najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Prva samostalna izložba Kikinđanke Mie Ivanović biće otvorena večeras (četvrtak) u 19 sati u Galeriji Kulturnog centra.
Mia Ivanović je studentkinje Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Zorana Todovića i uglavnom stvara ugljem na papiru.
Predstava „Gledaj babu, ženi unuka“ na repertoaru je Kikindskog leta u subotu, 12. avgusta, u dvorištu Kurije. Komedija je rađena u produkciji Ustanove kulture „Božidarac“ iz Beograda, a igraju Tamara Belošević i Milan Pajić. Početak je u 21 sat, ulazak je besplatan.
U slučaju lošeg vremena, predstava će biti odigrana u Narodnom pozorištu.
Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je da je prioritet da što pre počne isplata državne pomoći za vlasnike oko 11 hiljada stambenih objekata koji su porušeni ili oštećeni u nedavnim olujama.
Blagojević je za Tanjug rekao da je, u tu svrhu, obezbeđena 1,1 milijarda dinara. On je naglasio da su korisnici državne pomoći vlasnici oštećenih stambenih objekata koji su ih koristili za svakodnevni život.
– Sreća je da porušenih objekata ima manje od 10. Prioritet je da se što je moguće pre počne sa isplatom državne pomoći svim onim vlasnicima čiji su stambeni objekti oštećeni u nedavnoj elementarnoj nepogodi – rekao je Blagojević.
Kako je rekao, procena štete se radi po kategorijama od prve do šeste, gde su u prvoj kategoriji objekti sa najmanjim oštećenjima, dok su u kategoriji šest oni koji su srušeni ili je šteta na njima tolika da nisu bezbedni za upotrebu.
– Procenu i kategorizaciju štete na svim objektima na kojima je šteta učinjena rade lokalne samouprave, koje primaju i obrađuju zahteve za državnu pomoć od građana i izrađuju zapisnike koji se šalju ministarstvu na verifikaciju.. Republika potom isplaćuje novac direktno na račune korisnika – objasnio je Blagojević.
Na pitanje o oštećenjima koja su nastale na školama, ministar je odgovorio da se radi na tome da se sve takve škole dovedu u stanje u kojem će biti moguće da deca 1. septembra krenu na nastavu.
– I Pokrajina je opredelila značajna sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama koje mogu da finansiraju obnove škola – naveo je Blagojević.
Dodao je da ima i drugih objekata javne namene koji su oštećeni i da će i oni biti predmet obnove, onoga trenutka kada se utvrdi koliko je takvih objekata i kada bude napravljena procena štete na njima, zaključio je ministar.
Javni poziv za prijavljivanje kandidata za popisivače poloprivrednih gazdinastava, koji počinje 1. oktobra, biće objavljen 15. avgusta u osam sati, navedeno je na sajtu Popis poljoprivrede 2023.
Svi zainteresovani za pomenuti konkurs detalje o tome moći će da vide na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku (www.stat.gov.rs) i sajtu Popisa poljoprivrede 2023 (popispoljoprivrede.stat.gov.rs), kao i u sredstvima javnog informisanja.
Planirano je da u Popisu poljoprivrede 2023. učestvuje oko 3.000 popisivača, 300 opštinskih i 16 regionalnih koordinatora.
Pre početka popisa biće organizovana petodnevna obuka za organizatore i neposredne izvršioce, po nivoima, radi obezbeđivanja jedinstvenog postupanja u tumačenju i primeni metodologije, prema planu i programu Republičkog zavoda za statistiku.
Popis poljoprivrede 2023. obuhvatiće poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Srbije, bez obzira na status (porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i preduzetnika).
Podaci će biti prikupljani metodom intervjua na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava.
Popisivači će podatke unositi direktno u elektronski upitnik na laptopu (metod CAPI).
Gazdinstva privrednih društava, zemljoradničkih zadruga i drugih oblika organizovanja sa statusom pravnog lica popisaće se samostalno, unosom podataka u veb-upitnik (metod CAWI), prenosi RTV.
Predstojećeg vikenda startovaće nova fudbalska sezona u Srbiji, u rangovima ispod saveznog, a fudbaleri OFK Kikinde, predvođeni novim trenerom Vladimirom Šponjom, u prvom kolu Srpske lige „Vojvodina”, dočekaće na Gradskom stadionu, u subotu od 17 sati, tim Omladinca iz Novih Banovaca.
