Миодраг Радовановић, дипломирани инжењер шумарства, запослен у ЈП „Кикинда“ у Историјском архиву одржао је предавање на тему „Шуме у Кикинди – некад и сад“. Како истиче истражујући историјске чињенице за докторску дисертацију дошао је до занимљивих чињеница и података о почетку шумарства у нашем граду.

-Успео сам да пронађем мапе које датирају из друге половине 18. века, као и податке о историјату шума. Што се тиче саме пошумљености ситуација је, мање, више, иста. У 18 и 19. веку било је шума, али како је више становника живело на салашима у атару око града, сви они су имали одређени број дрва који се, ипак, не могу квалификовати као шуме. Шума је површина већа од пет ари са максималном покровношћу, а таквих није било пре два века. У трећем аустријском војном премеру, крајем 18. и почетком 19. века, има података о зачетку пошумљавања – наводи наш саговорник.

За нашу средину били су карактеристични дрвореди дудова, настали у другој половини 19. века.

-Они су се налазили поред свих главних саобраћајница, па их је било на наковачком путу, башаидском друму, путу према Мокрину. Они су и први зачеци ветрозаштитних појасева, какве данас имамо. Тада су имали другу улогу, с обзиром на то да је свиларство било развијено, они су се садили због узгоја свилене бубе. Поред њих највише је било багрема, а саднице су у то време, додељиване пољопривредницима који су имали њиве поред пута и њихова обавеза је била да их засаде испред парцела у размаку од шест метара – каже наш саговорник.

Како време пролази ситуација се мења.

-Имамо измењене еколошке услове. Подземних вода малтене да нема, а режим падавина је потпуно другачији. Разним теренским истраживањима зна се да на овом терену, иако их није било, могу да се подигну шуме. Неопходно је садити отпорније врсте са јаким кореновим системом и да буду адаптивне да могу да поднесу садашњу климу. Из 1861. године пронашао сам извештај о успостављању чуварске службе како би се сачувале младе саднице, а исто је и данас – додао је Радовановић.

Овом приликом закључено је да је неопходно да се сви ангажују како би наша средина била што пошумљенија. Њихов значај је вишеструк у свим сферама живота. Свест да их је неопходно чувати и неговати развија се од најмањег узраста.

-Сада има више потенцијала за подизање шума, иако се налазимо у степској зони, где то није лако – прецизирао је Миодраг Радовановић.

А.Ђ.