Classic Layout

Pijaca nova

На састанку представника Министарства финансија и Удружења пијачних продаваца Опстанак усаглашено је да се до 31. децембра 2023. продужи рок у коме обавезу фискализације немају обвезници фискализације који се баве прометом добара и услуга на пијачним тезгама, речено је Танјугу у министарству.

Министарство финансија ће иницирати одговарајућу измену Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског уређаја.

Пијачни продавци су били изузети од примене новог закона о фискализацији до почетка наредне године, а сада ће им бити рок продужен до краја 2023. године.

 

Melodianum Choir

Међународни фестивал хорске музике „Мелодианум“ ове године поред такмичарског дела и три концертне вечери, обухватиће и предавања еминентних професорки о хорској музици. За такмичење се пријавило четрдесетак хорова из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. О најбољим наступима, у девет категорија, одлучиваће осмочлани жири на челу са проф. др Биљаном Јеремић.

За публику ће бити организоване три концертне вечери. У петак у Храму Светог оца Николе са почетком у 20 сати биће уприличен наступ Хора певачког друштва „Преподобни Рафаило банатски“ из Зрењанина. У суботу, од 19 часова у Народном музеју биће одржан концерт Женског вокалног састава „Рес Миранда“ из Новог Сада и Мушке вокалне групе „Паноника“ из Зрењанина, а у недељу, такође у Музеју од 19 сати, наступиће Зрењанински камерни оркестар са „Бисерима класичне музике“.

-Хор „Рес Миранда“ је освојио Гран При нашег фестивала прошле године, па ћемо им у суботу уручити награду- каже за Кикиндски портал Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда.

-За хорске певаче и све оне који су љубитељи хорске музике, на овогодишњем фестивалу имаћемо и два предавања односно радионице. Тема проф. др Антоанете Радочај Јерковић биће „Хорска уметност из различитих песпектива“, а проф. др Аготе Виткаи Кучере „Глас као човеков најважнији инструмент“.

Почели смо 2020. године, за време пандемије, када ни многе манифестације које су постојале, нису могле да се одрже. Веома смо задовољни што сваке године уводимо неку новину и постајемо значајно место у хорском и музичком свету. Следеће године, надам се, имаћемо више образовних садржаја, а у неком будућем моменту очекујем да ћемо моћи да такмичење одржимо и уживо- закључује Марковљев.

Организатор Фестивала „Мелодианум“ је Културни центар Кикинда, а покровитељи су Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

 

 

пудер од лудаје 1

Пољопривреднo газдинство Крстоношић посвећено је производњи здраве хране. Производњу хладно цеђених уља, почели су пре две године. Њихови производи наишли су на велико интересовање купаца, а недавно су проширили  асортиман производњом биљних путера. Пробна серија путера од семена лудаје голице планула је током протеклих Дана лудаје.  Укусан и здрав намаз произведен је без икаквих додатака, а погодан је и за вегетаријански или постан режим исхране.

-Добија се од благо печеног семена голице када се самеље на млину велике снаге и са великим бројем обртаја. Није потребно додавати ни кап уља, никакву течност, ни зрно соли нити шећера, само 100 одсто семе голице. Помеша се са сопственим уљем и претвори у пасту, попут путера од кикирија,  истом технологијом се добија.Неутралног је укуса, ни слано ни слатко. Као намаз  је најпопуларнији, а има доста рецепата на интернету како се све може употребити- каже Владимир Крстоношић.

Ово пољопривредно газдинство  производи хладно цеђења уља од осам врста сировина- сунцокрета, лана, кикирикија, конопље, уљане репице, мака, уљане тиквице и црног кима. Све биљке успевају на севернобанатским пољима.

-Неке од ових уљарица сами производимо, а неке набављамо у компензацији за услуге цеђења. Почели смо пре тачно две године, када смо крајем новембра набавили пресу у чему нам је значајно помогао конкурс града. Производимо и протеинска брашна од пет врста уљарица. У почетку је продаја надмашила наша очекивања, а сада се то стабилизовало. У међувремену смо почели смо да снабдевамо једну продавницу здраве хране у Београду и једну у Косовској Митровици.

