Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели  су 24. марта 1999. До 10. јуна, до када је трајала НАТО агресија, према подацима Министарства одбране Србије, убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године, „Туга“, положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Слађана Бунић из Кањиже први пут је, на овај датум, дошла да се поклони сенима свога оца Јеленка Бунића.

-Мој отац, који је био полицајац, погинуо је 16. априла 1999. године у Ђаковици на Косову. Имао је свега 21 годину. Тада сам имала 14 месеци. Воли приче о оцу и то што сви кажу да сам на њега, што је за мене највећи комплимент. Сви га памте као доброг човека, спремног да помогне – казала је Слађана Бунић.

На спомен плочи је 37 имена, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима:

– Са дужним поштовањем, одајемо почаст и сећамо се и војника и полицајца, али и свих невиних жртава ратова деведесетих. Тих дана живело се у страху и неизвесности, али тињала је и нада да ћемо победити, да ће све престати и да ћемо поново живети у миру. Сваки изгубљени живот није само број, него је име породица и прича. Чувамо сећање на све наше суграђане и никада нећемо заборавити. Снага заједништва и данас је наша највећа вредност.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали Милан Вашалић који је свирао на гајдама и ученици ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина.

А.Ђ.

.