Classic Layout

Петефи 6

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.

Козе 1

Млади људи из Кикинде, Давид Ханђа и неколико његових пријатеља, одважили су се, пре непуних годину дана, да почну да се баве козарством. Иако без претходног искуства, били су сигурни да ће њихов бизнис план донети резултате, и управо то се и догодило.

– Са осам грла, за непуних годину дана, сопственим радом и улагањима стигли смо до стада од 40 коза, новог објекта и настављамо да растемо – каже Давид Ханђа, који је основао газдинство.

Давид каже да је увек радо имао животиње у дворишту. Заснивањем стада љубав је постала озбиљан посао који захтева пуно радно време.

– Сви смо ангажовани колико год је то потребно, а посла има увек – потврђује Давидов друг из детињства, Дарко Сивчев. – Радимо много и много се трудимо. На почетку баш ништа нисам знао о козама, учио сам успут и сада већ можемо да будемо задовољни.

Ови вредни момци успели су зимус да уложе у проширење капацитета и сада имају објекат од 240 квадрата у које ће моћи да стане стотину грла. Све козе су музне и дају од два и по до три литра млека на дан – већ су се стекли услови за ново унапређење производње, каже Давид.

– За неколико дана започећемо изградњу млекаре јер планирамо и производњу сира, сурутке, киселог млека. Такође, имамо земљу на којој ћемо, овог пролећа, засејати детелину. Козије ђубриво бацаћемо на њиву и, на тај начин, заокружићемо производњу, што нам је од почетка био циљ.

У плану је, разуме се, и ново проширење стада. Момци у овом озбиљном пољопривредном газдинству кажу да воле свој посао и да им ништа није тешко. Посебно јер су се уверили да се труд и вредан рад исплате.

Библиотека 3

Народна библиотека „Јован Поповић” у петак 17. марта угостиће дечијег писца Роберта Такарича. Почетак дружења заказан је за 11 часова

Роберт Такарич је професор и педагог драме, драмски писац и писац за децу из Сенте и води престижни Драмски студио Културног центра из Зрењанина, који је у протеклих неколико година добио више од четрдесет признања у земљи и иностранству.

Књижевник млађе генерације, Такарич је аутор популарних књига намењених деци од предшколског узраста до тинејџерског периода. Један је од најчитанијих и најнаграђиванијих дечијих писаца у Србији и шире.

настојник

На малој сцени кикиндског театра, сутра увече, Драган Остојић, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић, 150. пут одиграће „Настојника”, комад рађен по тексту Харолда Пинтера, премијерно изведен 19. марта 1988. године. Најдуговеченија представа Народног позоришта Кикинда игра се у истом саставу од првог дана.

– То је, убеђен сам, једина представа у овој земљи, и оној бившој, која се толико дуго игра и на репертоару је у истој поставци, без измена, што је чини још посебнијом. Кад је настала, нисмо очекивали да ће оволико трајати. Били смо тада тројица младих глумаца који су добили прилику нешто да покажу. „Настојник” је за мене представа кроз коју смо одрастали, учили се овом занату и надам се, постајали бољи глумци и бољи људи-каже глумац Бранислав Кнежевић.

Комад нобеловца Харолда Пинтера, захвално штиво које кореспондира са временом и уз горак осмех шаље универзалне поруке, без обзира на проток времена, режирао је Драган Остојић. Сва тројица глумаца су, пре више од 20 година на првом „Јоаким фесту” у Крагујевцу равноправно поделили прву награду за најбоље мушке улоге.

-Не могу да опишем колико се радујемо игрању ове представе. Кад видимо да имамо младу публику, то наводи на закључак да је и дан данас актуелна-указује Славољуб Матић. -Требало је доста времена да проникнемо у суштину оног проблема којим се бавио аутор, који је био познат као лабуриста, залагао се за синдикална и социјална права. Тема је и данас врло препознатљива. „Настојника” смо радили ни из чега, осим велике жеље да се докажемо као млади људи којима би позориште могло да укаже поверење, надам се да смо га и оправдали. Предложили смо млађим колегама, кад једног дана престанемо да играмо, да они наставе, наравно, из свог угла- додаје Матић. „Настојник” је био његова прва премијера на сцени кикиндског позоришта.