Голица је специфична врста бундеве чије семе нема опну. Семе је богато аминокиселинама, здравим масноћама, протеинима и витаминским комплексом. Поред путера од семена лудаје голице, ПГ Крстоношић производи и путер од кикирикија.

Теглица од 280 грама путера од семена бундеве кошта 650 динара, док теглица од 300 гр путера од кикирикија стаје 400 динара. Иста је запремина, али разлика у маси настаје због тога што кикирики садржи већи проценат масноће, а лудаја суве материје. Цене уља крећу се од 350 динара за уље од сунцокрета или уљане репице (0,75 л) па до најскупљег- уља од црног кумина (1 дл кошта 800 динара и 2,5 дл 1800 динара).

 

povratak na selo

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.

Penzioneri Kikinda 4

Представници Града Кикинде, Градског удружења пензионера и Културног центра Кикинда данас су били гости Удружења пензионера у Темишвару поводом њихове славе, Светог Николе.

– Ово је, заправо, наставак сарадње јер се нисмо посећивали у време пандемије. Наши пријатељи из Темишвара били су у Кикинди у току Дана лудаје и сада им ми, за њихову славу, узвраћамо посету. Негујемо лепе везе које се не своде само на дружење; трудимо се да, са заједничким пројектима аплицирамо код невладиних организација у Румунији и Србији – рекао је Милан Периз, председник кикиндског удружења пензионера.

Повељу о сарадњи два удружења потписала су пре више од деценије. Николае Влад, председник удружења пензионера Темишвара, поздравио је госте и пожелео да се лепа сарадња настави још дуго година.

Догађају су присуствовали и председник Скупштине града, Младен Богдан, секретари секретаријата, Мирослава Наранчић и Богдан Тасовац, и директор Културног центра, Марко Марковљев.

– Чланове два удружења повезују заједничке активности и дружење које је  изузетно значајно за грађане трећег доба. Показали смо да подржавамо и помажемо наше Удружење пензионера и сада, и на овај начин, желимо да промовишемо сарадњу два града – рекао је Младен Богдан.

У програму прославе наступили су хорови и фолклорна група кикиндског Удружења, и уручене су захвалнице, а затим су гости и домаћини посетили Божићни вашар.

migranti u muzeju

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и  Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави  тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе.  У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

 

 

P1100836

Радници јавних предузећа „Кикинда“ и „Топлана“ биће боље плаћени за дежурства, ноћни рад, рад викендом и празницима, повећана су им солидарна давања и издвајања за лечења и опоравак у бањама. Имаће и права на слободне дане за процес вантелесне оплодње и бригу о деци, као и стопостотну надокнаду у случају лечења од малигнитета. Све ово обухваћено је новим колективним уговорима који су данас, у Градској кући, потписали представници Града Кикинде, два јавна предузећа и Савеза самосталних синдиката.

Потписивању су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Направили смо још квалитетнији, бољи колективни уговор, и постигли смо договор у корист свих запослених у овим јавним предузећима. Сматрам да, заједничким трудом и разговором, увек можемо да дођемо до најбољих могућих решења, како за положај запослених, тако и за побољшање услуга које ова предузећа пружају грађанима Кикинде – изјавио је Лукач.

Нови колективни уговори важе три године. Претходно су већ потписани са директним буџетским корисницима, а сада је то учињено и са предузећима чији је оснивач Град и која запошљавају више од 200 људи.

Дијана Јакшић Киурски нагласила је да су одредбе уговора усклађене са свим законским и подзаконским актима, као и да њихова реализација неће угрозити финансијску стабилност и ликвидност ових предузећа.

– У новим уговорима такође су чвршће дефинисани одређени критеријуми, да не би било злоупотребе, како би помоћ добијали они којима је заиста потребна – рекла је заменица градоначелника. – Када је реч о основама за повећање зараде, дата су и већа права у односу на то како налажу Закон о раду и грански колективни уговор. Посебно је стављен акценат на здравствену заштиту запослених јер је радник најважнији ресурс. За сваку похвалу је то што ће на терет послодавца бити обезбеђена средства за превентивне прегледе и за превенцију радне инвалидности. Сви радници, пословодство, оснивачи и репрезентативни синдикат задовољни су потписаним колективним уговорима.

