Pravoslavni vernici danas slave uspomenu na Svetog Vasilija Ostroškog.
Rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric bio iguman. Nakon što je završio manastirsku školu, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.
Službovao je u mnogim gradovima, od Mostara, Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine. Njegove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog, u stenama planine Ostroška greda u Crnoj Gori.
U njegovu moć isceljenja veruju pripadnici različitih konfesija.
Postoje brojna svedočenja ljudi da su molitve upućene Svetom Vasiliju Ostroškom uslišene. Pisani trag o tome mnogi vernici ostavljaju u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju u knjigama.
Ljudi često prenoće pod okriljem ovog manastira. Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali.
Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na praznik Svetog Vasilija otići u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekoga njima bližnjeg, nestati „kao rukom odnesena“.
Često se događa da se zavetuju i katolici i muslimani jer su, na ovim prostorima, svi uvereni u velike čudotvorne moći Svetog Vasilija, pa se tako veruje i da stvari koje prenoće kod njegovih moštiju leče sve bolesti.
Na ovaj veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendaru nema običaja, osim molitvi Svetom Vasiliju Čudotvorcu. Veruje se da će, na ovaj dan svaka iskrena želja, biti uslišena.