Улаз на јубиларну представу биће бесплатан за публику, најавила је директорица Народног позоришта Милена Живков.

-Пошто се комад игра на малој сцени, и ограничен је број места, замолила бих све заинтересоване да резервишу своја места на време.

Традиција да на јубиларној изведби буде изненађења за публику, неће изостати ни овога пута.

декорација

Иако је читав радни век провео као трговац, што је и по образовању, суграђанин Драган Поповић је заправо, прави мајстор. Да веште руке тешко могу да мирују, сведочи овај 75. годишњи Кикинђанин.

-У кући и дворишту све што видите, мојих је руку дело- са поносом каже.

У жељи да прекрати пензионерске дане и направи нешто креативно, а захваљујући интернету, открио је занимљив хоби. У његовим рукама искориштене лименке постају интересантан и функционалан предмет. Хоби је усавршио, па мноштво ових уникативних минијатурних посуда поклони пријатељима, родбини и познаницима. У Драгану је, ипак, прорадио и трговачки дух, па је дошао на идеју да их понуди тржишту. Протекли „Дани лудаје” били су права прилика за то. Плануло је, каже, 350 комада.

-Видео сам како се праве на интернету и пробао. Направио сам прво неколико шерпица за пробу, а онда их усавршио. Од три лименке настане једна – пажљиво нам показује и објашњава поступак израде.

– После шрафљења и лепљења делова, следи фарбање и ето их. Прво сам их поклањао, а онда изнео да продајем за „Дане лудаје“. Био сам са Цулетом, на ћошку код ветрењаче. Сви се одушеве кад их виде. Могу да се користе за држање зачина, као свећњак или једноставно за украс. Једна васпитачица из Ваљева се одушевила и купила 14 комада да носи у вртић, да се деца играју. Бака из Накова купила је десетак, да поклони другарицама. Један човек их је од мене купио, ставио унутра мале кактусе које узгаја, и тако их у мини саксијицама продавао- прича Поповић.

У домаћинству нема мајсторског посла којег није желео да се лати. Од ситних кућних мајсторија, па до израде разних алата и машина, чак и фарбања и пеглања аутомобила.

-Моје снахе баба, Мађарица, рекла је за мене езер мештер што значи мајстор за све. Нема шта нисам радио, само још хеликоптер нисам возио- прича нам са осмехом.

Времешни суграђанин не спори да је исто толико важно колико и мајсторске руке, и у трећем добу задржати дух и вољу да се време употпуни нечим креативним, забавним и корисним.

дјак

Пробни завршни испит за упис у средње школе биће организован 24. и 25. марта. Будући средњошколци ове године полажу српски, математику и један изборни премет, за разлику од ранијих генерација, које су као трећи, имале комбиновани тест који се састојао из питања из физике, хемије, биологије, историје и географије. Ова генерација као трећи тест полаже један од тих предмета, за који су се определили у децембру, наводи председник Актива директора школа Тихомир Фаркаш.

-Ученици ће у петак, 24. марта радити пробни тест из математике, а у суботу 25. марта у 9 часова, тест из српског, односно матерњег језика, а истог дана у 11. 30 тест из изборног предмета. У школама је у току припремна настава. Такође, ђаци могу и самостално да вежбају тестове путем портала  е-вежбаоница- каже Фаркаш.

Како је у протеклом периоду наведено из Министарства просвете, од 64.747 ученика осмог разреда ове године, највише њих је изабрало биологију- 38 одсто. Следе географија са 29 одсто заинтересованих осмака, историја са 16, хемију је изабрало девет процената малих матураната, док се за физику одлучило осам процената од укупног броја ђака који завршавају основну школу.

