Кошаркашки клуб Велика Кикинда спремно дочекује историјску сезону која би кикиндској кошарци, повратком сениорске екипе у виши ранг такмичења, требала донети нови сјај и бити увод у велика дела. Нова управа клуба најављује највише амбиције и у сениорској конкуренцији и у раду с млађим категоријама, атмосфера је, кажу, шампионска, а нови председник клуба Вања Радојков обећава да ће са својим сарадницима унети нову енергију у клуб и временом вратити Велику Кикинду тамо где јој је место, у савезни ранг надметања.
– За мене је избор за председника Велике Кикинде огромна част, имајући у виду историју кикиндске кошарке и самог клуба, а истовремено и велика одговорност. Желимо да се први тим на крају предстојеће сезоне врати у трећи ранг такмичења, а током наредне четири године планирамо да постанемо и савезни лигаш. Кикинда заслужује јак кошаркашки колектив.
Ове сезоне императив је ревитализација кошарке у Кикинди.
– Поред тога желимо да вратимо клуб на озбиљан организациони и такмичарски ниво и популаришемо кошарку што ће бити основ за даљи раст и развој клуба, повратак кикиндске деце у клуб као и играча пониклих у Кикинди који тренутно успешно играју у другим клубовима. Потом, желимо повратак публике у дворану Језеро”, а посебно стављамо акценат на рад са млађим категоријама. Главни дугорочни циљ јесте повратак у савезни ранг такмичења у којем ће садашњи јуниори бити окосница првог тима. За почетак је неопходно да се усмеримо на квалитетан рад с младима како не би прерано одлазили у друге клубове – вели Радојков.
Заменик градоначелника Кикинде Дејан Пудар истиче подршку Града у снажењу кошарке у нашем месту.
– Кикинда је град спорта и као такав, који је и центар Округа, треба да окупи и све снаге у спорту, све најбоље и из града и из округа, да будемо жељена дестинација најбољих спортиста у свим спортовима, који желе да се придруже снажним и организованим клубовима, а неомиљена дестинација спортским ривалима.
Град Кикинда стоји иза овог вишегодишњег пројекта.
– Жеља нам је да се славни кошаркашки дани врате у Кикинду, тачније, желимо да наш град упишемо на мапу кошаркашке Србије и испишемо нове странице кошаркашке историје Кикинде у мушкој кошарци, али и у 3х3 баскету и у женској кошарци. Град жели да створи најбоље услове за живот младих људи у Кикинди, не само кроз спорт, да бисмо задржали децу и младе људе у нашем граду и после средње школе, а и да би се наша, кикиндска деца, што више враћала у Кикинду и у нашем дивном граду живела и заснивала породице – поручује Пудар,
Александар Аћимов, градски већник за спорт и омладину, још додаје:
– Трофејан спорт као што је кошарка заслужује да има квалитетан клуб и у Кикинди. У спортској историји нашег града, Кикинда је имала стабилан кошаркашки клуб у којем су поникли многи успешни спортисти и људи. Наш план је да за неколико година кошарка у Кикинди опет буде препознатљива у Србији. Град ће помоћи и дати позитиван импулс клубу да би кошарку подигли за један, два, па и три степеника више – закључује Аћимов.
У току су припреме прве екипе под командом тренера Мирка Буцала, а почетак новог поглавља, како га у Великој Кикинди називају, биће означен 6. септембра, званичним представљањем првог тима, тренера и управе клуба. Почетак нове сезоне у Другој лиги КС Војводине на распореду је почетком октобра.
Д. П.
Classic Layout
Први догађај Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у септембру биће отварање изложбе „Задње двориште“ Владимира Илића у Галерији на тргу.
Владимир Илић је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду на одсеку вајарство. Учествовао је на више групних и самосталних изложби. Идејно и технички решио је више сценографија. Живи и ради у Новом Саду.
Отварање је у среду, 4. септембра, у 19 сати.
