Зашто напредњаци немају разлога да превише брину како ће проћи на наредним локалним изборима, шта онеспокојава социјалисте, на шта се свео целокупни ангажман шароликог опозиционог ешалона- у последњем броју Кикиндских новина пише Милан Иветић.
У предизборној, а можда и изборној, години – јер је са највишег државног нивоа наговештено да се не искључује могућност провере воље грађана с правом гласа на јесен, Српска напредна странка може унапред, већ сада, да у Кикинди укалкулише нови, победнички мандат. А шта је са локалним опонентима напредњака, где су, какви су и чему на биралиштима могу да се надају?
Српска напредна странка ће новим изборним тријумфом додатно поништити уврежено правило да једна партија, односно одређена политичка групација,не влада дуже од деценије. Очигледни примери су искуство СПС до 2000. године, а потом и Демократске странке. Доминација СНС у власти на државном, покрајинском и локалном нивоу, нема дилеме, продужиће се и након пролећног изборног пресабирања. На неодређено време.
Зашто напредњаци у Кикинди не треба да страхују да ће на наредним изборима бити озбиљније уздрмани, још мање да ће их изборни резултати гурнути на маргине политичког живота? Респектабилан супарник не може да им буде једва уочљива, раштркана, идеолошки хетерогена, групација политичких незадовољника које једино уједињује непресушна нетрпељивост према СНС и фанатичка опседнутост лидером СНС и његовим најближим сарадницима. Резон опозиције да је кључни адут у борби за власт нескривена, јавно исказана и у наклоњеним медијима пласирана, мржња пре свега према Вучићу, а потом и Брнабићевој, Малом, Весићу, Шапићу, нашем суграђанину Јованову, води у њено – додатно разочарење. Такав метод политичког „деловања“, преузет, иначе, од својих вођа из страначких централа у престоници, додатно је овде у Кикинди, у име „слободног“ и „независног“ новинарства, подстрекаван говором мржње исказаним опскурним увредљивим текстовима и до гадљивости неукусним ругајућим илустрацијама на рачун Вучића и његових следбеника у локалном латиничном билтен-таблоиду, у међувремену пропалом и летос угашеном.
Опозициона моћ, статистика недвосмислено потврђује, почев од 2013. када су напредњаци од ДС преузели Кикинду, непрекидно слаби. До садашње фрустрирајуће безначајности, као последице катастрофалне одлуке да се игнорише изборна утакмица. Тако је Демократска странка, као кључна карика опозиционог блока, након локалних избора 2016. са претходних 9, спала на свега два одборника, док је данас без представника у Скупштини града. А без респектабилне ДС нема озбиљне опозиције.
Лигашки парламентарни потенцијал данас се свео на једног одборника, уместо четворо, колико их је било до 2020. године. У скупштинској клупи је и један представник ДСС. Опозиционим странкама на последњим изборима није помогло ни напредњачко доброчинство на сопствену штету – да се изборни цензус са пет одсто спусти на три процента. Од поменуте Вучићеве великодушности према опозицији, која неодољиво асоцира на рискантно, испоставиће се добитно, шаховско жртвовање важне фигуре, овајдила се уочи избора само на брзину оформљена Група грађана „Наше мало место“, која је стекла два представника у Скупштини града, односно – половину опозиционог одборничког састава.
Социјалисти су, по изборним резултатима 2016. и 2020, са по четири освојена одборничка мандата, друга по снази политичка странка у нашем граду. Оба пута освојили су по четири одборничка мандата. Тешко је предвидети шта могу да очекују од наредних избора. Неспокој и страх од лошијег резултата имају основа, понајвише као последица велике афере и притварања њиховог донедавног неформалног локалног вође, против којег се, због сумње у криминалне радње, води кривични поступак.
Савез војвођанских Мађара, најпоузданији коалициони партнера СНС ван њеног блока, има двоје одборника. За очекивати је да се нови изборни резултат барем понови, ако не и побољша.
Све у свему, већ се зна ко ће победити на наредним локалним изборима. Само се не зна којом разликом ће победник тријумфовати.
Само неми посматрачи
Овдашња опозиција као да не постоји. Нема њених иницијатива, нити конкретних акција ради бољитка суграђана. Нема ни њених реакција на потезе власти и збивања у граду и околним селима. Опозиционари су аутсајдерски настројени, јер су се углавном претворили у неме посматраче јаловог ангажмана својих партијских првака у Београду и Новом Саду, који, изгледа, баш и не маре пуно што им је страначка активност у провинцији скоро употпуности замрла.
Незаустављиви суноврат рејтинга кикиндске ДС започео је још у лето 2009. годину дана након освајања локалне власти, својеврсним унутарстраначким превратом.уследили су сурови обрачуни са неподобнима, фракцијска трвења и додатне поделе, потом и губљење власти и на крају – понирање у опозиционо мртвило.
