May 30, 2026

Classic Layout

др Пецарски 1

У Кикинди постигнута колективна заштита од малих богиња, али још увек постоји опасност од епидемије

Igor Crnogorac Јануарy 16, 2023

У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММР вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.

Пошто су троје невакцинисане деце и једна одрасла особа непознатог вакциналног статуса у Смедереву оболели од малих богиња (морбила), у овом граду проглашена је епидемија. Истовремено, из „Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут“ пооштрили су надзор и наложили ревизију вакциналних картона у читавој држави.

– У Кикинди још увек нема сумњи на мале богиње и ми нисмо имали проблема са вакцинацијом. Након што смо, 12. јануара, дан пошто је вирус потврђен у Смедереву, добили допис из „Батут“-а, послали смо обавештење свим здравственим установама о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Подсетили смо их на начин на који се ради хитно обавештавање дежурног епидемиолога уколико постоји сумња на мале богиње. Наложена је и хитна ревизија вакциналне картотеке, евиденција невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, и спровођење њихове вакцинације. Наредног дана накнадно је вакцинисано још двоје деце у Кањижи – каже докторка Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода.

Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.

Опасност од ширења епидемије из Смедерева повећава и чињеница да је проценат вакцинисаних у Србији само 74,8 одсто. Неславни рекорд држи Нови Сад, у којем је вакцинисано тек свако четврто дете или 26 одсто. Интернет и антивакцинални лоби нанели су огромну штету тврдећи да ММР вакцина изазива аутизам, што стручњаци одучно и упорно негирају. Све је почело 1998. године, када је познати научни часопис “Ленсет (импакт фактор 44)” објавио студију Ендруја Вејкфилда која повезује ММР вакцине са појавом аутизма. Рад је врло брзо повучен због неадекватног узорка, у часопису је објављено извињење читаоцима, али штета је већ била учињена.

ММР вакцина пружа заштиту од малих богиња, заушки и рубеола, болести које су биле сузбијене управо захваљујући вакцинацији. Прва доза даје се детету са навршених 12 месеци, а друга пред полазак у школу, најкасније месец дана пре уласка у колектив, како би се створио довољан број антитела. Дете не би требало да уђе у колектив, а да није заштићено ММР вакцином, каже докторка Пецарски.

Особе које нису вакцинисане или су примиле само једну дозу, треба да се вакцинишу до навршених 18 година, а могуће је то учинити и касније. Контакти оболелих који немају стечени имунитет потребно је да се вакцинишу ММР вакцином што пре, а најкасније 72 сата од контакта.

Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.

Мале богиње преносе се капљичним путем и ундиректно, преко предмета који су контаминирани, а оболеле особе заразне су два до четири дана пре и четири дана након избијања оспе. Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Црвена оспа јавља се прво на лицу, а потом се шири на врат, труп и екстремитете.

Ова болест, у 30 одсто случајева, може да доведе до компликација, чак и до озбиљне упале мозга и смртног исхода. Тешке клиничке слике чешће су код деце млађе од пет година и код старијих од 20 година.

Када до епидемије дође, болест се веома брзо шири у популацији без имунитета, што се догодило пред пандемију, када је било и 15 смртних случајева, речено је у Удружењу за јавно здравље Србије. Лекари упозоравају да, одбијањем вакцинације, родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која, због здравственог стања, нису у могућности да приме вакцину.

Оливера Лазић 4

Оливера Лазић, добитница награде „Др Павле Кенђелац“: Школа је била и остала у мом срцу

Jelena Trifunović Јануарy 16, 2023

За трајан допринос развоју образовања и просветном раду, дугогодишња директорица Основне школе „Вук Караџић“ Оливера Лазић која је у октобру прошле године отишла у заслужену пензију, награђена је високим градским признањем „Др Павле Кенђелац“. Награда јој је уручена на свечаности поводом обележавања Дана града. У просвети је радила 32 године, од којих је пуне две деценије успешно водила кикиндску основну школу коју је и сама похађала.

-Након што сам дипломирала енглески језик на Филозофском факултету у Новом Сад, најпре сам радила као преводилац шест година. Био је то леп посао, путовала сам и у Велику Британију , али одувек ме је привлачила школа и настава. Без великог размишљања, једног дана сам решила да позовем све школе и проверим да ли им је потребан професор енглеског језика. Прво сам позвала ОШ „Вук Караџић“ јер сам била ђак те школе. Одговор је био потврдан и након сусрета са тадашњим директором Ђорђем Младеновићем, одмах сам почела да радим. Био је то почетак другог полугодишта 1990. године- присећа се наша саговорница у разговору за Кикиндски портал.

