Даy: Ф ј, 2024

ЛТФ-поцетак-(16)

Фестивал за децу који их учи значају екологије и културе, „Лименка театар фест“, свечано је отворен вечерас на тргу и већ је рециклирано много лименки, а најмлађа публика испунила је позоришну салу у којој је гостовала прва представа, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.

У програму свечаног отварања на тргу наступили су чланови Хора „Кикиндијанци“ Културног центра и Бубњарске секције Студија „Маус“. Прве посетиоце Међународног позоришног фестивала поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Желимо да покажемо да знамо како да чувамо и заштитимо нашу природу. „Лименка театар фест“ нам показује како да спојимо екологију и љубав према култури – рекао је градоначелник.

Фестивал је отворио првак Позоришта на Теразијама, глумац Мирољуб Турајлија.

– Хвала што сте претходних дана сакупљали лименке и тиме заслужили награду, улазницу за позоришну представу. А позориште је место где станују срећа, радост, весеље, смех, музика и плес, лутке и костими, и ја сам убеђен да ћете уживати у представама које су пред вама – рекао је Турајлија фестивалској публици и прогласио Фестивал отвореним.

Валентина Павличић, глумица и уметнички директор „Лименка театар феста“ објаснила је да је Фестивал настао као позив деци и грађанству да рециклирају, сачувају животну средину и да, у исто време, уживају у позоришној уметности.

– „Лименка театар фест“ постоји три године и наставак је пројекта „Лименкица-улазница“ који је настао пре 15 година. Након Новог Сада и Сомбора, ове године се обрео у Кикинди на наше велико задовољство – рекла је Павличићева и додала да су резултати пројекта фантастични.

– За 15 година прикупљено је скоро милион лименки за пиће које су отишле на  рециклажу и кроз пројекте је прошло близу 90 хиљада деце и родитеља. Деца врло брзо науче да лименку не треба бацити, да је треба сачувати и послати на рециклажу. Оно што деца најбоље запамте као кратку и ефектну поруку је да, када рециклирамо само једну празну лименку, уштедимо толико енергије да три сата могу бесплатно да гледају цртаће на телевизији. Малишани врло брзо постају прави рециклери и чувари природе, а уз све то уживају у дивним позоришним садржајима што је, свакако, много боље од мобилног телефона.

Суорганизатор Фестивала је Народно позориште Кикинда у којем ће се, до недеље, одиграти девет представа из шест земаља.

– Фестивал за децу је најлепши почетак сезоне. У нашем позоришту, нажалост, деца су протеклих година била мало запостављена, па смо одлучили да ове године отворимо позоришну сезону са „Лименка театра фестом“ и да, на прави начин, посветимо пажњу нашој деци.  Велико је задовољство бити домаћин овако значајном фестивалу који је и међународног карактера и угостити све глумце и мале љубитеље позоришта који ће, овога пута, бити и у улози еколога – рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.

Први позоришни гости стигли су из Кикинди братског града Приједора, са представом „Мала сирена“.

– Идеја је изнад свега племенита, подржавамо је и са задовољством учествујемо. Први пут смо на Фестивалу, али се трудимо да у својим представама имплементирамо идеју екологије. Донели смо бајку о малој принцези која има диван глас, па га изгуби и онда настају разне перипетије како да га врати – испричао је Срђан Књегињић, глумац и директор Позоришта.

Неки од првих најмлађих рециклера за Фестивал су се дуго припремали. Мангул Каменовић има 13 година и донео је лименке у џаковима.

– Дошао сам са својом породицом, два брата и родитељима, донели смо данас 500 лименки и сутра ћемо донети још 250. Сакупљамо их од почетка августа. Битно је да чувамо планету, како би остала и за следеће генерације – рекао је Мангул.

Деветогодишња Нађа Велемиров дошла је на Фестивал са мамом и братом.

– Донели смо 25 лименки – каже Нађа. – Важно је да чувамо природу због чистог ваздуха јер, ако га не буде, може јако пуно људи да се разболи.

Концепција Фестивала је да, на Еко-базару испред Позоришта, који ће радити сат времена пре сваке представе, деца предају лименке на за то одређеним штандовима, где добијају средство плаћања – један „алу-коин“ (лимени новчић) за пет лименки. Новчићима „плаћају“ улазак на представу (један новчић), књиге (два или три новчића) и разгледнице на којима одмах пишу бакама и декама и убацују их у сандуче, а могу и да „плате“ цртање свог портрета.

Вечерас су, пред препуном салом расположене најмлађе публике са родитељима, глумци из Приједора одиграли представу „Мала сирена“.