С. В. О.
(Фото: Савез удружења ликовних уметника Војводине)
Од понедељка, 2. септембра, улица Михајла Пупина од Светосавске до Јована Јовановића Змаја, потез од OMV пумпе до шопинг центра, биће затворена ради припремних радова на реконструкцији улице.
У плану је да улица буде затворена наредних 90 дана, саопштено је из Градске управе.
„Прећутана историја и наш идентитет“ била је тема књижевне вечери у организацији Књижаре „Хелм“, одржане синоћ у дворишту Народне библиотеке. Ово је и основна концепција Издавачке куће „Пешић и синови“ из Београда чија је оснивачица и власница ауторка бројних историографских дела, Весна Пешић, говорила управо о историји Срба, мање познатој и незаступљеној у уџбеницима.
Гошћа је стигла на позив власника Књижаре, Немање Бадрљице. Представила ју је његова мајка, професорица српског језика и књижевности у пензији, Илинка Ђуран.
– На једном месту Весна Пешић изговорила је да је 6.000 година историје Срба прећутано. Немања је дошао до календара по којем је Александар Шаргић (писац и истраживач, прим. аут.) објаснио да је данас 7.532. година – рекла је, отварајући вече, професорка Ђуран.
Утврђено је да 50 одсто гена Срба припада балканској популацији која датира од Лепенског вира, значи од пре 10, 11 хиљада година, док је других 50 одсто мешавина свих народа који су кроз наше територије пролазили, рекла је у уводу Весна Пешић.
– Протерују нас са вишевековних станишта, отимају нам територију, а лек против тога је знање о сопственој прошлости. Тиме се бавим као издавач прећутане историје. Наша основна оријентација је да изнесемо све чињенице, податке, али и фалсификате на које су нас приморали и које су нам подметнули и да, помоћу сопственог истраживања и знања, дођемо до увида да веома дуго трајемо и да то треба тако и да остане. Дакле, знање је кључни елемент – рекла је Пешићева.
Издавачка кућа „Пешић и синови“ издала је један пионирски рад ауторке Браниславе Божиновић, која се бавила истраживањем сличности српског и санскритског језика.
– Она је утврдила да је, од свих индоевропских језика који су настали из санскрита, најсличнији, и по звучењу и по значењу, управо српски језик. То нам говори да је српски од најдревнијих и најстаријих језика – истакла је Весна Пешић.
Један од прећутаних примера је систематизација Винчанског писма коју је сачинио њен отац, палеолингвиста, професор др Радивоје Пешић, померајући тиме и настанак првог људског писма у 2.000 година дубљу прошлост и дислоцирајући његов настанак са Месопотамије на Подунавље. Упоредним таблицама, професор Пешић је доказао да је у Винчанском писму садржано мноштво знакова из најстаријих писама и комплетни етрурски алфабет. Када је, 1985. године, ово његово откриће објављено у Италији, где је тада радио као универзитетски професор, бројни светски стручњаци су подржали његов рад, али је овдашњи цензорски комитет за управљање историјском истином ћутао, наводе у Издавачкој кући „Пешић и синови“.
– Није било промене када је у питању Цензорски комитет, али се догодило нешто друго, што ме јако радује. За 30 година, од када сам основала Издавачку кућу, јако велики број људи је сазнао за бројне фалсификате, прекрајања и креирања наше историје, и то је сада постао један незадрживи талас који се шири и који се не може ни спречити ни зауставити. То је јако битно због младих генерација које у школама учимо погрешној историји, бројним неистинама и тако одрастају са комплексом вечитих досељеника на своје територије и вечитих луталица које неко може да протера када му се прохте. Познавање прошлости омогућава да се изгради наш идентитет на прави начин, а то је „ко сам“, то је оно што питате себе од тренутка када почињете свесно да размишљате, па до краја живота – истакла је Пешићева. – Предавање је посвећено тој теми јер желимо да, у јако турбулентним и временима великих лажи, имамо знање и свест који ће нам помоћи да одвојимо лаж од истине и да избегнемо могућност да нама манипулишу.