На место директора школе, дошла је сасвим случајно. Испред Наставничког већа, била је чланица Школског одбора, а како тадашњој директорици није изгласано поверење, предложено је да Оливера преузме руководеће место, док се ситуација не реши.

-Извршили су притисак да будем в.д. шест месеци, да се прихватим тога. Брзо се све одвило и прихватила сам. То је био јул, време распуста. Полако сам кренула да радим тај посао и када сам схватила да нешто могу да урадим и променим, заволела га –прича Лазићева. Ни данас нема дилему да је изабрала прави животни позив.

-Посао је диван, да сам сад млада и да треба да одлучим којим путем да кренем, који факултет да упишем, поново бих исто изабрала. Био је леп рад са децом, сарадња са колегама. Школа је била мој други дом. Заиста је привилегија кад човек ради посао који воли. Имала сам и веома добру сарадњу са колективом где су дивни међуљудски односи и атмосфера која ми, морам признати, недостаје у пензији- искрена је Оливера Лазић.

Да је заиста тако, сведочи протекло, преправљено емоцијама, обележавање дана школе. Оливери у част, колеге су снимиле кратак филм, емитован том приликом, а дирљивој атмосфери допринео је и наступ хора „Атендите“ који води диригенткиња Биљана Јеремић. Јеремићева је раније руководила хором у школи „Вук Караџић“.

-Дошла сам као пензионер први пут. Нисам ни претпоставила шта је колектив припремио. Толико пуно емоција, и сад сам узбуђена и срећна због тога. Наш школски хор веома успешно, својевремено је водила Биљана Јеремић. Толико нас је све увесељавала у колективу, уз песму. Учествовали смо и освајали признања на бројним фестивалима, путовали у Италију, Белгију, Чешку, Аустрију. Било је то дивно искуство за децу и за школу- каже Лазићева.

Мера и доследност позиву

Иако не спори да се позиција просветних радника променила протеклих деценија, наша саговорница истиче да је неопходно остати доследан позиву и професији.
-Пронаћи исправан став, прави однос у одељенској заједници. Професор треба, до одређене мере, да буде строг, уколико је правичан према свим ученицима. Важна је и сарадња са родитељима, и ту треба пронаћи праву меру- напомиње.

Школа “Вук Караџић” данас броји скоро 400 ђака. Када су почела да се гасе одељења по школама, успели су да оформе још једно.

Особености школе „Вук Караџић“

Доделом бронзане, сребрне и златне читалачке значке на крају сваке школске године, ђаци се континуирано подстичу да читају. Захваљујући ентузијазму колега, унапређен је часопис „Основац“ који је покренут још шездесетих година. Квалитет рада потврђен је и пре неколико година када је проглашен најбољим школским часописом у држави.

Специфичност школе је и Фонд „Велинка Тешин“, који књигама награђује ученике за успехе из српског језика и књижевности.

-Седеле смо у клупи у основној школи, заједно уписале енглески језик и књижевност у Новом Саду, али се Велинка, након што смо апсолвирали, нажалост, разболела и преминула. Фонд ће наставити да живи у нашој школи. За успешан рад образовне институције важни су њени успеси и начин на који се представља у заједници, али никада нисам била присталица да се школа пошто-пото појављује у јавности, већ само када за то постоје добри разлози- открива Оливера Лазић у разговору за Кикиндски портал.

Стреличари Апола стартовали у новој години. Мишковићу сребро

Стреличари Апола стартовали у новој години: Мишковићу сребро у Бечеју

Dejan Panić Јануарy 15, 2023

Стреличари кикиндског Апола стартовали су у новој години наступивши данас на турниру у Бечеју, а друго место у конкуренцији јуниора, у стилу олимпијски лук, освојио је Кикинђанин Ђорђе Мишковић.

Сениорка Сара Замуровић била је четврта, а исту позицију заузела је и Ана Лукић у узрасту кадеткиња.

бувљак

Поново ради бувљак: Ово су новине

Jelena Trifunović Јануарy 15, 2023

После тронедељне празничне паузе, кикиндски бувљак поново је омиљено место бројних купаца у потрази за разноразним потрепштинама. Јутрос, већ нешто пре шест сати, пристизали су први продавци, као и први потрошачи ранораниоци. У понуди-од игле до локомотиве. Можда ћете пронаћи баш оно што тражите и то по веома повољној цени, а можда вам се, у разноврсном асортиману, укаже и неочекивана прилика да пазарите нешто потпуно непланирано. Ценкање је дозвољено и пожељно.

