Miodrag Radovanović, diplomirani inženjer šumarstva, zaposlen u JP „Kikinda“ u Istorijskom arhivu održao je predavanje na temu „Šume u Kikindi – nekad i sad“. Kako ističe istražujući istorijske činjenice za doktorsku disertaciju došao je do zanimljivih činjenica i podataka o početku šumarstva u našem gradu.

-Uspeo sam da pronađem mape koje datiraju iz druge polovine 18. veka, kao i podatke o istorijatu šuma. Što se tiče same pošumljenosti situacija je, manje, više, ista. U 18 i 19. veku bilo je šuma, ali kako je više stanovnika živelo na salašima u ataru oko grada, svi oni su imali određeni broj drva koji se, ipak, ne mogu kvalifikovati kao šume. Šuma je površina veća od pet ari sa maksimalnom pokrovnošću, a takvih nije bilo pre dva veka. U trećem austrijskom vojnom premeru, krajem 18. i početkom 19. veka, ima podataka o začetku pošumljavanja – navodi naš sagovornik.

Za našu sredinu bili su karakteristični drvoredi dudova, nastali u drugoj polovini 19. veka.

-Oni su se nalazili pored svih glavnih saobraćajnica, pa ih je bilo na nakovačkom putu, bašaidskom drumu, putu prema Mokrinu. Oni su i prvi začeci vetrozaštitnih pojaseva, kakve danas imamo. Tada su imali drugu ulogu, s obzirom na to da je svilarstvo bilo razvijeno, oni su se sadili zbog uzgoja svilene bube. Pored njih najviše je bilo bagrema, a sadnice su u to vreme, dodeljivane poljoprivrednicima koji su imali njive pored puta i njihova obaveza je bila da ih zasade ispred parcela u razmaku od šest metara – kaže naš sagovornik.

Kako vreme prolazi situacija se menja.

-Imamo izmenjene ekološke uslove. Podzemnih voda maltene da nema, a režim padavina je potpuno drugačiji. Raznim terenskim istraživanjima zna se da na ovom terenu, iako ih nije bilo, mogu da se podignu šume. Neophodno je saditi otpornije vrste sa jakim korenovim sistemom i da budu adaptivne da mogu da podnesu sadašnju klimu. Iz 1861. godine pronašao sam izveštaj o uspostavljanju čuvarske službe kako bi se sačuvale mlade sadnice, a isto je i danas – dodao je Radovanović.

Ovom prilikom zaključeno je da je neophodno da se svi angažuju kako bi naša sredina bila što pošumljenija. Njihov značaj je višestruk u svim sferama života. Svest da ih je neophodno čuvati i negovati razvija se od najmanjeg uzrasta.

-Sada ima više potencijala za podizanje šuma, iako se nalazimo u stepskoj zoni, gde to nije lako – precizirao je Miodrag Radovanović.

A.Đ.