Izuzetan entuzijazam, ljubav prema svom mestu i mnogo, mnogo rada neophodno je da bi se, na jednom mestu, u muzeju, u ovom slučaju mokrinskom, sakupila tako obimna građa – dokumenti, fotografije, slike, knjige, skulpture, sve što svedoči o ovoj varoši od najranije prošlosti do danas.

Ovog poduhvata prihvatio se, pre četiri i po decenije, Dragoljub Bata Badrljica, profesor u penziji, koji svojim Mokrinčanima čini, istorijski i kulturološki, najveću moguću uslugu – čuva ih od zaborava zahvaljujući darodavcima, a ima ih više od 500 iz čitavog sveta. Ljude, napominje, oni su važni, tačnije njihova dostignuća, o kojima je prikupljao dokaze.

Mokrinska Venera

Možda najpoznatiji i, svakako, najstariji eksponat je skulptura nazvana „Mokrinska lepotica“, vinčanska figurina (Vinča B sloja, kako ju je odredio arheolog Milorad Girić), reprezent izuzetnih umetničkih dometa ove kulture.

– To je mala skulptura u terakoti koja predstavlja torzo žene i stručnjaci su procenili da je stara između šest hiljada i sedam hiljada godina. Pronađena je na području Mokrina i poklonjena je kikindskom Narodnom muzeju u čijoj je stalnoj postavci – kaže profesor Badrljica.

Mokrinska pomorska bitka i Atilino blago

Mokrin ima i pomorsku bitku, tvrdi profesor, zato što se u Muzeju čuva fotokopija gravure pomorske bitke između ruske i turske flote iz 1788. godine.

– Priča o Atilinom blagu ima osnova – tvrdi profesor. – To sam čuo od Luke Nadlačkog. Nemci su vršili vojno gađanje od Kinđe ka zapadnom delu mokrinskog atara. Onda su uzeli detektore i na jednom mestu pronašli otisak koji je daleko veći od neeksplodirane artiljerijske granate. U toku noći su se vratili sa oficirima i iskopali oko šest tona nečega i to su odneli. Težina je procenjena po količini zemlje koja je ostala. O tome je bio obavešten i Gestapo u Berlinu sa dr Rajsvicom, arheologom. Smatra se da je u pitanju bilo blago nekog pljačkaškog naroda.

S. V. O.

Deo priče o Mokrinskom muzeju, objavljene u 67. broju „Komune“.