Јелена Живков (26), досадашња капитенка актуелног рукометног државног првака инђијског Железничара, после шест година, вратила се у матични клуб Кикинду! На тај начин управа нашег спортског колектива започела је процес враћања својих рукометашица из других клубова у матично јато и то на иницијативу градоначелника Николе Лукача.

– Опредељење и стратегија ове локалне самоуправе јесте да се у град враћају не само врхунски спортисти поникли у Кикинди већ и сва наша кикиндска омладина која је у другим већим градовима. Ми смо у том погледу већ начинили значајне помаке у последње две године. Јелена је један од многих примера, јер много младих већ се вратило у свој град, а на нама је да им омогућимо још боље услове, не само за тренирање већ и на свим пољима живота. Желимо да се у ЖОРК Кикинду врате и преостале кикиндске рукометашице које сада играју у другим клубовима у Србији, али такође сви остали спортисти Кикинђани, расути широм државе – казао је Лукач приликом посете ЖОРК Кикинди, уприличеној поводом повратка Живкове.

Када је реч о спортском аспекту, градоначелник има само речи хвале за потез и нашег клуба и Јелене Живков.

– То је огроман добитак за клуб у погледу играчког квалитета, у исто време овај потез позитивно ће утицати на све у ЖОРК Кикинди, а нама дати нови задатак да што више младих укључимо у било који од спортова у нашем граду – јасан је био Лукач.

Није задовољство скривала ни Јелена.

– Узевши у обзир и приватни живот и личне планове, осетила сам да је прави тренутак за повратак у родни град и то учинила с великом радошћу. Иначе, ЖОРК Кикинда брзо је реаговала, одмах након мог растанка с Инђијкама, а у све су били укључени и челни људи града па, и поред неколико позива с разних страна, нисам имала дилему. Сигурна сам да нас очекује сјајна сарадња, јер нам се поклапају размишљања – напоменула нам је Живкова.

Растанак са шампионом био је изненадан?

– Јесте, али дошло је до засићења, дешава се то у професионалном спорту, но Железничар остаје заувек у мом најлепшем сећању и у Инђији је био, засад, најбољи део моје каријере. Чинити део шампионске екипе, била је огромна ствар, а поготово још и бити капитен тога тима и прва подићи пехар, било је нестварно…

С 20 година Јелена је напустила Кикинду, отишла у Нови Сад, на факултет, и заиграла у тадашњој Минакви па је ретко ко могао претпоставити такав успон у каријери?

– Да, из Новог Сада убрзо сам прешла у Инђију, захваљујући тренеру Железничара Влади Шимичићу. С њим сам сарађивала још у јуниорској репрезентацији, а онда и пет година у Инђији. Пре свих, њему сам захвална, а онда и управи Инђијки, на ономе што сам досад постигла, али предосећам да за мене тек следе нека нова достигнућа.

Кикинда ове сезоне има скромне планове, жели само опстанак у елити, а, рецимо, изненадила је управо шампионке из Инђије, ремизиравши?

– Тај меч нисам играла, а када је реч о опстанку Кикинде, то јесте циљ у овој сезони, али сматрам да екипа може много више. Имамо млад састав жељан доказивања, а мене посебно радује што га с клупе предводи Драгана Карановић коју много поштујем. Када сам имала осам година она ми је била први тренер у „Језеру”. Сада ми је најважније то што сам опет у свом граду, а сматрам да још дуго могу трајати у играчком погледу – закључила је Јелена Живков.

Председник клуба Бранислав Зрнић још је додао:

– Захвални смо локалној управи на ангажману и нема сумње да ће Јеленин повратак бити велико појачање за нашу екипу и у играчком погледу и у смислу људских квалитета које она носи у себи. Много ће нам значити у борби за опстанак у нашој повратничкој сезони у елити.

ФОТО: Аркус лига, Кикиндски портал