Прва самостална изложба Кикинђанке Мие Ивановић биће отворена вечерас (четвртак) у 19 сати у Галерији Културног центра.
Миа Ивановић је студенткиње Академије уметности у Новом Саду у класи професора Зорана Тодовића и углавном ствара угљем на папиру.
Classic Layout
Представа „Гледај бабу, жени унука“ на репертоару је Кикиндског лета у суботу, 12. августа, у дворишту Курије. Комедија је рађена у продукцији Установе културе „Божидарац“ из Београда, а играју Тамара Белошевић и Милан Пајић. Почетак је у 21 сат, улазак је бесплатан.
У случају лошег времена, представа ће бити одиграна у Народном позоришту.
Министар за јавна улагања Марко Благојевић изјавио је да је приоритет да што пре почне исплата државне помоћи за власнике око 11 хиљада стамбених објеката који су порушени или оштећени у недавним олујама.
Благојевић је за Танјуг рекао да је, у ту сврху, обезбеђена 1,1 милијарда динара. Он је нагласио да су корисници државне помоћи власници оштећених стамбених објеката који су их користили за свакодневни живот.
– Срећа је да порушених објеката има мање од 10. Приоритет је да се што је могуће пре почне са исплатом државне помоћи свим оним власницима чији су стамбени објекти оштећени у недавној елементарној непогоди – рекао је Благојевић.
Како је рекао, процена штете се ради по категоријама од прве до шесте, где су у првој категорији објекти са најмањим оштећењима, док су у категорији шест они који су срушени или је штета на њима толика да нису безбедни за употребу.
– Процену и категоризацију штете на свим објектима на којима је штета учињена раде локалне самоуправе, које примају и обрађују захтеве за државну помоћ од грађана и израђују записнике који се шаљу министарству на верификацију.. Република потом исплаћује новац директно на рачуне корисника – објаснио је Благојевић.
На питање о оштећењима која су настале на школама, министар је одговорио да се ради на томе да се све такве школе доведу у стање у којем ће бити могуће да деца 1. септембра крену на наставу.
– И Покрајина је определила значајна средства која су на располагању локалним самоуправама које могу да финансирају обнове школа – навео је Благојевић.
Додао је да има и других објеката јавне намене који су оштећени и да ће и они бити предмет обнове, онога тренутка када се утврди колико је таквих објеката и када буде направљена процена штете на њима, закључио је министар.
Јавни позив за пријављивање кандидата за пописиваче полопривредних газдинастава, који почиње 1. октобра, биће објављен 15. августа у осам сати, наведено је на сајту Попис пољопривреде 2023.
Сви заинтересовани за поменути конкурс детаље о томе моћи ће да виде на веб-сајту Републичког завода за статистику (www.стат.гов.рс) и сајту Пописа пољопривреде 2023 (пописпољопривреде.стат.гов.рс), као и у средствима јавног информисања.
Планирано је да у Попису пољопривреде 2023. учествује око 3.000 пописивача, 300 општинских и 16 регионалних координатора.
Пре почетка пописа биће организована петодневна обука за организаторе и непосредне извршиоце, по нивоима, ради обезбеђивања јединственог поступања у тумачењу и примени методологије, према плану и програму Републичког завода за статистику.
Попис пољопривреде 2023. обухватиће пољопривредна газдинства на територији Србије, без обзира на статус (породична газдинства, газдинства правних лица и предузетника).
Подаци ће бити прикупљани методом интервјуа на терену, од 1. октобра до 15. децембра, на основу Адресара пољопривредних газдинстава.
Пописивачи ће податке уносити директно у електронски упитник на лаптопу (метод ЦАПИ).
Газдинства привредних друштава, земљорадничких задруга и других облика организовања са статусом правног лица пописаће се самостално, уносом података у веб-упитник (метод ЦАWИ), преноси РТВ.
