U borbi sa vatrenom stihijom na Deliblatskoj peščari, odazvali su se pripadnici Dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Mokrina i Banatskog Velikog Sela i stavili se na raspolaganje kolegama na terenu. Šestorica Mokrinčana i trojica dobrovoljaca iz Velikog Sela bili su deo ekipa koje su obilazile ugroženi teren, tragajući za novim žarištima i gaseći vatru pre nego što ponovo uzme maha.

– Čim se ukazala prilika da odemo i pomognemo, dali smo svoj doprinos borbi protiv požara – kaže Radovan Petković, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Mokrin.

Mokrinčani su, kako objašnjava, bili upućeni na teren preko kolega iz DVD Mramorak. Posao nije bio nimalo lak, požar je na pojedinim mestima već bio ugašen, ali je opasnost i dalje vrebala ispod površine.

– Više smo bili angažovani na obilasku terena gde je požar već bio ugašen. Imali smo i nekoliko malih požara koji su mogli da se prošire, pa je bilo važno da se reaguje odmah – priča Petković.

Teren Deliblatske peščare je takav da vatra može da se stiša, ali to ne znači da je opasnost prošla. To je na licu mesta osetio i Goran Ristić, član DVD Mokrin i predsednik Saveta MZ, koji je takođe obilazio područje oko naseljenog dela.

– Dan pre toga požar u tom delu, to je naseljeno mesto Šumarak, bio je ugašen, ali je stigao na svega dvadesetak metara od kuća i vikendica. Mi smo obilazili taj krug oko naseljenog dela i nalazili jedan po jedan manji požar. Sigurno smo ih desetak, petnaest ugasili – kaže Ristić.

Najveći problem je, dodaje Ristić, što na ovom specifičnom terenu vatra ume da „živi” ispod zemlje i da se pojavi ponovo tamo gde deluje da je borba sa plamenom uspešno završena.

– Kad god se negde ugasi požar, sutra ponovo bukne. Sve je suvo, vruće, teren je kao barut. Zato smo obilazili i gasili te sitnije požare, da se ne bi ponovo rasplamsali i priključili većem požaru – objašnjava Ristić.

U Srbiji je proteklih dana aktuelno više desetina požara, od kojih je, zbog izuzetno nepristupačnog terena i stalnog vetra, najkritičniji požar u Deliblatskoj peščari, gde je zahvaćeno više od 3.500 hektara, uglavnom niskog rastinja i trave.

Deliblatska peščara je 1977. godine proglašena Specijalnim rezervatom prirode. Naziva se još i „evropska Sahara”.