Уз то, додала је, кључне позиције, катедре, институте, академије наука, још увек, у великом броју, заузимају људи који су аутошовинистички настројени, који никада нису вредновали сопствено порекло и традицију и који су увек мислили да је трава зеленија у туђем дворишту. Међу њима има и таквих који сматрају да Косово треба предати, да је ћирилица потпуно архаично писмо. И они су још увек у прилици да креирају свест младих људи, истакла је Весна Пешић.
Окосница издаваштва куће „Пешић и синови“ је библиотека ”Трагом Словена”. Сама Пешићева је ауторка многобројних дела на тему порекла и историје српског народа. „Прећутана историја: гозба инфоратника“, „Праисторијска баштина Србије“, „Дивље друштво: како смо стигли довде“, „Винча колевка прве Европе“, „Српске приповетке“, само су нека од њих.
С. В. О.
Сјајан наступ музичких виртуоза, огромна посећеност и изузетна атмосфера на Старом језеру обележили су прво вече овогодишњег „Open Air“ фестивала.
– Кикинда постаје озбиљно место на мапи дешавања у читавом региону и сигуран сам да ће публика уживати – изјавио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту. – Када желите да будете престоница културе, овакви догађаји привлаче пажњу и доказују да Кикинда то завређује. Ово ће бити изузетан догађај због кога ће гости из целе Србије и из региона долазити у наш град.
Други фестивал на отвореном траје два дана, у суботу и у недељу. Отворили су га врхунски музичари – диригент светског реномеа Бојан Суђић, са Фестивалским оркестром и хором „Виртуози“ и специјалним гостом, Душаном Свиларом.
– Заједно смо одржали велики број врло успешних концерата за које није случајно изабран назив „Музички ватромет“ јер, у правом смислу те речи, садржи прегршт боја, фантастичних нота за које се претпоставља да их класика не доноси, већ да су резервисане за друге жанрове. Међутим, ја се надам да ћете вечерас бити сведоци да ће се кикиндска публика провести као на неким другим манифестацијама где је обично живље него на концертима класике. То и јесте наша мисија, да уметничку музику приближавамо аудиторијуму, да покажемо да је она веома жива и да је нераскидива веза са људима у читавом свету. Овакви концерти дешавају се свуда, у парковима, на дворцима, постоји традиција одржавања концерата на отвореном, управо са музиком која може да досегне ширу публику него што је то обичај у концертним дворанама – рекао је Суђић пре наступа и додао да на репертоару нису само обраде.
– Моја намера била је да спајам нашу музику са европском и светском, са латино звуком, јер у том јединству видимо колико је наша музика део европске и светске музике и колико смо део те културе. То је једно исто наслеђе, ми смо део света у правом смислу те речи јер нико не примети неку битну разлику када пређемо са латино или класичног звука на наше нумере. Обрада је неопходна јер наша музика, нажалост, не обилује превеликим бројем популарних композиција. Наша историја је била друкчија, изгубили смо значајан период када су се такве композиције углавном писале, али сигуран сам да, на овакав начин, надокнађујемо ту празнину и да публика схвата колико смо сви ми једно и колико је емоција коју доживљавају на нашим концертима, у суштини апсолутно недељива и да није само део понуде у дискотекама или модерним партијима за младе. Атмосфера нимало не треба да се разликује у односу на концерте уметничке музике, она је, у суштини, део читаве наше традиције. Сигуран сам да ће, у овом предивном амбијенту у Кикинди, то бити изузетно – објаснио је Суђић.
Овогодишњи фестивал разликује се и по концепту, садржаном у слогану „Излет“.