Предстојећег викенда стартоваће нова фудбалска сезона у Србији, у ранговима испод савезног, а фудбалери ОФК Кикинде, предвођени новим тренером Владимиром Шпоњом, у првом колу Српске лиге „Војводина”, дочекаће на Градском стадиону, у суботу од 17 сати, тим Омладинца из Нових Бановаца.
– Иза нас је шест микроциклуса и више од 40 тренинга. Одиграли смо и шест контролних утакмица и све је спроведено онако како сам и планирао. Слику помало кваре повреде неколико играча и то ће утицати на стартну поставу, али верујем да ћемо ускоро бити комплетни, а тиме ће и наш оптимизам додатно порасти. Задовољан сам озбиљношћу и залагањем својих изабраника, верујем да ћемо бити храбар и надахнут ривал свима у лиги – каже Шпоња.
На Градски стадион овога су лета дошли: голман Јован Опарница, Алекса Бељић, Урош Мојсиловић, Јован Шевић, Вељко Лолић, Бојан Попесков, Андреј Бенке, Виктор Молнар и Никола Лукић, али Шпоња вели да играчки кадар није комплетиран.
– Желимо да се додатно појачамо у везном реду, али мали је избор играча, а када је реч о момцима који су стигли у ОФК Кикинду, неки од њих адаптирали су се на нову средину, а од преосталих очекујемо више и да покажу квалитет због којег су и доведени у клуб српсколигашког ранга.
ОФК Кикинда, најпре, жели да избегне сценарио из претпрошле сезоне у Српској лиги.
– Приоритет нам је да постанемо стабилан српсколигаш. Свесни смо конкуренције и знамо да нам неће бити лако као новајлији у лиги, међутим верујемо да се мукотрпан рад исплати, наравно уз таленат који наша млада екипа поседује. Надамо се да током ове сезоне можемо поставити темељ за године које следе и повратак ОФК Кикинде међу савезне лигаше где, историјски гледано, овај клуб и припада – јасан је Шпоња.
На јутру земље, Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу. Узгојем бундева бави се већ 13 година. Ова једногодишња биљка и није захтевна за узгој, међутим невреме које је задесило Кикинду у суботу десетковало је род.
– Поред јаке кише било је и града који је нанео велику штету. Лудаја је остала без лишћа и још увек је неизвесно да ли ће се опоравити. Најпре је ударио лед, а потом и 50 литара кише по квадрату, што је додатно уништило биљку. За мање од сата уништен је труд и рад за ову годину. Неке лудаје су сазреле и њих ћемо обрати – каже Крнић.
Крнић је производњу наследио од оца који је тикву засновао на мањој парцели, да би је, са годинама, повећавао и улагао у њу.
– Прве године род је био одличан, а потражња, првенствено лудаја за колаче, била је јако добра – додаје Крнић. – Након тога, проширили смо производњу са лудајама од којих продајемо семенке за цепкање јер смо, у разговору с купцима, схватили да је и за њима потражња велика.
Све до временске непогоде, лудаје су биле у одличном стању и обећавале су солидан род.
– Ове године смо лудају засновали почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Након тога уследило је хладно пролеће, тако да су, тек током јуна, почеле да бујају. Иако је прошла година имала више сунчаних дана, ове смо је више заливали, сваксу и други или трећи дан. На њиви имамо систем кап по кап без ког не бисмо имали ништа рода –
напомиње млади пољопривредник.
Пошто никне, лудаји су неопходна два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељи ове биљке су племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести и штеточина. Крнић на својој парцели највише узгаја кикиндску лудају, „тамбурицу“, потом сорту „хеловин“, украсне лудаје, али и јапанску „хокаиду“ која је тражена за колаче и чорбе. Одустао је од уљане лудаје јер је потражња мала.
– Лудаја воли доста сунца и топлије земљиште, а како је на мојој парцели првенствено песак, то јој савршено одговара. „Хеловин“ сорта је доста тражена, нарочито у Београду, јер одмах са њиве може да се резбари – објашњава Крнић.