Сутра, 5. септембра, од 11 сати, биће одиграна представа „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда; Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће, од 19 сати, гостовати са представом „Папирна магија“.

Трећег дана, у петак, 6. септембра, у термину од 11 сати, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“; од 19 сати на репертоару је „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.

У суботу, 7. септембра, у 11 сати почиње „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша; од 13 сати, у фоајеу Народног позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“; представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, почеће у 19 сати.

Последњег Фестивалског дана, у недељу, 8. септембра, од 11 сати, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“; последња Фестивалска представа биће „Пинокио“ Позоришта лутака из Кошица у Словачкој, која је на репертоару од 19 сати, а затим следи свечаност затварања ове важне, корисне и лепе фестивалске манифестације.

С. В. О.

лептириц-дани-лудаје-(6)

Најмлађи амбасадори Кикинде од сутра, 5. септембра, промовисаће „Дане лудаје“ у локалним самоуправама у нашој земљи, али и у Румунији. Прва дестинација наранџастог каравана су Нови Сад и Зрењанин где ће предшколци из „Лептирића“ песмом и игром бити најслађи промотери. Градоначелник Никола Лукач и в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков, у пратњи Кристине Дрљић, директорице ПУ „Драгољуб Удицки“ имали су прилику да виде како ће изгледати програм.

-Сваке године наши малишани позивају наше комшије, али и становнике осталих места да буду гости у граду добрих људи за „Дане лудаје“. Представљамо им део атмосфере и трудимо се да из године у годину програм који припремамо буде лепши и богатији. Осим деце из вртића „Лептирић“ ове године у промоцији ће учествовати и предшколци из „Микија“, „Плавог чуперка“, „Колибрија“, „Златне рибице“ из Иђоша, „Маслачак“ из Башаида. Сваке године одабирамо друге вртиће како би сви равномерно учествовали у представљању наше највеће манифестације – рекла је Кристина Дрљић.

Малишани из вртића на трговима и главним улицама извешће пригодан програм, а делиће се и пита од лудаје. Управо овом посластицом градоначелник Лукач почастио је децу, али и заиграо са њима.

 

-За све Кикинђане „Дани лудаје“ су најзначајнија манифестација. То је прилика да угостимо пријатеље, рођаке, али и да се породице окупе. Деца из вртића су најлепши део наранџастог каравана, а на овај начин учимо их да чувају и негују нашу најстарију  манифестацију, као и да буду део ње. Надам се да ћемо и ове године оборити рекорд у најдужој и најтежој лудаји и да сви уживамо у богатом програму. Позивам све да буду наши гости и увере се колико је лепо бити у нашем граду од 19. до 22. септембра – навео је Лукач.

Програм 39. „Дана лудаје“ биће представљен и у Суботици, Сомбору , Београду и Темишвару.

А.Ђ.

 

 

пси-3-обр

Прва изложба паса мешанаца „СТРАY ДОГ СХОW“ биће одржана у недељу, 8. септембра, на полигону поред Прихватилишта, на адреси Тополски пут број 10, у организацији ЈП „Кикинда“. Циљ је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва.

За изложбу која почиње у 10 сати се пријавило 44 учесника, а власнике најлепшхих мешанаца чекају лепе награде. Посетиоци имати прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника истих, као и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.

амброзија-2

Кикинда  је међу градовима у којима је забележена врло висока засићеност ваздуха поленом амброзије. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, амброзија је свих претходних дана у „црвеном“, виша од 300 поленових зрна у једном дану у локалним самоуправама у којима је забележена висока засићеност.

Амброзија је у великим прекорачењима и очекује се да ће од половине септембра кренути да пада њена концентрација, без великих пикова. Симптоми алергије на амброзију су: цурење носа, сузне очи и свраб, често кијање, кашаљ, отежано дисање, главобоља и несаница.

Ради се о типичном сврабу: алергична особа има утисак да је уши изнутра јако сврбе, очи сврбе, у носу се јавља нелагода.  Највеће вредности амброзије, у дугогодишњем просеку, је од 20. августа до 10. септембра. У протеклих пет узастопних година највећи пикови су између 3. и 4. септембра, када цветају бочне гране и када се грана.

По мерењима највеће вредности полена амброзије су у три, четири или пет часова ујутру, како се буди дан тако и ова биљка креће у продукцију полена. Зато не треба отварати прозоре ујутру, треба избегавати боравак у природи током преподнева. Савет је се промена одеће по повратку, прање косе, као и да се не суши веш у спољашњим условима. Климатизовани аутомобили и просторије помажу, јер филтери задржавају поленове честице, али и прописана терапија док не прође.