Завршни испит је уведен 2010.године, када су се полагали само српски и математика, а од школске 2013/2014. осмаци су полагали и комбиновани тест.

Приликом уписа у средњу школу 60 бодова носи успех из школе, из шестог, седмог и осмог разреда. Тестови носе 40 бодова- максималан број поена из математике и српског језика је по 14, а из изборног предмета 12.

Завршни испит, ученици осмог разреда полагаће 21,22. и 23. јуна.

Мушка АРКУС лига. Дерби Баната - југу

Очекивано, панчевачки Динамо славио је вечерас у готово празној дворани „Језеро” у дербију мушке АРКУС лиге севера и југа Баната, против Кикинде резултатом 31:28 (15:13). Слаба је утеха Кикинђанима што су стигли надомак  изненађења, додуше било је тако и због великог броја грешака и промашених зицера Панчеваца, недопустивих за један од најбољих тимова Србије. Ипак, мора се напоменути, на крају, када се црта подвукла, испоставило се да је превагу у корист Динама донео сјајни голман Обрад Ивезић са 17 одбрана и укроћеним седмерцем, премда је, на супротној страни, Кикинђане чувао и гурао ка изненађењу, готово с истоветним учинком изванредни Зрењанинац у нашим редовима, чувар мреже Марко Гаћиновић. Он је имао тек одбрану мање на свом конту у односу на колегу с контра стране терена. Играло се на махове, а муке по Панчевцима, дакле, окончане су отприлике три и по минута пре краја, а тек када је Лисица минут и десетак секунди пре последње сирене, код плуса три за госте, промашио шут с девет метара, у потпуности је спласнула нада Кикинде. Голман Гаћиновић рекао је након утакмице:

– Борили смо се, дали смо све од себе, а због неколико наших исхитрених шутева нисмо се у једном моменту одлепили на три разлике. То је искусна екипа из Панчева искористила и на крају дошла до победе.

Тренер Кикинде Горан Куртеш додао је:

– Велики је жал за ови бодовима, моји момци су играли у високом ритму и парирали су Динаму чија је победа заслужена. Ми смо олако промашили неколико зицера и они су то казнили и из контри и полуконтри дали доста лаких голова. Ипак, радује ме игра мојих момака

Био је ово кикиндским „Гриндексовцима” пети пораз у низу, а осми у последњих девет кола. Седам рунди пре краја шампионата Србије пак Кикинда је и даље 11. на лествици, прва испод црте испадања, с девет бодова односно два мање од 10. Југовића и три од деветопласираног Пролетера. Наредни ривал Кикинђана биће у суботу Раднички у Крагујевцу, који је данас изненађујуће поражен, и то високо чак са осам голова разлике, од Пролетера у Зрењанину.

– Покушаћемо у Крагујевцу да потражимо бодове, а онда ће уследити врло важна утакмица за нас, доћи ће нам Југовић из Каћа. Тада ћемо морати да победимо и надам се да ћемо остварити циљ, опстанак – оптимиста је Куртеш.

МРК Кикинда: Балабан, Кукић 1, Стојановић 4, Босанчић 1, Лисица 4, Трнинић, Ђукић, Мишков (седмерац), Шијан 7, Врговић 2, Панић 1, Ракић 1, Комарек 4, Илијин 3, Гаћиновић (16 одбрана, седмерац).

ФОТО: АРКУС лига (Мирослав Лукић)

Игор Јурић 1 (Ларге)

О опасностима које вребају на друштвеним мрежама, начинима да се препознају предатори и заштите млади, данас је у Кикинди говорио Игор Јурић, оснивач Центра за несталу и злостављану децу.

Едукативне радионице под називом „Превенција насиља на друштвеним мрежама“ одржане су за ђаке и родитеље, у Културном центру, Дому ученика и у Основној школи „Вук Караџић“, чији ученици су иницирали одржавање предавања.

