Košarkaški klub Velika Kikinda spremno dočekuje istorijsku sezonu koja bi kikindskoj košarci, povratkom seniorske ekipe u viši rang takmičenja, trebala doneti novi sjaj i biti uvod u velika dela. Nova uprava kluba najavljuje najviše ambicije i u seniorskoj konkurenciji i u radu s mlađim kategorijama, atmosfera je, kažu, šampionska, a novi predsednik kluba Vanja Radojkov obećava da će sa svojim saradnicima uneti novu energiju u klub i vremenom vratiti Veliku Kikindu tamo gde joj je mesto, u savezni rang nadmetanja.
– Za mene je izbor za predsednika Velike Kikinde ogromna čast, imajući u vidu istoriju kikindske košarke i samog kluba, a istovremeno i velika odgovornost. Želimo da se prvi tim na kraju predstojeće sezone vrati u treći rang takmičenja, a tokom naredne četiri godine planiramo da postanemo i savezni ligaš. Kikinda zaslužuje jak košarkaški kolektiv.
Ove sezone imperativ je revitalizacija košarke u Kikindi.
– Pored toga želimo da vratimo klub na ozbiljan organizacioni i takmičarski nivo i popularišemo košarku što će biti osnov za dalji rast i razvoj kluba, povratak kikindske dece u klub kao i igrača poniklih u Kikindi koji trenutno uspešno igraju u drugim klubovima. Potom, želimo povratak publike u dvoranu Jezero”, a posebno stavljamo akcenat na rad sa mlađim kategorijama. Glavni dugoročni cilj jeste povratak u savezni rang takmičenja u kojem će sadašnji juniori biti okosnica prvog tima. Za početak je neophodno da se usmerimo na kvalitetan rad s mladima kako ne bi prerano odlazili u druge klubove – veli Radojkov.
Zamenik gradonačelnika Kikinde Dejan Pudar ističe podršku Grada u snaženju košarke u našem mestu.
– Kikinda je grad sporta i kao takav, koji je i centar Okruga, treba da okupi i sve snage u sportu, sve najbolje i iz grada i iz okruga, da budemo željena destinacija najboljih sportista u svim sportovima, koji žele da se pridruže snažnim i organizovanim klubovima, a neomiljena destinacija sportskim rivalima.
Grad Kikinda stoji iza ovog višegodišnjeg projekta.
– Želja nam je da se slavni košarkaški dani vrate u Kikindu, tačnije, želimo da naš grad upišemo na mapu košarkaške Srbije i ispišemo nove stranice košarkaške istorije Kikinde u muškoj košarci, ali i u 3h3 basketu i u ženskoj košarci. Grad želi da stvori najbolje uslove za život mladih ljudi u Kikindi, ne samo kroz sport, da bismo zadržali decu i mlade ljude u našem gradu i posle srednje škole, a i da bi se naša, kikindska deca, što više vraćala u Kikindu i u našem divnom gradu živela i zasnivala porodice – poručuje Pudar,
Aleksandar Aćimov, gradski većnik za sport i omladinu, još dodaje:
– Trofejan sport kao što je košarka zaslužuje da ima kvalitetan klub i u Kikindi. U sportskoj istoriji našeg grada, Kikinda je imala stabilan košarkaški klub u kojem su ponikli mnogi uspešni sportisti i ljudi. Naš plan je da za nekoliko godina košarka u Kikindi opet bude prepoznatljiva u Srbiji. Grad će pomoći i dati pozitivan impuls klubu da bi košarku podigli za jedan, dva, pa i tri stepenika više – zaključuje Aćimov.
U toku su pripreme prve ekipe pod komandom trenera Mirka Bucala, a početak novog poglavlja, kako ga u Velikoj Kikindi nazivaju, biće označen 6. septembra, zvaničnim predstavljanjem prvog tima, trenera i uprave kluba. Početak nove sezone u Drugoj ligi KS Vojvodine na rasporedu je početkom oktobra.
D. P.
Classic Layout
Prvi događaj Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ u septembru biće otvaranje izložbe „Zadnje dvorište“ Vladimira Ilića u Galeriji na trgu.
Vladimir Ilić je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku vajarstvo. Učestvovao je na više grupnih i samostalnih izložbi. Idejno i tehnički rešio je više scenografija. Živi i radi u Novom Sadu.
Otvaranje je u sredu, 4. septembra, u 19 sati.
S. V. O.
(Foto: Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine)
Od ponedeljka, 2. septembra, ulica Mihajla Pupina od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja, potez od OMV pumpe do šoping centra, biće zatvorena radi pripremnih radova na rekonstrukciji ulice.
U planu je da ulica bude zatvorena narednih 90 dana, saopšteno je iz Gradske uprave.
Kulturno veče Knjižare „Helm“: prećutanih šest hiljada godina istorije Srba pogubno za naš identitet
„Prećutana istorija i naš identitet“ bila je tema književne večeri u organizaciji Knjižare „Helm“, održane sinoć u dvorištu Narodne biblioteke. Ovo je i osnovna koncepcija Izdavačke kuće „Pešić i sinovi“ iz Beograda čija je osnivačica i vlasnica autorka brojnih istoriografskih dela, Vesna Pešić, govorila upravo o istoriji Srba, manje poznatoj i nezastupljenoj u udžbenicima.