ЛТФ-5

Лименка театар фест, интернационални позоришни фестивал за децу, ове године се одржава у Кикинди. Фестивал почиње вечерас (среда, 4. септембар) у 18 сати, свечаном манифестацијом отварања испред Народног позоришта у коме ће се, током трајања фестивала, одвијати програм Еко-базар пре сваке од девет представа.

Током пет фестивалских дана малишани и њихови родитељи имаће прилику да уживају у богатом и разноврсном програму. У Позоришту ће бити одиграно девет представа из шест држава – Босне и Херцеговине, Мађарске, Бугарске, Словачке, Македоније и Србије. Представе су одабрали селектор Слободан Јовановић и редитељка и глумица Валентина Павличић, уметничка директорка Лименка театар феста, наводи се у саопштењу организатора, Лименка театар феста.

Фестивал је настао с идејом да споји позориште за децу и екологију и то тако што ће будити свест најмлађих о важности очувања животне средине. Улазнице за фестивалске представе не могу се купити новцем. Да би се гледала представа, гледалац мора да сакупи и донесе пет лименки, за које потом добија један „алу-коин“, прву еколошку валуту на свету, начињену од алуминијума, којом може да купи улазницу. Уколико буде довољно вредан да током дана сакупи још више лименки (10,15,20…), може добити још „алу-коина“, за које може да купи нешто од школских потрепштина на Еко-базару. Ту ће моћи да се купе оловке са семеном дрвета, блокчићи од рециклираног папира, занимљиве књиге, разгледнице које се на лицу места пишу и шаљу бакама и декама.

Ту је и маскота Ли Мен који са децом пресује лименке у посебној преси и тако се започиње процес рециклаже, уметници који праве велике слике коришћењем лименки у боји као и још много занимљивих активности.

А да планета остане лепа и чиста, да малишани иду у позориште и да при томе много тога науче, активно су се потрудили и одрасли у својим компанијама. Они прикупљају празне лименке на трима бензинским станицама „НИС Петрол“ у Кикинди, да би их поклонити деци Кикинде.

Помоћи ће и одрасли који производе лименке – компанија „Балл пацкагинг“, која је подржала манифестацију. Компанија “Књаз Милош” ће се побринути да нико не буде жедан. Издавачка кућа „Клетт“ опремила је „Лименкицу књижарицу“.

“Лименка театар фест” настао је као наставак програма „Лименкица улазница“ који постоји од 2009. године. Дечје позориште “Чарапа”, Удружење „Еко арт“ и „Школа плус“ идејни су творци овог пројекта. За 15 година, кроз програме је прошло 85.000 деце и родитеља, а прикупљено је близу милион лименки за пиће, које су рециклиране, наводе организатори и додају да је фестивал, с великим успехом, 2022 године одржан у Новом Саду и прошле године у Сомбору, наводе организатори,

Позоришни програм Фестивала

Представе ће се играти у терминима од 11 и од 19 сати. Вечерас је на репертоару прво извођење, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.

Сутра, у четвртак, 5. септембра, биће одигране представе „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда, а Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће гостовати са представом „Папирна магија“.

Трећег дана, у петак, 6. септембра, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“ и „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.

У суботу, 7. септембра, на репертоару ће, у преподневном термину, бити „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша, а од 13 сати, у фоајеу Позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“. Представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, биће одиграна у вечерњем термину

Последњег дана, у недељу, 8. септембра, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“. Последња Фестивалска представа стићи ће из Словачке, из Кошица. Биће то „Пинокио“ Позоришта лутака.

С. В. О.

цдц80д9а-бад0-4аа2-80а3-367а80050782-(1)

Новак Деспотовић био је на пријему у Старом двору  који је организовао градоначелник Београда Александар Шапић за младе математичаре који су постигли запажене резултате и освојили медаље на најпрестижнијим светским и европским такмичењима из природних наука у 2024. години. Ђаци су добили лаптопове и ваучере у износу од 30 хиљада динара, а Шапић је овом приликом  рекао да се нада да ће им ови поклони улепшати почетак школске године, а родитеље растеретити. Обраћајући се младима  градоначелник Београда истакао је да они заслужују велико поштовање јер ће сутра бити ослонац нашег друштва у различитим областима.

-Мислим да је важно да све локалне самоуправе, у складу са могућностима, покажу поштовање и знак пажње према младима који остварују добре резултате на такмичењима, како би видели да њихов труд неко цени. Све што радите пре свега је намењено вама самима и вашим породицама, али и вашем граду и вашој земљи. Човек који води рачуна о себи и својој породици, „сутра” ће исто тако водити рачуна о свом комшилуку, општини, граду и држави. Желео бих да поручим младима да је то прави „рецепт” и начин на који би требало поставити ствари – нагласио је Шапић.