– Iza nas je šest mikrociklusa i više od 40 treninga. Odigrali smo i šest kontrolnih utakmica i sve je sprovedeno onako kako sam i planirao. Sliku pomalo kvare povrede nekoliko igrača i to će uticati na startnu postavu, ali verujem da ćemo uskoro biti kompletni, a time će i naš optimizam dodatno porasti. Zadovoljan sam ozbiljnošću i zalaganjem svojih izabranika, verujem da ćemo biti hrabar i nadahnut rival svima u ligi – kaže Šponja.
Na Gradski stadion ovoga su leta došli: golman Jovan Oparnica, Aleksa Beljić, Uroš Mojsilović, Jovan Šević, Veljko Lolić, Bojan Popeskov, Andrej Benke, Viktor Molnar i Nikola Lukić, ali Šponja veli da igrački kadar nije kompletiran.
– Želimo da se dodatno pojačamo u veznom redu, ali mali je izbor igrača, a kada je reč o momcima koji su stigli u OFK Kikindu, neki od njih adaptirali su se na novu sredinu, a od preostalih očekujemo više i da pokažu kvalitet zbog kojeg su i dovedeni u klub srpskoligaškog ranga.
OFK Kikinda, najpre, želi da izbegne scenario iz pretprošle sezone u Srpskoj ligi.
– Prioritet nam je da postanemo stabilan srpskoligaš. Svesni smo konkurencije i znamo da nam neće biti lako kao novajliji u ligi, međutim verujemo da se mukotrpan rad isplati, naravno uz talenat koji naša mlada ekipa poseduje. Nadamo se da tokom ove sezone možemo postaviti temelj za godine koje slede i povratak OFK Kikinde među savezne ligaše gde, istorijski gledano, ovaj klub i pripada – jasan je Šponja.
Na jutru zemlje, Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu. Uzgojem bundeva bavi se već 13 godina. Ova jednogodišnja biljka i nije zahtevna za uzgoj, međutim nevreme koje je zadesilo Kikindu u subotu desetkovalo je rod.
– Pored jake kiše bilo je i grada koji je naneo veliku štetu. Ludaja je ostala bez lišća i još uvek je neizvesno da li će se oporaviti. Najpre je udario led, a potom i 50 litara kiše po kvadratu, što je dodatno uništilo biljku. Za manje od sata uništen je trud i rad za ovu godinu. Neke ludaje su sazrele i njih ćemo obrati – kaže Krnić.
Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu zasnovao na manjoj parceli, da bi je, sa godinama, povećavao i ulagao u nju.
– Prve godine rod je bio odličan, a potražnja, prvenstveno ludaja za kolače, bila je jako dobra – dodaje Krnić. – Nakon toga, proširili smo proizvodnju sa ludajama od kojih prodajemo semenke za cepkanje jer smo, u razgovoru s kupcima, shvatili da je i za njima potražnja velika.
Sve do vremenske nepogode, ludaje su bile u odličnom stanju i obećavale su solidan rod.
– Ove godine smo ludaju zasnovali početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Nakon toga usledilo je hladno proleće, tako da su, tek tokom juna, počele da bujaju. Iako je prošla godina imala više sunčanih dana, ove smo je više zalivali, svaksu i drugi ili treći dan. Na njivi imamo sistem kap po kap bez kog ne bismo imali ništa roda –
napominje mladi poljoprivrednik.
Pošto nikne, ludaji su neophodna dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelji ove biljke su plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti i štetočina. Krnić na svojoj parceli najviše uzgaja kikindsku ludaju, „tamburicu“, potom sortu „helovin“, ukrasne ludaje, ali i japansku „hokaidu“ koja je tražena za kolače i čorbe. Odustao je od uljane ludaje jer je potražnja mala.
– Ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište, a kako je na mojoj parceli prvenstveno pesak, to joj savršeno odgovara. „Helovin“ sorta je dosta tražena, naročito u Beogradu, jer odmah sa njive može da se rezbari – objašnjava Krnić.
