Када се таленат споји са упорношћу и радом, познато је, резултати не могу да изостану. Управо то се догодило Даниелу Тоту из Кикинде, младом глумцу запосленом у Новосадском позоришту (Újvidéki Színház). Тачније, Даниелу се ништа није само догодило, он је постигао и остварио све што је желео јер једноставно – није одустао.
– После основне школе желео сам да упишем уметничку средњу, тада ме је занимала ликовна уметност, али то није било могуће. Тако сам завршио електротехнички смер у Техничкој школи у Кикинди – прича Даниел.
После матуре, преселио се у Суботицу и запослио у аутомобилској индустрији, у магацину фабрике. Чинило се да је све даље од свог сна.
– У Суботици је један глумац, Бела Кало, имао драмску радионицу. Отишао сам и прошао сам пријемни. На радионици сам схватио да желим глумом да се бавим професионално; због људи који су у позоришту, атмосфере, рада и слободе, и зато што сам се и сам ослободио. Као дете сам био врло интровертан, позориште ме је ослободило.
После две године на радионици, Даниел је решио да оде на пријемни на Академији уметности у Новом Саду.
– Пре одласка на пријемни, дао сам отказ у фабрици, толико сам мрзео тај посао – признаје Даниел.
Родитељи су, каже, били забринути јер им се није чинило да је глумачки посао сигуран и да ће му обезбедити сталне приходе. Међутим, Даниелов успех умирио је њихове бојазни. Завршио је Академију, глуму на мађарском језику, у класи професора Ласла Шандора. Већ на четвртој години повремено је играо у Новосадском позоришту, а данас је у овом театру и запослен.
Прошлог септембра премијерно је одиграо своју монодраму са којом је одбранио мастер-рад – за „Сани Сајдс, мртвачки шоу“ сам је написао текст, а режију је потписао са колегом из позоришта, Атилом Неметом. Поред ове представе, која је сада на репертоару Новосадског позоришта, у тој кући добио је улоге и у комадима: „Виолиниста на крову“, „Црвена поштанска кочија“, „Ричард Трећи“, „Носорог“, „Паравани“ ,“ Бог масакра“, „Том Сојер“.
– Живот ми се сасвим променио, нашао сам свој пут и осећам да сам на добром месту, са људима са којима сам хтео да будем. Има, наравно, и тежих момената у позоришту, али радим оно што волим – каже Даниел.
Даниел планира да своју монодраму, у фебруару, представи и публици у Кикинди, у КУД „Еђшег“. За сада, како каже, не планира ништа да мења, сасвим му је угодно у уметничким водама које је одабрао и у којима је успео да покаже таленат и пронађе себе. За Даниелову срећу то је све што је потребно.
Фото: Новосадско позориште, аутори – Габор Понго, Срђан Дорошки, Жофи Серда, и приватна колекција.