Продавци са којима смо разговарали кажу да су услови на кикиндском бувљаку одлични- простран простор, уређени и уредни тоалети, ресторан за топли напитак и укусан залогај. По ветровитој јануарској недељи посећеност је била осредња, а може се претпоставити да многи суграђани нису ни знали да је вашар поново почео са радом.

Један од оних који нам указује на одличне услове продаје је Гери Шахин из Тобе.
-Све имамо што нам је потребно, задовољан сам. Продаја, онако, није лоше. Сад је била пауза због празника- каже. Други продавац из Новог Милошева тврди да је промет, ипак, прилично слаб јер кад „оде у Нови Сад, роба за трен „плане“”.

Одевни предмети од 50 динара па навише, јакне за 200 динара, плишане играчке за 100 динара, стари грамофон који су нам нудили за 500 динара (уверавају да ради-нисмо пробали, верујемо на реч), дечји бицикл за 2000 динара, по тој цени и занимљиве украсне лампе, али и електрични тротинети у комплету са потребном опремом, стари свега годину дана за само 150 евра.

Све то само је делић данашње, шаролике понуде на бувљој пијаци о којој сведочи и галерија фотографија (види испод). Обућа, школски прибор, козметика, кућни уређаји, посуђе, дечја ауто седишта, слике, декоративни предмети, кациге, музички инструменти, одевни аксесоари, накит, сатови, плоче… Ако радо пазарите на оваквим местима, онда вам је познато да није све у новцу-потребно је да се наоружате стрпљењем и упорношћу у потрази за жељеним артиклима. Никад се не зна са каквим интересантним и неочекиваним пазаром ћете се вратити кући.

Како сазнаје Портал Кикиндски, ускоро следи једна новина у раду кикиндског бувљака. Крајем фебруара или почетком марта, у плану је да ради и суботом, а не искључиво недељом као до сада. Радно време бувљака је, током зимског периода од 6 сати ујутру, а у летњој сезони од 5 часова. Иако је радно време до 15 сати, најквалитетнија понуда, логично, прва нађе купце, па је боље бувљак посетити у преподневним сатима. Мада, никад се не зна. Можда одређена роба чека баш вас.

 

Раде Медић, тренер Рускоселаца. Опстанак и даље приоритет

Раде Медић, тренер Рускоселаца: Опстанак и даље приоритет

Dejan Panić Јануарy 15, 2023

Са скромним амбицијама стартовала је рускоселска Црвена звезда у новој сезони војвођанског фудбалског „Истока”, а на половини трке, испоставило се, најпријатније је изненађење. Рускоселци су одмах иза три неприкосновене екипе: ОФК Кикинде, новокозарачке Слободе и карађорђевачког Јединства.

– Нисмо имали било какву врсту оптерећења чак штавише, циљ нам је био само опстанак, али ето освојили смо 28 бодова далеко преко плана, осам мање од лидера Кикинђана које смо јесенас иначе и једини у лиги победили. Нема, међутим, и поред одличне јесени промене у нашим размишљањима. И даље нам је приоритет опстанак у лиги, по могућству што пре – истиче тренер Раде Медић.

Прво окупљање заказао је Медић за недељу, 22. јануара.

– Засад немамо нових имена, избор је сужен, а видећемо ко ће нас напустити, неколико играча најавило је сигуран одлазак. Заказали смо три провере, против: наковачког Полета, зрењанинског Радничког и великоселске Козаре, а тражимо још једног ривала у предстојећем зимском припремном периоду – каже Медић.

ИМГ-блур

На Косову је све теже, али проради српски инат. Остајемо!

Jelena Trifunović Јануарy 15, 2023

Немању Јакшића (38) из Косовске Митровице у четвородневну посету Кикинди довела је кошарка. Пријатељство тренера Кошаркашког клуба „Центар“ са суграђанином Дејаном Пударом који је на челу кикиндског спортског центра „Језеро“, довело је до сарадње два клуба и исписало нову страницу кикиндског спорта.

Са Јакшићем смо разговарали о кошарци, али и о животу Срба на Косову који је све тежи и неизвеснији.

-Наш клуб цео децембар није радио јер су биле барикаде. Наравно, солидарисали смо се са народом који је на такав начин, оправдано, исказао револт због хапшења, упадања косовских полицајаца, приадника РОСУ. Сва наша деца се плаше. Ми нисмо навикли да гледамо оружане формације Албанаца на северу, то боде очи обичном грађанину, а да не причам о деци. Страх је у свима нама. Ми смо са албанском страном двадесет година били у некој врсти статуса кво и нисмо много комуницирали, али верујте да су они само чекали тренутак када ће да упадну на север како би наплатили све оно што мисле- прича Јакшић за Кикиндски.