– У годинама које долазе саставни и препознатљиви део Фестивала биће управо његов концепт, односно бренд, који има мало нових фестивала – оцењује идејни творац Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра, организатора манифестације. – Ово није само музичка манифестација, имамо пуно додатних садржаја: Ноћни базар, Малу школу јахања, представе за децу, осликавање дечијих лица, малу „chill“ зону. Новина је и невероватна сценографија коју смо израдили за овај догађај. Фестивал окупља различите генерације и представља нешто ново, а по броју публике видимо и да су Кикинђани то заиста прихватили. Изузетно је значајно то што померамо границе у нашем раду јер је ово што правимо друкчије, неуобичајено, не само за Кикинду него и за многе друге градове. Овај фестивал има свој концепт, није окренут само према музици, него и према додатним садржајима које ми пружамо свим посетиоцима и све је то излет. У културу, у нешто ново, породични излет, излет као концепт живота.
Судећи по посећености, реакцијама и овацијама на концерту, све су то врло добро и са одушевљењем, препознали Кикинђани, али и бројни гости из Новог Сада, Бечеја, Београда, Суботице, Зрењанина…
У термину програма за децу, од 18 сати, монодраму „Мала лекција против кича“ одиграо је Цветин Аничић.
„Open Air“ организује се уз помоћ Туристичке организације, генерални покровитељ Фестивала је Град Кикинда, а подршка је стигла и од Владиног програма „Serbia Creates“.
У недељу, другог дана манифестације, на великој сцени ће наступити хор и оркестар Опере Српског народног позоришта и „Novosadski big band“ који ће извести „Queen Symphony“ под диригентском палицом Федора Вртачника. Од 18 сати наступиће Дечије позориште „Лане“ са „Школом за кловнове“ и, као и данас, одвијаће се и сви остали пратећи програми овог јединственог фестивала.
У трећем колу Српске лиге Војводина”, ОФК Кикинда, на свом терену, савладала је Слогу из Чонопље, резултатом 2:0.
На самом почетку, у другом минуту, Стокић је набацио, а Молнар закачио лопту која је потом од гостујућег Ивановића завршила у мрежи Слоге.
До одмора још је Лолић све лепо одрадио и убацио лопту у празан простор за Прерадова који се није снашао у гол шанси.
У наставку заискрило је тек ближе крају.
Петровић је одиграо повратну лопту ка Виловском који је слабо шутирао па се истакао голман Дамјановић, потом је на супротној страни одлично тукао Вукас, али је Опарница био изврстан, а у последњим тренутцима надокнаде Ивановић је након соло продора ставио тачку.
ОФК КИКИНДА: Опарница, Лукић, Ковачевић (Ивановић), Молнар (Мирков), Вељовић (Чутовић), Стокић, Црнојевић, Прерадов (Петровић), Виола, Рафаел, Лолић (Виловски).
Д. П.
Овогодишњи фестивал биће у знаку маестра Бојана Суђића и групе „Queen”, чије ће хитове извести врсни солисти и оркестар под диригентском палицом Федора Вртачника.
Музички фестивал „Кикинда Опен Ер“ („Kikinda Open Air”) биће одржан на Старом језеру вечерас и сутра, под слоганом „Излет”. Другу годину заредом дводневни фестивал окупиће врхунске музичаре и солисте.
Првог дана на репертоару је концерт маестра Бојана Суђића и виртуоза који чине хор и симфонијски оркестар, тако да ће на сцени бити 90 музичара. Ово ће бити прилика да Кикинђани уживају у концерту популарне класичне и филмске музике, а солиста ће бити Душан Свилар.
Друге вечери следи „Queen symphony“. Ансамбл новосадске Рок опере приредиће фантастично путовање кроз највеће хитове групе „Queen”, у симфонијској верзији и са фантастичним инструменталним и вокалним солистима. Најбоље нумере групе „Queen” извешће вокални солисти Бојана Стаменов, Матија Заната, Зоран Шандоров и Никола Мијић са оркестром под диригентском палицом Федора Вртачника и делом хора и балета Српског народног позоришта.