Са заменицом градоначелника сложио се и председник Основне организације Самосталних синдиката за комуналне делатности у Јавном предузећу „Кикинда“, Никола Војновић. Он је оценио да је нови колективни уговор један од најбољих и да су у синдикату задовољни постигнутим.

Председник Већа Савеза самосталних индиката за Кикинду, Чоку, Нову Црњу и Нови Кнежевац, Илија Дрљић, истакао је да су данас потписани колективни уговори међу најбољима у држави и да је Град показао висок ниво разумевања када је у питању брига о запосленима.

– Добијена су повећања зараде од пет до десет одсто по сату за дежурства. За  рекреативни опоравак и одмор у фонд се издваја 0,75 одсто; солидарно давање, које се редовно исплаћује, повећано је на 41 хиљаду динара. Топли оброк сада је дефинисан на 250 динара дневно, а регрес ће бити 75 одсто просечне бруто  зараде у Републици увећане за 33 хиљаде, што је сада око 89 хиљада динара на годишњем нивоу. Повећане су и накнаде за прековремени рад, рад суботом и на државни празник, прве две 30, а за рад на празник 120 одсто. Посебна брига исказана је за акутне проблем и проширење породице: за вантелесну оплодњу добијаће се десет радних дана, до сада се нису добијали слободни дани, а за бригу о детету до 12 година, обезбеђено је пет радних дана – објаснио је Дрљић.

Он је додао да су колективни уговори са директним буџетским корисницима веома слични данас потписанима, осим у деловима издвајања за топли оброк и регрес и солидарних давања која су, код њих, нешто мања. У овом Синдикату су, кажу, задовољни што Град поштује одредбе потписаних уговора, па се и њихова реализација никада не доводи у питање.

U subotu u „Jezeru”. „Kikindska zlatna rukavica”

Наш град и Боксерски клуб Одред 45 биће и овог децембра домаћини „Кикиндске златне рукавице”. Почетак надметања заказан је за суботу у 14 сати под сводовима дворане „Језеро”.

– Биће одржано и завршно коло Лиге, а уједно и сви ти мечеви у оквиру су „Кикиндске златне рукавице”. То нам представља велику част и обавезу. У конкуренцији је 130 клубова, а свега је 10 кола Лиге па поверавање организације нашем клубу значи и признање досадашњег рада нама у Одреду – каже Милан Шкапик председник Одреда 45 и захваљује Градској управи на подршци.

Karatistima Feniksa 34 medalje

Протеклог викенда у Каћу, у дворани „Храм” одржан је међународни турнир „Пантер опен” у организацији истоименог карате клуба из Будисаве и Карате савеза Војводине, на којем се окупило више од 400 такмичара из 38 клубова из Србије те Босне и Херцеговине. Кикиндски Карате клуб Феникс учествовао је са 42 такмичара у свим узрасним категоријама и дисциплинама и у укупном пласману заузео друго место. Збирно је Кикинђанима припало 34 медаље. Полетарцима 11, пионирима осам, надама две, кадетима четири, јуниорима шест и сениорима три одличја.

ledeni dani

Ледени дани у Србији не очекују се пре јануара, а ове зиме не би требало да их буде много. Како је за Телеграф у детаљној прогнози за зиму рекао проф. др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког заводa, очекује се од 7 до 20 ледених дана са максималном температуром нижом од 0 степени,  на планинама од 30 до 50 ледених дана.

Током предстојеће зиме, ледени дани се очекују у Ваљеву, Кикинди, Зрењанину, Сјеници, на Копаонику где ће их бити највише, на Златибору и Црном врху.

Тако ће у јануaру 2023. године, број ледених дана у нижим пределима бити у интервалу од 5 дана у Ваљеву, до 10 дана у Кикинди и Зрењанину, а на планинама од 11 у Сјеници, до 18 на Копаонику и Црном врху.