Posle tribine o borbi protiv nasilja, održanoj prošlog leta, u Centru za stručno usavršavanje (CSU) nastavljaju sa praksom organizovanja seminara na ovu, nažalost, aktuelnu i sve prisutniju temu. Večeras su, na temu „Prepoznajmo i smanjimo nasilje“, sa vaspitačima i prosvetnim radnicima razgovarale psiholog Branka Grahovac i psiholog, specijalista školske psihologije, Biljana Lajović.
– Cilj tribine je da otvorimo diskusiju o ovoj važnoj temi, da razgovaramo o propisima, psihološkoj teoriji i praksi i da, u razgovoru sa učesnicima, dođemo do rešenja i odgovora – rekla je Biljana Lajović. – Mnogo se polaže na intervenciju, na kazne, na represivne mere, praksa je pokazala da to svakako treba da postoji, ali prioritet nam je prevencija i upravo je to ono što obrazovno-vaspitne ustanove mogu da pruže i da pomognu prvo deci, a onda i porodicama. Znamo već da su nam porodice malo problematične u ispunjavanju svoje vaspitne uloge i da najveći deo problema potiče iz lošeg i nedovoljno dobrog vaspitanja.
Iskustva su različita, dodala je. Kada je porodica spremna da sarađuje sa predškolskom ustanovom i sa školom, šanse za sprečavanje nasilja su mnogo veće, ali ukoliko se porodica konfrontira, to nije dobro za decu.
– Svi vaspitni uticaji treba da dolaze iz jednog pravca i, ukoliko nisu objedinjeni i homogeni, deca vrlo lako pronađu loš put kroz različite uticaje. To je jedan od ozbiljnih izazova sa kojima se srećemo i nikako ne smemo ceo teret da stavimo na obrazovno-vaspitne ustanove jer one to ne mogu da urade; ne zato što neće ili nisu sposobne, nego zato što je to zadatak porodice. Računam na to da će deca sa kojom sada radimo, kada postanu roditelji, shvatiti šta treba da rade i tako mi, u stvari, gradimo za budućnost – istakla je Biljana Lajović.
Nasilna ponašanja danas su vidljivija zahvaljujući medijima, što je dobro, jer o tome mora da se razgovara, ocenila je Lajovićeva.
– Problem su društvene mreže jer na pogrešan način publikuju događanja koja su dala šansu nasilnicima da šire svoje nasilno ponašanje. Istraživanja ne pokazuju da nasilja ima značajno više, samo je ono surovije. Uvek iz ovog isključujem strahote koje su se desile u maju prošle godine, to je tragedija van svega. Društvene mreže su dovele do toga da se deca ponašaju negativno želeći da budu negativne zvezde i to nam ukazuje na potrebu ozbiljnijeg rada sa njima – i u školi i u stručnim službama, a ja bih pozvala i zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite koji moraju da se uključe, kao i policiju, koja treba da reaguje u skladu sa svojim ingerencijama.
Sa početkom nove školske godine ostaju nam stari problemi, što je razlog za nastavak organizovanja stručnih skupova na ovu temu, rekao je direktor Centra za stručno usavršavanje, Dejan Karanović.
– Sećamo se stradale dece i smatramo da je veoma važno da, kroz ovaj vid edukacije, ponovo nastavnicima pružimo uputstva jer se svi bavimo posledicama, a ne uzrokom koji je najbitnija stvar da bismo prepoznali i pobedili agresivnost. Vidimo da su vaspitači, učitelji i nastavnici zainteresovani za ovu temu, veliki broj je prijavljen za učešće na tribini i to nam daje podsticaj da nastavimo jer je najvažnije da se oni koji rade s decom na ovakvim tribinama edukuju i da pronađu rešenja za probleme, da imamo bezbedne škole, što nam je svima u interesu – naglasio je Karanović.
Teme koje su obrađivane na ovoj tribini bile su u dijapazonu od definicija nasilja do načina njegovog sprečavanja. Govorilo se i počecima nasilja u društvu, eksperimentima u psihologiji, ulozi autoriteta i društva u iniciranju nasilja, o tome kako se izboriti sa nasiljem u sebi, postoji li altruizam, šta raditi kada se nasilje desi u vaspitno-obrazovnoj ustanovi i kako se zaštititi od njega, kao i o postupanju ovih ustanova u kriznim situacijama.
S. V. O.