У интерактивном наступу Јурић је говорио о формама насилних и садржаја који до насиља могу да доведу, доступних на интернету, и о начинима њихововог препознавања.

– За тему увек имамо актуелне опасности на интернету. Тренутно је највећи проблем дељење нагих фотографија. Деца нису свесна опасности и врло лако деле такве фотографије, што је тренд и ми не знамо зашто је то тако – каже Јурић. – Такође, велики број деце се веома лако и без икаквопг страха налази са људима које упознаје на друштвеним мрежама. Према истраживању које смо радили са три хиљаде малишана, деца највише верују наставницима, чак много више него родитељима. Закључак је да су нам деца веома небезбедна јер је однос поверења између детета и родитеља-старатеља на врло ниском нивоу и мора много да се ради на томе да се то исправи.

Он је додао да родитељи морају да схвате да је веома важно да се информишу и едукују и да није довољно да једном месечно разговарају са дететом. Када је у питању интернет, деца су веома затворена, каже Јурић. Када дете одлучи да се повери родитељу, он не сме да пропусти прилику, мора да буде спреман да га саслуша, да не изгуби његово поверење. Свакодневни разговори, активно слушање, неопходни су за изградњу поверења, објаснио је.

Јурић истиче да дете, најчешће, не препознаје да је злостављано. Насилници су веома перфидни и манипулативни и зато је важно упознати се са начинима њиховог деловања на друштвеним мрежама.

Одржавање едукативних радионица остварено је у сарадњи са Градском управом.

– Овакве радионице веома су важне за децу, родитеље и читаву заједницу. Градска управа ће, у сарадњи са школама, континуирано спроводити активности на спречавању насиља међу младима – рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

Све одржане радионице биле су веома посећене. И млади и њихови родитељи сазнали су како да препознају ризичне садржаје и како исправно и благовремено да реагују на потенцијалне опасности.

Центар за несталу и злостављану децу

Организатор, Центар за несталу и злостављану децу је непрофитна организација, настала из Фондације Тијане Јурић. Тијана је имала је 15 година када ју је, у Бајмоку, надомак Суботице, 2014. године, отео и убио месар из Сурчина који се сада налази на четрдесетогодишњој робији. Њен отац, Игор Јурић, основао је Фондацију у сећање на њу и како би подигао друштвену свест о опасностима које прете младима и, својим деловањем, побољшао безбедност деце у нашој земљи.

Тијана Јурић. Извор: Facebook

Захваљујући деловању Фондације, 2015. године измењен је Закон о полицији у делу потраге за децом. Према тој измени, полиција више не чека да прође 24 сата, већ у потрагу за несталим дететом креће одмах након пријаве нестанка. Пре усвајања закона, у пракси је тај период био између 24 и 48 сати. Измењени члан 72 симболично је назван „Тијаниним законом“.

Стартовао Куп ФСП Зрењанин. ОФК Кикинда, Рускоселци и ЖАК у другом колу

Утакмицама првога кола данас је стартовало надметање у Купу Фудбалског савеза подручја Зрењанин, а у другу рунду пласирали су се: ОФК Кикинда, која је у Банатском Великом Селу савладала 3:1 Козару, Црвена звезда пошто је у Руском Селу истим резултатом победила новокозарачку Слободу и кикиндски ЖАК који је добио 1:0 меч у Новом Бечеју против Јединства.

У Великом Селу домаћи су рано повели, након центаршута Момчилов је погодио главом. И Кикинђани су ударцем главом поравнали, након одбране домаћег голмана, Виловски је одбитак проследио у мрежу. У наставку, у игру је ушао капитен Кикинђана Ђукић и с два поготка донео преокрет. Најпре је повратну лопту према капитену одиграо Радовановић за 1:2, а онда је млађани Лука Виловски одличну игру крунисао асистенцијом у празан простор, након које је Ђукић, у ситуацији један на један, матирао Француског.