У Косовској Митровици живи са супругом која је из Призрена и чија је породица расељена. Упознали су се током студирања. Данас су родитељи двоје деце- деветогодишњег сина и тромесечне бебе. У Митровици живе и његова мајка, брат…У граду у ком је рођен, школовао се, засновао породицу, запослио се, покренуо школицу кошарке која окупља више од сторину деце- жели и да остане.

– До скоро, верујте да нисам размишљао о одласку. Али сада, када се све ово издешавало, дође до тога да седнеш и размишљаш. Није радила школа, немамо тренинге… Али онда проради инат, па нећемо то тако лако да дозволимо- искрен је Јакшић.

Подсећа да је ситуација до 2008. била другачија. Кренуо је и талас повратка у Митровицу. Али дилеме сада нема. Приштину не занима договор нити сарадња, а очигледно да им је међународна заједница тутор, каже.

-Замислите само парадокс. Доласком косовских полицајаца на север, КФОР се поставља као да штити те албанске полицајце од народа. Тешко нам је, политику живимо. Лично нисам извадио документа такозваног Косова, живим само са српском личном картом, али својим аутом не могу преко моста, не могу да возим за енклаву. Возим на КМ табле. Моје лично мишљење је да узимањем косовског документа, дајем легитимитет свему томе што они раде. Не знам како бих поступио када би ми то било неопходно зарад породице, питања живота и смрти, не знам како бих поступио…Не могу да осуђујем онога ко је узео. Људи који живе јужно од Ибра су људи који су у специфичној ситуацији. Косово се не брани за један дан, то је процес и ако хоћемо да га одбранимо морамо да будемо спремни можда и на такав корак- каже Јакшић. Не крије да су га поједини потези Београда изненадили.

-Обичан човек мора да гледа у Београд. Лично нисам очекивао да ће Београд стати иза одлуке људи да изађу из институција, јер ту је међународна заједница, обавезе према партнерима, али је стао. Сад на барикадама Срби су били спремни да их својим животима бране, јер та барикада им је представљала отклон од косовских полицајаца, РОСУ полицајаца. Сад су почели да праве пункт на Бистрици, то је између Бањске и Лепосавића, у самом центру средине где живе Срби. Они без пардона са дугим цевима праве пункт на коме, кажу, контролишу саобраћај, а понашају се бахато. Срби доле разумеју и положај Београда и већинског дела Србије, али морате да схватите и обичног човека тамо који кад изађе из зграде види наоружаног Албанца који никада није био ту. Родом сам из Зубиног потока, моји су преци одатле. Изнад мог села Јасеновика летос су направили базу и стратешки изабрали позицију са које могу да упадну, хапсе, малтетирају народ. Они су ту направили базу, а никада ту, чак ни окупатор 1941. није имао базу. Пробили су пут преко шуме, спојили са Газиводом. Ту је народ изузетно забринут. Ипак,  живим и радим са људима који су спремни да истрају- у даху изговара Јакшић.

Преноси нам да је веома поносан на своје пријатеље у Српском центру Беч који несебично помажу, посебно становнике енклава на Косову.

-Родила нам се идеја да у свим срединама где живе Срби на Косову оснујемо школице кошарке. Такође, и школицу енглеског и радионицу спортског новинарства. Желимо да покренемо спортски портал да деца могу да читају о својим активностима и успесима. У Српском центру Беч су моји пријатељи, поједини су студирали у Косовској Митровици и желе да помогну. Верујте, они су плакали два дана на Косову, поготово у енклавама. Велика је разлика између севера и југа. Сва помоћ је ишла преко наше цркве и Патријаршије и стигла до оних којима је најпотребнија. Стипендирају двадесетак ђака у енклавама, помогли су школи у Цевници у набавци опреме, једној породици да реновира кућу…- истиче Јакшић.

Одушевљени Кикиндом

Четврдесет четворо деце из Косовске Митровице, Звечана и Зубиног Потока боравило је у нашем граду од 9. до 13. јануара. Два клуба пријатељство су озваничила повељом о братимљењу, уз намере да се, уколико буде могуће, организује и узвратна посета кикиндских кошаркаша.

Школица прерасла у клуб

Јакшић ради у банци Поштанска штедионица. Као дугодишњи кошаркаш, пре три године покренуо је школицу кошарке. Пре годину дана прерасла је клуб „Центар“  који данас броји 110 чланова и има три такмичарске селекције. Љубав према овом спорту наследио је и његов син (9).