Подсетимо да је суграђанин Новак Деспотовић ученик четвртог разреда Математичке гимназије у Београду и међу бројним успесима које је остварио су и овогодишње златна медаља на математичкој олимпијади у Казахстану и сребро на олимпијади у Великој Британији.

офк-кикинда

Другом победом у сезони, над Слогом, и уз реми у претходном колу у Зрењанину, лепо се ОФК Кикинда позиционирала на другом месту лествице српсколигашк „Војводине”. Тренер Кикинђана Здравко Тривковић напомиње да је екипа била силно ослабљена без двојице штопера, понајбољих појединаца у екипи, Бељића и Мојсиловића.
– Осим тога, наступили смо и са шесторицом бонус играча и још тројицом двадесетогодишњака. Отворили смо утакмицу како треба, постигли гол у уводу и створили још неколико одличних прилика. После тих промашених шанси ушли смо у лошију фазу утакмице, што је од наших младих играча било и очекивано, али смо на самом крају постигли и други гол и окончали утакмицу на најбољи начин – каже Тривковић.
Следи преподневни матине у Новом Саду, с Кабелом.
– Спремамо се као и за сваку утакмицу, да пробамо да парирамо квалитетнијем противнику па још и на њиховом терену. Кабел игра у термину који није адекватан, али припремамо се и за то. Одлична су екипа, међутим ми ћемо у Новом Саду да се надигравамо и покажемо да можемо са сваким равноправно да се боримо – јасан је Тривковић.
Резултати трећег кола: Железничар – Врбас 2:1, Нафтагас – Омладинац 0:0, ОФК Кикинда – Слога 2:0, Нови Сад – Раднички 5:1, Слобода – Динамо 1:0, Борац – Кабел 0:3, Хајдук – Војводина 3:0, Подунавац – Бечеј 0:0.
ПОРЕДАК: Хајдук 7, ОФК Кикинда 7, Нафтагас 7, Кабел 6, Врбас 6, Слобода 6, Бечеј 5, Омладинац 4, Раднички 4, Војводина 3, Железничар 3, Динамо 3, Слога 3, Нови Сад 3, Подунавац 1, Борац 0.
У четвртом колу, у суботу и недељу, играће: Врбас – Бечеј, Раднички – Хајдук, Слога – Нови Сад, Железничар – Нафтагас, Кабел – ОФК Кикинда, Динамо – Подунавац, Омладинац – Борац, Војводина – Слобода.
Д. П. 

Мокринска-богиња

Изузетан ентузијазам, љубав према свом месту и много, много рада неопходно је да би се, на једном месту, у музеју, у овом случају мокринском, сакупила тако обимна грађа – документи, фотографије, слике, књиге, скулптуре, све што сведочи о овој вароши од најраније прошлости до данас.

Овог подухвата прихватио се, пре четири и по деценије, Драгољуб Бата Бадрљица, професор у пензији, који својим Мокринчанима чини, историјски и културолошки, највећу могућу услугу – чува их од заборава захваљујући дародавцима, а има их више од 500 из читавог света. Људе, напомиње, они су важни, тачније њихова достигнућа, о којима је прикупљао доказе.

Мокринска Венера

Можда најпознатији и, свакако, најстарији експонат је скулптура названа „Мокринска лепотица“, винчанска фигурина (Винча Б слоја, како ју је одредио археолог Милорад Гирић), репрезент изузетних уметничких домета ове културе.

– То је мала скулптура у теракоти која представља торзо жене и стручњаци су проценили да је стара између шест хиљада и седам хиљада година. Пронађена је на подручју Мокрина и поклоњена је кикиндском Народном музеју у чијој је сталној поставци – каже професор Бадрљица.

Мокринска поморска битка и Атилино благо

Мокрин има и поморску битку, тврди професор, зато што се у Музеју чува фотокопија гравуре поморске битке између руске и турске флоте из 1788. године.

– Прича о Атилином благу има основа – тврди професор. – То сам чуо од Луке Надлачког. Немци су вршили војно гађање од Кинђе ка западном делу мокринског атара. Онда су узели детекторе и на једном месту пронашли отисак који је далеко већи од неексплодиране артиљеријске гранате. У току ноћи су се вратили са официрима и ископали око шест тона нечега и то су однели. Тежина је процењена по количини земље која је остала. О томе је био обавештен и Гестапо у Берлину са др Рајсвицом, археологом. Сматра се да је у питању било благо неког пљачкашког народа.

С. В. О.

Део приче о Мокринском музеју, објављене у 67. броју „Комуне“.