Оба дана програми су бесплатни, почињу од 20 сати, а покровитељ фестивала је Град Кикинда.
На Старом језеру биће одржани и пропратни програми: дечија представа, „Ноћни базар“ (од 18 сати), Школа јахања.
Ј. Ц.
Поједине јавне чесме у граду нису у функцији. Поводом питања грађана и спекулација о томе да ли чесме престају да раде због фабрике воде, разговарали смо са секретарком Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославом Наранчић.
– Поједине јавне чесме су ван функције, у току је годишњи ремонт, припрема система. Изградњом фабрике воде чесме неће престати да раде, грађани ће, као и до сада, моћи на њима да се снабдевају водом – рекла је Мирослава Наранчић за Кикиндски портал.
Како је истакла, Завод за јавно здравље редовно проверава исправност воде и нема бојазни од тога да чесме неће радити или да систем за пречишћавање у њима није у функцији.
С. В. О.
У нашем граду ће се, од 4. до 8. септембра одржати „Лименка театар фест“, манифестација која спаја екологију и културу, а позоришне сцене као и фестивалски простори постају једино место на планети на коме се за празне лименке може присуствовати позоришним представама, уз поруке о заштити животне средине, наводи се у позиву из истоименог београдског удружења.
Фестивал је, до сада, одржан у два града, у Новом Саду и у Сомбору. Циљ пројекта је подизање свести одраслих о утицају уметности на развој деце и едукација деце од најранијег узраста о значају рециклаже и заштите животне средине кроз мултимедијалне и позоришне програме.
Средство плаћања на Фестивалу обезбеђује се искоришћеним лименкама. За пет празних лименки добија се један „алу-коин“ (алуминијумски новчић). Њиме се “купују” улазнице за позоришну представу као и производи за децу на Еко-базару на којем ће бити: лименкица-мењачница, лименкица сваштарица, лименкица-књижарица и лименкица-разгледница.
Овај јединствени фестивал одржаваће се у Народном позоришту који је суорганизатор манифестације. У терминима од 11 и од 19 сати, за пет дана биће одиграно укупно девет представа за децу које ће у Кикинду стизати из наше земље и из иностранства.
Отварање је у среду, 4. септембра, у 18 сати. Истовремено, испред Позоришта ће се одвијати Еко-базар, а од 19 сати на репертоару је и прва представа, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.
У четвртак, 5. септембра, од 11 сати, биће одиграна представа „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда; Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће, од 19 сати, гостовати са представом „Папирна магија“.
Трећег дана, у петак, 6. септембра, у термину од 11 сати, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“; од 19 сати на репертоару је „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.
У суботу, 7. септембра, у 11 сати почиње „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша; од 13 сати, у фоајеу Народног позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“; представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, почеће у 19 сати.
Последњег Фестивалског дана, у недељу, 8. септембра, од 11 сати, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“; последња Фестивалска представа биће „Пинокио“ Позоришта лутака из Кошица у Словачкој, која је на репертоару од 19 сати, а затим следи свечаност затварања.
Еко-базар на којем ће се плаћати „алу-коинима“ (алуминијумским новчићима), биће организован испред Позоришта сваког дана у току Фестивала, од 10 и од 18 сати.
С. В. О.
(Фото: Лименка театар фест)
Уочи поласка у школу, пешачки прелаз у Омладинској улици у Банатском Великом Селу премештен је неколико метара даље.
Стари пешачки прелаз на самој кривини поменуте улице више није у функцији, па се из тог разлога апелује на становнике да не прелазе коловоз на тој деоници него да користе нов прелаз.
Новим пешачким прелазом, који је обележен одговарајућом вертикалном и хоризонталном сигнализацијом ближе школи и аутобуском стајалишту, омогућен је сигурнији и лакши прелаз са стране улице на другу.