Gošća je stigla na poziv vlasnika Knjižare, Nemanje Badrljice. Predstavila ju je njegova majka, profesorica srpskog jezika i književnosti u penziji, Ilinka Đuran.
– Na jednom mestu Vesna Pešić izgovorila je da je 6.000 godina istorije Srba prećutano. Nemanja je došao do kalendara po kojem je Aleksandar Šargić (pisac i istraživač, prim. aut.) objasnio da je danas 7.532. godina – rekla je, otvarajući veče, profesorka Đuran.
Utvrđeno je da 50 odsto gena Srba pripada balkanskoj populaciji koja datira od Lepenskog vira, znači od pre 10, 11 hiljada godina, dok je drugih 50 odsto mešavina svih naroda koji su kroz naše teritorije prolazili, rekla je u uvodu Vesna Pešić.
– Proteruju nas sa viševekovnih staništa, otimaju nam teritoriju, a lek protiv toga je znanje o sopstvenoj prošlosti. Time se bavim kao izdavač prećutane istorije. Naša osnovna orijentacija je da iznesemo sve činjenice, podatke, ali i falsifikate na koje su nas primorali i koje su nam podmetnuli i da, pomoću sopstvenog istraživanja i znanja, dođemo do uvida da veoma dugo trajemo i da to treba tako i da ostane. Dakle, znanje je ključni element – rekla je Pešićeva.
Izdavačka kuća „Pešić i sinovi“ izdala je jedan pionirski rad autorke Branislave Božinović, koja se bavila istraživanjem sličnosti srpskog i sanskritskog jezika.
– Ona je utvrdila da je, od svih indoevropskih jezika koji su nastali iz sanskrita, najsličniji, i po zvučenju i po značenju, upravo srpski jezik. To nam govori da je srpski od najdrevnijih i najstarijih jezika – istakla je Vesna Pešić.
Jedan od prećutanih primera je sistematizacija Vinčanskog pisma koju je sačinio njen otac, paleolingvista, profesor dr Radivoje Pešić, pomerajući time i nastanak prvog ljudskog pisma u 2.000 godina dublju prošlost i dislocirajući njegov nastanak sa Mesopotamije na Podunavlje. Uporednim tablicama, profesor Pešić je dokazao da je u Vinčanskom pismu sadržano mnoštvo znakova iz najstarijih pisama i kompletni etrurski alfabet. Kada je, 1985. godine, ovo njegovo otkriće objavljeno u Italiji, gde je tada radio kao univerzitetski profesor, brojni svetski stručnjaci su podržali njegov rad, ali je ovdašnji cenzorski komitet za upravljanje istorijskom istinom ćutao, navode u Izdavačkoj kući „Pešić i sinovi“.
– Nije bilo promene kada je u pitanju Cenzorski komitet, ali se dogodilo nešto drugo, što me jako raduje. Za 30 godina, od kada sam osnovala Izdavačku kuću, jako veliki broj ljudi je saznao za brojne falsifikate, prekrajanja i kreiranja naše istorije, i to je sada postao jedan nezadrživi talas koji se širi i koji se ne može ni sprečiti ni zaustaviti. To je jako bitno zbog mladih generacija koje u školama učimo pogrešnoj istoriji, brojnim neistinama i tako odrastaju sa kompleksom večitih doseljenika na svoje teritorije i večitih lutalica koje neko može da protera kada mu se prohte. Poznavanje prošlosti omogućava da se izgradi naš identitet na pravi način, a to je „ko sam“, to je ono što pitate sebe od trenutka kada počinjete svesno da razmišljate, pa do kraja života – istakla je Pešićeva. – Predavanje je posvećeno toj temi jer želimo da, u jako turbulentnim i vremenima velikih laži, imamo znanje i svest koji će nam pomoći da odvojimo laž od istine i da izbegnemo mogućnost da nama manipulišu.
Uz to, dodala je, ključne pozicije, katedre, institute, akademije nauka, još uvek, u velikom broju, zauzimaju ljudi koji su autošovinistički nastrojeni, koji nikada nisu vrednovali sopstveno poreklo i tradiciju i koji su uvek mislili da je trava zelenija u tuđem dvorištu. Među njima ima i takvih koji smatraju da Kosovo treba predati, da je ćirilica potpuno arhaično pismo. I oni su još uvek u prilici da kreiraju svest mladih ljudi, istakla je Vesna Pešić.
Okosnica izdavaštva kuće „Pešić i sinovi“ je biblioteka ”Tragom Slovena”. Sama Pešićeva je autorka mnogobrojnih dela na temu porekla i istorije srpskog naroda. „Prećutana istorija: gozba inforatnika“, „Praistorijska baština Srbije“, „Divlje društvo: kako smo stigli dovde“, „Vinča kolevka prve Evrope“, „Srpske pripovetke“, samo su neka od njih.
