Obeležavanje velikog jubileja, 250 godina od uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, danas je započeo Istorijski arhiv u Kikindi koji je, u saradnji sa Maticom srpskom, u svečanoj sali Narodnog muzeja, organizovao naučni skup pod nazivom „250 godina Distrikta – 250 godina slobode“.
Skup je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je podsetio da je značaj uspostavljanja Distrikta u dobijanju prve autonomije srpskog naroda na ovim prostorima u Habsburškoj monarhiji, pre postojanja srpske Vojvodine.
– Srbi na ovim prostorima borili su se za svoju autonomiju, za prava koja su smatrali da im pripadaju, i bili su istrajni u tome. I to je poruka naših predaka da, kada se temeljno i racionalno borimo i sve svoje snage usmerimo ka jednom cilju, to može i da se ostvari – istakao je Bogdan. – Oni su, 1774. godine, uspeli da dobiju Velikokikindski distrikt koji je imao i privrednu i političku i sudsku autonomiju. Srbi su na ovoj teritoriji imali neku vrstu državnosti i mogućnost da mogu da upravljaju svojim životima i da budu svoji na svome. Grad Kikinda će, i u narednom periodu, nastaviti da poštuje istorijske datume važne za grad i za našu Srbiju jer smatramo da je kult sećanja veoma bitan, posebno kada znamo da je istorija na ovim prostorima bila veoma turbulentna. Važno je i da uvek ističemo da su Kikinđani i meštani svih naših sela bili velike patriote i da su se uvek borili za srpstvo i za slobodu koja im pripada i koju su i izvojevali, i na tome smo im zahvalni.
Pored gradonačelnika, u ime lokalne samouprave skupu je prisustvovala i Marijana Mirkov, resorna članica Gradskog veća. Goste je pozdravio i sekretar Matice srpske, dr Milan Micić.
– Obeležavanje ovog značajnog datuma i sam naučni skup prilika su da Kikinđani i drugi ljudi u srpskom narodu uoče značaj ovog prostora za srpski identitet i kulturu, kao i da i svi Banaćani Srbi obnove jednu vrstu samopoštovanja i pojačanog, i zavičajnog i nacionalnog, identiteta – naveo je dr Micić.
Na naučnom skupu, pored istorijskih, otvorene su i teme iz oblasti privrede, kulture i sporta, iz svih aspekata života u Distriktu, napomenuo je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.
– Nismo, nažalost, dovoljno svesni te istorije i ovaj naučni skup je i upriličen da bismo građanstvo zainteresovali za teme iz istorije grada. Želimo da pokažemo koliko je ta specifična tvorevina u Habsburškoj monarhiji bila značajna za srpski narod. Nakon razgraničenja potisko-pomoriške vojne granice, Srbi graničari nisu imali gde da se nasele i isposlovali su od Marije Terezije, od Carstva, teritoriju na kojoj će dobiti specifične privilegije, i to je ono što je najbitnije da shvatimo – da je Distrikt značajan zbog toga što Srbi, Velikokikinđani, stanovnici Bašaida, Mokrina, Jozefova i ostalih mesta, nisu bili kmetovi, nego su imali verske, trgovačke i privredne slobode koje mnogi stanovnici Habsburške monarhije nisu uživali – rekao je Sivčev.
Naučni skup odvijao se u dvema sesijama. Započela ga je dr Jelena Ilić Mandić iz beogradskog Istorijskog instituta predavanjem o popisu u Velikoj Kikindi 1771. godine. Dr Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva u Zrenjaninu govorio je o Pavlu Trifuncu, Velikokikinđaninu, sudiji, ministarskom savetniku i predsedniku Matice srpske, o značajnim momentima iz istorije u Vojvodstvu Srbije, kao i o ukidanju Distrikta 1876. godine u svetlu velikobečkerečke štampe.
Teme predavanja Dragana Beleslića i Vladimira Dudića iz kikindskog Istorijskog arhiva bile su suvače u Velikokikindskom distriktu, odnosno nemačka i jevrejska zajednica u vreme njegovog postojanja.
O Romima u Velikoj Kikindi od kraja 18. veka do 1876. godine govorio je Srđan Sivčev. Radovan Nježić iz Kulturno-istorijskog društva severnog Banata „Đorđe Servijski“ iz Novog Kneževca predstavio je temu „Jozefovo i Srpski Krstur u revoluciji 1848-1849. godine“.
Dr Marija Silađi sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu predstavila je razvoj železničkog saobraćaja u Distriktu, dok je o izveštavanju novosadske „Zastave“ o ukidanju Velikokikindskog privilegovanog distrikta govorio Dragoljub Mandić iz beogradskog Muzeja „Dragoljub Draža Mihailović“.
Na naučnom skupu bile su izložene Povelja carice Marije Terezije o uspostavljanju Distrikta i Povelja kojom Velika Kikinda dobija slobodu sajmovanja, status varoši i pravo na vašarsko i trgovačko sudstvo, zatim Povelja cara Jozefa Drugog iz 1784, kojom se potvrđuju i proširuju vašarske privilegije Velike Kikinde, Povelja cara Franca Prvog kojom se potvrđuju cehovska prava u Velikoj Kikindi, donesena 1819. godine, kao i kopija njegove Povelje iz 1817. godine o potvrđivanju privilegija Velikokikindskog distrikta.
Na sam dan uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, u utorak, 12. novembra, u Narodnom muzeju će, u 18 sati, biti otvorena izložba, a od 19 sati, takođe u Muzeju, biće održana svečana akademija.
Novembarske programe obeležavanja ovog značajnog datuma zaokružiće Istorijski arhiv promocijom kapitalne monografije o istoriji i poveljama Distrikta, najavljeno je na skupu.
S. V. O.