NAJSLAĐA LUDAJA
Krnić je i predsednik udruženja “Kikindska ludaja” koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva. Članovi Udruženja će se, na najvećoj kikindskoj manifestaciji, naći u ulozi sudija.
– U saradnji sa Turističkom organizacijom ove godine biraće se i najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i „tamburice“, a uz pomoć automatskog reflaktometra, odredićemo slast. Reč je o aparatu koji utvrđuje količinu šećera u voću i povrću. Upravo „tamburica“ je ludaja koju želimo da brendiramo kao kikindsku – istakao je Krnić.
Rekonstrukcija Spomen-kosturnice poginulima u Drugom svetskom ratu koja se nalazi na Mokrinskom groblju, nastavljena je postavljanjem ploča sa imenima žrtava i oblaganjem spomenika mermerom. Popravka je započeta prošle godine i obavlja se pod nadzorom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice koji i finansira radove.
– Postavljene su četiri bronzane ploče – tri sa imenima 51 žrtve iz Kikinde i okoline i jedna sa imenima 18 vojnika Crvene armije koji su 1961. godine ekshumirani i prebačeni u zajedničku grobnicu “Bagljaš” u Zrenjaninu. Takođe, porodice žrtava Narodnooslobodilačkog rata sa ovog područja su svoje najmilije sahranili na druge, njima željene lokacije – rekao je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a odakle je i potekla inicijativa za radove.
Radove su nadgledale Natalija Klišćenkova, prvi sekretar Ruskog ambasadora i Maja Rakočević iz subotičkog zavoda. Postavljanju bronzanih ploča prisustvovao je i sugrađanin Milinko Arsenov koji je bio ukazao na pogrešno ispisana imena, što je ispravljeno na novopostavljenim pločama.
Savo Orelj je dodao da se očekuje da će spomen-kosturnica, u prvoj polovini naredne godine, dobiti osvetljenje i novi prilaz, čime će njena rekonstrukcija biti završena.
Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ nastupiće na Kikindskom letu u četvrtak, 10. avgusta. U dvorištu Kurije koncert će početi u 20 sati. U slučaju lošeg vremena, održaće se u Narodnom pozorištu. Ulazak je besplatan.
Umetnici iz Nemačke, Dragana Damjanović Šahner i Tobi Grej sinoć su na Trgu izveli neobični slikarski performans – stvarali su delo velikog formata vezanih očiju, uz muziku. Prvi nastup u Srbiji imali su u Novom Bečeju. U naš grad stigli su na poziv iz Kulturnog centra.
I Šahner i Grej su slikari, žive u Štuttgardu, odnosno Berlinu, i ovo je, kažu, novi vid njihove saradnje.
– Naš novi zajednički put započeli smo pre mesec dana na festivalu u mestu u kojem živim. Naišli smo na oduševljenje publike i rešili da nastavimo zajedno da stvaramo na ovaj način. U Nemačkoj smo slikali uz muzičare. Ovde, u Srbiji, prvi put emitujemo muziku koju smo sami odabrali i koju oboje volimo – priča Dragana koja za sebe kaže da je rođena Vojvođanka.
Za Tobija Greja iskustvo slikanja vezanih očiju ne razlikuje se mnogo od uobičajenog postupka.
– Svakako, tokom procesa, pokušavam da “napustim” čulo vida. U poređenju sa onima kojima je ono najvažnije, mi slikamo automatski po osećaju, prepuštamo se drugim čulima: dodira, sluha, mirisa – kaže Tobi.
U Srbiji je prvi put i ističe da su mu iskustva veoma lepa.
– Osećam se dobrodošlim. Ljudi su dobri, gostoprimljivi, žele da pomognu, toplog su srca i inteligentni.
Sudeći po broju publike, ovaj slikarski performans Kikinđanima je bio veoma zanimljiv. Slikari kažu da će svoje delo, nastalo inspirisano atmosferom i mirisima našeg grada, ostaviti na poklon Kikindi.
Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, sutra, 9. avgusta, bez vode će od 08 do 20 časova ostati potrošači u ulicama Dušana Vasiljeva od ugla ulice Pere Segedinca do Stevana Sremca i Stevana Sremca od ugla Karađorđeve do Šabačke ulice u Kikindi.
Iz JP “Kikinda” mole potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760 i 062/88-44-888.
