На данашњи дан 1944. године у Кикинди је формирана 13. Војвођанска ударна бригада. Тим поводом, чланови кикиндског Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције који припадају овој организацији, положили су венац на спомен-обележје на тргу код Градске куће. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

– Бригада је имала пет батаљона, у строју је било око две хиљаде припадника из свих места северног и средњег Баната. Одмах након формирања почела је интензивна обука у кикиндској касарни. Бригада није учествовала у директним борбама, али је била у другом ешалону и давала важну подршку борбеним јединицама, обезбеђивала је границе са Мађарском и Румунијом и део територије код Драве и Дунава где су се водиле борбе. Један батаљон је био послат у Босну, био је у саставу корпуса народне одбране Југославије и директно под командом ОЗНЕ (Одељења за заштиту народа, прим. аут.). Имали су веома важан задатак, чишћење од диверзаната, квислинга, заосталих јединица четничког и усташког покрета, припадника муслиманске и немачке војске који су намерно остављени да врше саботаже у позадини – рекао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Најмлађи припадник ове славне партизанске јединице, Мијо Варошанец, имао је непуних 15, а најстарији 50 година. Трећину су чинили скојевци и припадници Комунистичке парртије Југославије, док су  остали били омладинци, радници, сељаци, а десет одсто чиниле су жене, додао је Орељ. Командант Бригаде био је Марко Танурџић Шиптар.

У Војводини је било формирано 15 бригада, а 13. Војвођанска нарасла је на пет хиљада припадника. У борбама у Босни изгубила је 20 припадника, а исто толико је умрло од рањавања и болести.