Козара: Ми. Француски, Ф. Томић (Б. Бунић), В. Томић (Латиновић), Т. Бјелановић, Рофа (Јовандић), Мисић, Д. Бјелановић (Терзин), Момчилов, Н. Ђаковић (Чуданов), Ма. Француски, Руњевац.

ОФК Кикинда: Жилић, Миркоњ (Мијић), Рељић, Кецман, Хајду (Ђукић), Мирков, Ивановић, Виловски (Сабо), Бајић, Радовановић, Галешев.

Звезда је до предности стигла када се неометани Лаништанин, ближе одмору, наместио на двадесетак метара и тукао под пречку, а на почетку другога дела, убачену лопту на прву стативу Цвијановић је главом спровео у гол. Ковачевић се на супротној страни, у финишу, снашао у петерцу и вратио неизвесност, али је убрзо Попесков утрчао у казнени простор Новокозарчана и искоса погодио супротан угао за коначан исход.

Црвена звезда: Костуранов, Белић, Лаништанин (Апић), Јанков, Симић, (Зечевић), Коцкар (Ковачевић), Цвијановић, Попесков, Војводић, Узелац  (Чуданов), Бајић.

Слобода: Ћирић, Хованец, Богојевић, Лисица, Благојевић (Поповић), Врбачки, Вокић, Лабус, Ковачевић, Вученовић (Станаћев), Б. Ћосић.

У Новом Бечеју, ЖАК је до проласка у друго коло стигао у 40. минту, Ратко је након соло продора постигао, испоставило се, једини погодак.

ЖАК: Карачоњи, Баба (Кочиш), Пецарски, Ратко, Утржен (Зарић), Стојков, Пенавски, Дрљача, Бербаков, Фучак (Раду), Лакић. 

За 14 дана, 29. марта, ОФК Кикинда ће у другом колу дочекати Рускоселце, а ЖАК ће бити слободан.

Туристичка Секретарка3

У радној посети Кикинди данас је била државна секретарка Министарства туризма и омладине, Милена Поповић. Туристичка понуда, потенцијали и планови представљени су јој у Туристичкој организацији Града.

– Дуго нам није био нико из ресорног министарства. Са аспекта града са туристичким потенцијалима који нису, нажалост, довољно видљиви, ово је била прилика да се државна секретарка упозна са оним што ми можемо да понудимо.  Веома нам је важна подршка Министарства и надам се да ћемо наставити сарадњу на много вишем нивоу и да ћемо осмислити и нове туристичке производе – рекла је в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

В. д. директорица и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков обишли су са државном секретарком Музеј, Старо језеро, зимовалиште сова и музеј и атеље „Тере“.

Државна секретарка истакла је да је себи одредила мисију да обиђе све туристичке организације у Србији, како би Министарство помогло мањим срединама у овој области.

– Први пут сам у Кикинди и фасцинирана сам идејама које сам овде данас чула и оним што се ради на терену. Свакако ћу Кикинду издвојити као један од градова који има посебан потенцијал и заложићу се да заузме место које му припада на туристичкој мапи Србије. Надам се да је ово почетак лепе сарадње – рекла је секретарка Поповић.

Представљени пројекти за уређење Старог језера, Бландаша и Музеја „Тера“

Планом развоја града одређено је и побољшање туристичке инфраструктуре, рекао је Саша Танацков, члан Градског већа за привреду и инвестиције.

– Поднели смо три пројекта за програм прекограничне сарадње Србија-Румунија. Уколико нам буду одобрени, озбиљно ће утицати на наш туристички потенцијал. У питању су реконструкција парка Бландаш, довођење текуће воде из система ДТД до Старог језера и парк скулптура у касарни, у оквиру Музеја „Тера“. Већ имамо значајне домаће и партнере са универзитета у Румунији. И даље имамо потребу за инвеститорима из комерцијалног сектора – за изградњу хотела, спа и велнес садржаја у оквиру постојећег комплекса базена.