 

Настављена женска куглашка Суперлига. Сигурна корак Кике

Настављена женска куглашка Суперлига: Сигуран корак Кике

Dejan Panić Јануарy 14, 2023

Женски куглашки колектив, тим Кике 0230, први је новој календарској години од свих кикиндских клубова кренуо у борбе за бодове – и био успешан. Трећепласиране Кикинђанке, као домаће у новобечејској куглани, савладале су до овога кола петопласирани новосадски Раднички, резултатом 5:3 (3.288:3.215). На тај начин стигла је Кика до осме победе у сезони, а био је ово меч 11. кола, први у 2023. години односно други у другом кругу надметања у нашем јачем рангу. Наступ капитенке Кике 0230, Наде Команов био је упитан, готово до пред почетак утакмице, због здравствених потешкоћа које су је данас опхрвале.

– Прописно су нас Новосађанке намучиле, било је неизвесно до самог краја, одлучили су детаљи, на срећу у нашу корист па ћемо пуне самопоуздања наставити надметање у лиги са жељом да до краја сачувамо трећу позицију, а у следећем колу очекује нас гостовање у Зрењанину код састава Баната – вели Команова.    

Кика 0230: Кресоја 537, Француски 540, Санто 555, Команов 599, Драганов 549, Шибул 508.

Андријана 8

Андријана у хуманој, животној мисији

Igor Crnogorac Јануарy 14, 2023

Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.

– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.

После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.

– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.

Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.

Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.

Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.

– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.

Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.

– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.

Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.

– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође  анонимно одвајају новац, кад год могу.

Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је  међусобно даривање жена или осмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.

– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.

Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих  породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.

 

Радионица музеј 2

Најмлађи Кикинђани у музеју су као код куће

Igor Crnogorac Јануарy 14, 2023

Ђаци основних школа имали су изузетну прилику да уче, стварају и уживају у програму „Зима у музеју“ који се већ годинама, поред летњег издања, одржава у Народном музеју у Кикинди. Више десетина њих је, у петодневним активностима, правило календаре, посетило Сувачу, помоћу старих разгледница научило ко живи у ком фртаљу и које су најважније зграде у граду, сврставали предмете у одговарајуће музејске збирке и упознали се са сталном музејском поставком. Последњег дана, у суботу, на програму је била уметничка радионица.

– У овој креативној радионици прво су добили информације о томе како могу да посматрају уметничка дела, да их доживе, чак и окусе. Проналазе слике на основу детаља и описа, као и оне на којима могу да „чују“ музику, замишљају о чему разговарају особе на слици и цртају инспирисани уметничким делима у Музеју – каже Катарина Драгин, музејски едукатор која је, уз музејског педагога, Драгана Киурског, осмислила, припремила и спровела радионице.

Иако су двосатни програми били намењени ђацима основних школа, и овога пута дошли су и предшколци, који се укључују у све активности, каже Катарина и додаје да су деца веома заинтересована и расположена за све музејске програме.

Део распуста у Музеју је провео и осмогодишњи Милош Симичић из Новог Сада.

– Дошао сам на распуст код бабе и деде. Деда ми је рекао да овде има радионица, и ја сам био заинтересован да дођем. Волим уметност и волим да цртам. Можда људи не знају какве информације могу да добију у Музеју – каже Милош.

Ова установа има сталне програме намењене деци која, све чешће, музејске поставке приближавају и својим старијим члановима породице. За њих је, од почетка године, био бесплатан улазак у Музеј и ту прилику искористило је више од 60 породица.

риболов

У току продаја риболовачких дозвола

Jelena Trifunović Јануарy 14, 2023
У ЈВП „Воде Војводине“ у току је продаја риболовачких дозвола за 2023. годину, по истим условима и непромењеним ценама у односу на прошлу годину. Највеће интересовање влада за куповину годишње  дозволе за рекреативни риболов, која кошта 7.000 динара и важи на свим водама на територији Републике Србије, сем у заштићеним подручјима.
Од ове године, ЈВП „Воде Војводине“ издаје и дозволу за пецање у Парку природе „Бегечка јама“, поред паркова „Јегричка“ и „Бељанска бара“, где годишња дозвола стаје 4.000 динара. Цена дневне дозволе за риболов је 1.000 динара. За кориснике старије од 65 година, затим, жене и лица са телесним оштећењем од 60-80%, годишња дозвола за рекреативни риболов се продаје по цени од 3.500 динара. Уз сваку купљену дозволу, рекреативни риболовци од ЈВП „Воде Војводине“ на поклон добијају календар, наменску карту рибарских подручја у Војводини и књижицу за евиденцију улова.