НАЈСЛАЂА ЛУДАЈА
Крнић је и председник удружења “Кикиндска лудаја” које окупља произвођаче такмичарских бундева. Чланови Удружења ће се, на највећој кикиндској манифестацији, наћи у улози судија.
– У сарадњи са Туристичком организацијом ове године бираће се и најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и „тамбурице“, а уз помоћ аутоматског рефлактометра, одредићемо сласт. Реч је о апарату који утврђује количину шећера у воћу и поврћу. Управо „тамбурица“ је лудаја коју желимо да брендирамо као кикиндску – истакао је Крнић.
Реконструкција Спомен-костурнице погинулима у Другом светском рату која се налази на Мокринском гробљу, настављена је постављањем плоча са именима жртава и облагањем споменика мермером. Поправка је започета прошле године и обавља се под надзором Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице који и финансира радове.
– Постављене су четири бронзане плоче – три са именима 51 жртве из Кикинде и околине и једна са именима 18 војника Црвене армије који су 1961. године ексхумирани и пребачени у заједничку гробницу “Багљаш” у Зрењанину. Такође, породице жртава Народноослободилачког рата са овог подручја су своје најмилије сахранили на друге, њима жељене локације – рекао је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а одакле је и потекла иницијатива за радове.
Радове су надгледале Наталија Клишћенкова, први секретар Руског амбасадора и Маја Ракочевић из суботичког завода. Постављању бронзаних плоча присуствовао је и суграђанин Милинко Арсенов који је био указао на погрешно исписана имена, што је исправљено на новопостављеним плочама.
Саво Орељ је додао да се очекује да ће спомен-костурница, у првој половини наредне године, добити осветљење и нови прилаз, чиме ће њена реконструкција бити завршена.
Културно-уметничко друштво „Еђшег“ наступиће на Кикиндском лету у четвртак, 10. августа. У дворишту Курије концерт ће почети у 20 сати. У случају лошег времена, одржаће се у Народном позоришту. Улазак је бесплатан.
Уметници из Немачке, Драгана Дамјановић Шахнер и Тоби Греј синоћ су на Тргу извели необични сликарски перформанс – стварали су дело великог формата везаних очију, уз музику. Први наступ у Србији имали су у Новом Бечеју. У наш град стигли су на позив из Културног центра.
И Шахнер и Греј су сликари, живе у Штуттгарду, односно Берлину, и ово је, кажу, нови вид њихове сарадње.
– Наш нови заједнички пут започели смо пре месец дана на фестивалу у месту у којем живим. Наишли смо на одушевљење публике и решили да наставимо заједно да стварамо на овај начин. У Немачкој смо сликали уз музичаре. Овде, у Србији, први пут емитујемо музику коју смо сами одабрали и коју обоје волимо – прича Драгана која за себе каже да је рођена Војвођанка.
За Тобија Греја искуство сликања везаних очију не разликује се много од уобичајеног поступка.
– Свакако, током процеса, покушавам да “напустим” чуло вида. У поређењу са онима којима је оно најважније, ми сликамо аутоматски по осећају, препуштамо се другим чулима: додира, слуха, мириса – каже Тоби.
У Србији је први пут и истиче да су му искуства веома лепа.
– Осећам се добродошлим. Људи су добри, гостопримљиви, желе да помогну, топлог су срца и интелигентни.
Судећи по броју публике, овај сликарски перформанс Кикинђанима је био веома занимљив. Сликари кажу да ће своје дело, настало инспирисано атмосфером и мирисима нашег града, оставити на поклон Кикинди.
Због реконструкције водоводне мреже, сутра, 9. августа, без воде ће од 08 до 20 часова остати потрошачи у улицама Душана Васиљева од угла улице Пере Сегединца до Стевана Сремца и Стевана Сремца од угла Карађорђеве до Шабачке улице у Кикинди.
Из ЈП “Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/88-44-888.