U Sajanu su organizovane 29. Severnobanatske žetelačke svečanosti. Manifestacija je okupila goste iz Ostojićeva, Mađarske iz mesta Aparthalom, Sente, Crne Bare i Sajana.
View this post on Instagram
Mikloš Reperger iz Ostojićeva zajedno sa još trojicom prijatelja prvi put je učestvovao u sajanskoj manifestaciji. Oni su članovi organizacije „Mađarski kulturni krug“.
-I ranije smo odlazili na slična okupljanja. Naša želja je da se, pre svega, družimo, upoznajemo nove ljude, ali i da mlade učimo kako se nekad dolazilo do hleba. Naši preci teško su radili i to ne treba da zaboravimo – rekao je Reperger.
U svojoj 89 godini najstariji kosac bio je Ferenc Hereši iz Sente. Kosu je prvi put uzeo sa 15 godina.
-Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Radilo se od ujutro do uveče. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kosu sam nasledio od oca i ona je generacijama u našoj porodici – istakao je Ferenc Hereši.
Domaćini iz Sajana imali su najmlađu ekipu. Članovi folklorne sekcije KUD-a „Adi Endre“ nastavljaju seosku tradiciju.
-U kosidbi učestvujemo četvrti put. Naši dede i očevi naučili smo da držimo kosu, da je oštrimo i da radimo u polju sa njom. Naša želja je da sačuvamo tradicionalnu manifestaciju u našem selu – rekao nam je Atila Benjocki.
Rad u polju bio je nezamisliv bez žena. One su pripremale hranu, a fruštuk, pre ulaska u njivu, mora da bude sit, rekla nam je Ildika Abraham iz Crne Bare.
-Kao što je to moja baka radila nekada i ja sam umesila domaći hleb. Nije bilo teško. Ona je to radila maltene svakog dana, a ja nekoliko puta godišnje. Na parčad smo mazali mast i papriku, uz kobasicu, krastavce, slaninu. Zadatak žena je sakupljaju pokošeno žito i da klasje ređaju u krst. Već 15 godina, kao članica kulturnog udruženja iz našeg mesta učestvujem na žetelačkoj svečanosti – navela je naša sagovornica.
Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i više od decenije oni su deo svečanosti. Susedi vole okupljanje koje ih vraća u prošlost i rado dolaze.
Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice. KUD „Adi Endre“ čuva ovu manifestaciju jer je žetva bila dan radosti i zajedništva.
-Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenula je Šara Benjocki, predsednica KUD-a.
Ove godine organizovana su i sportska nadmetanja. Takmičari su se oprobali u trčanju po strnjici, guranju paorskih kola i vučenju konopca.
Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajina i fondacija „Betlen Gabor“ iz Mađarske.
A.Đ.