Даy: Ф ј, 2026

зетеоци-сајан-2026-(9)

У Сајану су организоване 29. Севернобанатске жетелачке свечаности. Манифестација  је окупила госте  из Остојићева, Мађарске из места Апартхалом, Сенте, Црне Баре и Сајана.

Миклош Репергер из Остојићева заједно са још тројицом пријатеља први пут је учествовао у сајанској манифестацији. Они су чланови организације „Мађарски културни круг“.

-И раније смо одлазили на слична окупљања. Наша жеља је да се, пре свега, дружимо, упознајемо нове људе, али и да младе учимо како се некад долазило до хлеба. Наши преци тешко су радили и то не треба да заборавимо – рекао је Репергер.

У својој 89 години најстарији косац био је Ференц Хереши из Сенте. Косу је први пут узео са 15 година.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови фолклорне секције КУД-а „Ади Ендре“ настављају сеоску традицију.

-У косидби учествујемо четврти пут. Наши деде и очеви научили смо да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Наша жеља је  да сачувамо традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

Рад у пољу био је незамислив без жена. Оне су припремале храну, а фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, рекла нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности –  навела је наша саговорница.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и више од деценије они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице. КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва  била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Ове године организована су и спортска надметања. Такмичари су се опробали у трчању по стрњици, гурању паорских кола и вучењу конопца.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

 

тера-2-2026.јпег

На платоу испред Галерије „Тера“ на Тргу, отворена је изложба скулптура са прошлогодишњер сазива Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Тиме је званично отпочео нови, овогодишњи, четрдесет пети сазив. Током јула у простору некадашње циглане, петоро уметника из Србије, Аустрије, Француске и Северне Македоније ствараће монументална дела која ће остати нашем граду.

Отварајући изложбу Сања Радусин Смиљанић, вршилац дужности директора „Тере“ нагласила је:

-Ову изложбу чине радови са прошлогодишњег сазива, на ком је учествовало шест уметника из Србије, Хрватске, Мексика, Словачке, Финске и Велике Британије. Сви уметници, сем учесника из Хрватске, који је тренутно у Венецији на Бијеналу, вечерас су присутни у нашем граду. Ово је веома важан догађај за нашу земљу, али пре свега за наш град. Опет смо у јавном простору поставили нове скулптуре са прошлогодишњег сазива и оне ће ту бити у наредних годину дана. Што се тиче Галерије и Салона музеја „Тера“, изложбе ће тамо бити до почетка септембра. Кикинда је, подсетићу, јединствено место у свету у којем се стварају савремене склулптуре у теракоти великог формата. Имамо највећу светску колекцију те врсте -поносна је Сања Радусин Смиљанић.

Верица Немет, кустоскиња „Тере“ и један од шест селектора овогодишњег Симпозијума изнела је запажање да су се окупљени уметници заједно нашли истим, креастивним поводом, а то је дијалог са глином, свако спрам свог темперамента.

-Неки од уметника су већ имали искуства, другима је ово било први пут. Али свако од њих је постављао различита питања која је остављао свима нама да их ишчитавамо. Ту пре свега мислим на радове који ће красити градски трг у наредних годину дана-нагласила је Немет, истичући да је велика срећа што и даље имамо и чувамо услове за овакав јединствен Симпозијум.

Прошлогодишњи учесник, Британац Дезманд Брет није крио одушевљење што је поново у Кикинди.

–Много је за мене учинила „Тера“. Колико год да сам постигао у каријери пре вашег Симпозијума, након „Тере“, отворила су ми се нова поља и нови начини размишљања, а оно што је исто важно је да ме је „Тера“ учинила приснијим са материјалом који ми је иначе јако важан. Моје прошлогодишње учешће утицало је веома на то како ћу даље приступати сваком раду, јер искуство на „Тери“, променило је на боље моје уметничке односе и мој начин рада- наводи онај уметник.

Утиске је поделила и млада француска уметница Рафаел Сабати:

– Живим у Лиону, на југу Француске. Први пут сам у Кикинди. Дошла сам овде по препоруци Бернарда Лудингера који је био део „Териног“ Уметничког савета и један од учесника претходних година. Он ми је у суперлативу причао о овом Симпозијуму и самом граду, наглашавајући да су овде услови фантастични да се уметнички развијам, и драго ми је што је моје прво учествовање на неком иностраном Симпозијуму баш овде- наглашава млада уметница.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам:

-Волим да кажем да је култура једног града- душа града, а срце те душе је „Тера“. Захвални смо неизмерно свима који су ово градили, од оснивача до уметника који остављају део своје душе у овом граду. Мало је градова који могу да се похвали да имају један овакав бренд, који је престижан и који се с пуним устима изговара у целом свету. Није чудо што у наш град долазе не само уметници из целог света, него и туристи- истакла је Мирков..

Н.С.

error: Content is protected !!