Priredbom, koja je autorsko delo vaspitača, u prisustvu gostiju, zaposlenih i prijatelja, Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“ obeležila je 70 godina postojanja i rada i 130 predškolstva u našem gradu. Program, započet himnom vaspitača, osmislio je kreativni tim i okupio je 60 predškolaca i tridesetak vaspitača.
-U priredbi su učestvovali mališani iz svih 18 vrtića koji rade u okviru naše Predškolske ustanove, hor naše ustanove, ali i hor vaspitača. Sami smo osmislili tekst, pesme i komponovali muziku. Uspeli smo u nameri da napravimo priredbu kakvu do sada nismo imali, da budemo originalni i da pokažemo bogatstvo naše sredine – istakla je Sandra Ludajić, glavni vaspitač.
Deca, koja su učestvovala u programu, predstavljala su svoje vrtiće, osobenosti i sredinu u kojoj žive i borave.
-Želja nam je bila da prikažemo svako selo i svaki deo našeg grada, da pokažemo bogatstvo različitosti. Pesme koje su izveli dečiji i hor vaspitača namenski su pisane. Naši sugrađani koji ne žive više u Kikindi uputili su nam čestitke, a prisetili su se i vremena koje su proveli u vrtiću. Tako su svoje uspomene sa nama i našim gostima podelili glumica Vesna Čipčić, pisac Miloš Latinović, dr Dragan Grujić, pedijatar, Ivan Golušin, voditelj, Aleksa Konstantinov, najbolji matematičar i Andrej Popović, najbolji fizičar – dodala je naša sagovornica.
Svečanost je bila prilika i da se na dostojan način isprate u penziju zaposlene u ovoj ustanovi.
A.Đ.
– Deca su najiskrenija i najčistija, njihova kreativnost puni dušu. Mladi umetnik Luka je to na najlepši način pokazao stvarajući svoje slike, dao im je svoju energiju, svoje viđenje, a to kako mi vidimo sliku je zapravo način na koji ona deluje na nas. Pikaso je rekao da je svako dete umetnik, veština je samo tu umetnost sačuvati do kraja života i zato smo tu mi stariji koji znamo to da prepoznamo i da ih usmerimo – rekla je Marijana Mirkov, akademska umetnica, članica Gradskog veća za kulturu i turizam i dodala da će Grad uvek podržavati ovakve događaje i mlade umetnike.
Luka nastavu pohađa po individualnom programu za nadarene učenike IOP 3, a njegov talenat za slikarstvo prvi je prepoznao sekretar škole i slikar Zoran Kuzmanov.
Upravo ovaj slikar napravio je i zanimljiv eksperiment. Kako se Lukine slike porede sa delima Pabla Pikasa, on je pronašao jednu sliku slavnog umetnika kojoj najviše liči Lukin umetnički rukopis i anketirao oko stotinu ljudi o tome koja od dve ponuđene je Pikasova slika. Pogrešan odgovor dalo je njih više od polovine.
Postavka pod nazivom „Na putu mašte“ prva je samostalna izložba Luke Ostojića koji je bio veoma srećan zbog prilike da svetu pokaže svoja dela.
Direktor Ivan Pantelić izjavio je da se u Školi veoma ponose Lukom.
Svečanim umetničkim događajem, OŠ „Vuk Karadžić“, koju pohađa gotovo 400 učenika, na najlepši način obeležila je 74 godine rada.
Skup je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je podsetio da je značaj uspostavljanja Distrikta u dobijanju prve autonomije srpskog naroda na ovim prostorima u Habsburškoj monarhiji, pre postojanja srpske Vojvodine.
– Srbi na ovim prostorima borili su se za svoju autonomiju, za prava koja su smatrali da im pripadaju, i bili su istrajni u tome. I to je poruka naših predaka da, kada se temeljno i racionalno borimo i sve svoje snage usmerimo ka jednom cilju, to može i da se ostvari – istakao je Bogdan. – Oni su, 1774. godine, uspeli da dobiju Velikokikindski distrikt koji je imao i privrednu i političku i sudsku autonomiju. Srbi su na ovoj teritoriji imali neku vrstu državnosti i mogućnost da mogu da upravljaju svojim životima i da budu svoji na svome. Grad Kikinda će, i u narednom periodu, nastaviti da poštuje istorijske datume važne za grad i za našu Srbiju jer smatramo da je kult sećanja veoma bitan, posebno kada znamo da je istorija na ovim prostorima bila veoma turbulentna. Važno je i da uvek ističemo da su Kikinđani i meštani svih naših sela bili velike patriote i da su se uvek borili za srpstvo i za slobodu koja im pripada i koju su i izvojevali, i na tome smo im zahvalni.
Pored gradonačelnika, u ime lokalne samouprave skupu je prisustvovala i Marijana Mirkov, resorna članica Gradskog veća. Goste je pozdravio i sekretar Matice srpske, dr Milan Micić.
Na naučnom skupu, pored istorijskih, otvorene su i teme iz oblasti privrede, kulture i sporta, iz svih aspekata života u Distriktu, napomenuo je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.
Naučni skup odvijao se u dvema sesijama. Započela ga je dr Jelena Ilić Mandić iz beogradskog Istorijskog instituta predavanjem o popisu u Velikoj Kikindi 1771. godine. Dr Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva u Zrenjaninu govorio je o Pavlu Trifuncu, Velikokikinđaninu, sudiji, ministarskom savetniku i predsedniku Matice srpske, o značajnim momentima iz istorije u Vojvodstvu Srbije, kao i o ukidanju Distrikta 1876. godine u svetlu velikobečkerečke štampe.
Teme predavanja Dragana Beleslića i Vladimira Dudića iz kikindskog Istorijskog arhiva bile su suvače u Velikokikindskom distriktu, odnosno nemačka i jevrejska zajednica u vreme njegovog postojanja.
Na naučnom skupu bile su izložene Povelja carice Marije Terezije o uspostavljanju Distrikta i Povelja kojom Velika Kikinda dobija slobodu sajmovanja, status varoši i pravo na vašarsko i trgovačko sudstvo, zatim Povelja cara Jozefa Drugog iz 1784, kojom se potvrđuju i proširuju vašarske privilegije Velike Kikinde, Povelja cara Franca Prvog kojom se potvrđuju cehovska prava u Velikoj Kikindi, donesena 1819. godine, kao i kopija njegove Povelje iz 1817. godine o potvrđivanju privilegija Velikokikindskog distrikta.
Na sam dan uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, u utorak, 12. novembra, u Narodnom muzeju će, u 18 sati, biti otvorena izložba, a od 19 sati, takođe u Muzeju, biće održana svečana akademija.
Sva sela imaće ravnopravan položaj, što je i istaknuto na zajedničkom sastanku u Gradskoj kući. Cilj je da se u svakom selu čuje koje probleme treba rešavati, koji su im planovi za naredni period, sa posebnim osvrtom na sledeću godinu, i koji poslovi su do sada urađeni.
Prilikom posete, razgovarano je i o varoškom trgu sa okolnim sadržajima, adaptaciji zgrade OŠ „Vasa Stajić“, koja će obezbediti kvalitetniji rad učenika i nastavnog kadra, pijaci, unapređenju uslova u vrtiću i mesnoj ambulanti, kao i o biblioteci u Mokrinu, koja je oduvek važila za jedno od važnijih mesta za okupljanje.