S. V. O.
Sjajan nastup muzičkih virtuoza, ogromna posećenost i izuzetna atmosfera na Starom jezeru obeležili su prvo veče ovogodišnjeg „Open Air“ festivala.
– Kikinda postaje ozbiljno mesto na mapi dešavanja u čitavom regionu i siguran sam da će publika uživati – izjavio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao koncertu. – Kada želite da budete prestonica kulture, ovakvi događaji privlače pažnju i dokazuju da Kikinda to zavređuje. Ovo će biti izuzetan događaj zbog koga će gosti iz cele Srbije i iz regiona dolaziti u naš grad.
Drugi festival na otvorenom traje dva dana, u subotu i u nedelju. Otvorili su ga vrhunski muzičari – dirigent svetskog renomea Bojan Suđić, sa Festivalskim orkestrom i horom „Virtuozi“ i specijalnim gostom, Dušanom Svilarom.
– Zajedno smo održali veliki broj vrlo uspešnih koncerata za koje nije slučajno izabran naziv „Muzički vatromet“ jer, u pravom smislu te reči, sadrži pregršt boja, fantastičnih nota za koje se pretpostavlja da ih klasika ne donosi, već da su rezervisane za druge žanrove. Međutim, ja se nadam da ćete večeras biti svedoci da će se kikindska publika provesti kao na nekim drugim manifestacijama gde je obično življe nego na koncertima klasike. To i jeste naša misija, da umetničku muziku približavamo auditorijumu, da pokažemo da je ona veoma živa i da je neraskidiva veza sa ljudima u čitavom svetu. Ovakvi koncerti dešavaju se svuda, u parkovima, na dvorcima, postoji tradicija održavanja koncerata na otvorenom, upravo sa muzikom koja može da dosegne širu publiku nego što je to običaj u koncertnim dvoranama – rekao je Suđić pre nastupa i dodao da na repertoaru nisu samo obrade.
– Moja namera bila je da spajam našu muziku sa evropskom i svetskom, sa latino zvukom, jer u tom jedinstvu vidimo koliko je naša muzika deo evropske i svetske muzike i koliko smo deo te kulture. To je jedno isto nasleđe, mi smo deo sveta u pravom smislu te reči jer niko ne primeti neku bitnu razliku kada pređemo sa latino ili klasičnog zvuka na naše numere. Obrada je neophodna jer naša muzika, nažalost, ne obiluje prevelikim brojem popularnih kompozicija. Naša istorija je bila drukčija, izgubili smo značajan period kada su se takve kompozicije uglavnom pisale, ali siguran sam da, na ovakav način, nadoknađujemo tu prazninu i da publika shvata koliko smo svi mi jedno i koliko je emocija koju doživljavaju na našim koncertima, u suštini apsolutno nedeljiva i da nije samo deo ponude u diskotekama ili modernim partijima za mlade. Atmosfera nimalo ne treba da se razlikuje u odnosu na koncerte umetničke muzike, ona je, u suštini, deo čitave naše tradicije. Siguran sam da će, u ovom predivnom ambijentu u Kikindi, to biti izuzetno – objasnio je Suđić.
Ovogodišnji festival razlikuje se i po konceptu, sadržanom u sloganu „Izlet“.
– U godinama koje dolaze sastavni i prepoznatljivi deo Festivala biće upravo njegov koncept, odnosno brend, koji ima malo novih festivala – ocenjuje idejni tvorac Marko Markovljev, v. d. direktor Kulturnog centra, organizatora manifestacije. – Ovo nije samo muzička manifestacija, imamo puno dodatnih sadržaja: Noćni bazar, Malu školu jahanja, predstave za decu, oslikavanje dečijih lica, malu „chill“ zonu. Novina je i neverovatna scenografija koju smo izradili za ovaj događaj. Festival okuplja različite generacije i predstavlja nešto novo, a po broju publike vidimo i da su Kikinđani to zaista prihvatili. Izuzetno je značajno to što pomeramo granice u našem radu jer je ovo što pravimo drukčije, neuobičajeno, ne samo za Kikindu nego i za mnoge druge gradove. Ovaj festival ima svoj koncept, nije okrenut samo prema muzici, nego i prema dodatnim sadržajima koje mi pružamo svim posetiocima i sve je to izlet. U kulturu, u nešto novo, porodični izlet, izlet kao koncept života.
Sudeći po posećenosti, reakcijama i ovacijama na koncertu, sve su to vrlo dobro i sa oduševljenjem, prepoznali Kikinđani, ali i brojni gosti iz Novog Sada, Bečeja, Beograda, Subotice, Zrenjanina…
U terminu programa za decu, od 18 sati, monodramu „Mala lekcija protiv kiča“ odigrao je Cvetin Aničić.
„Open Air“ organizuje se uz pomoć Turističke organizacije, generalni pokrovitelj Festivala je Grad Kikinda, a podrška je stigla i od Vladinog programa „Serbia Creates“.
U nedelju, drugog dana manifestacije, na velikoj sceni će nastupiti hor i orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta i „Novosadski big band“ koji će izvesti „Queen Symphony“ pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika. Od 18 sati nastupiće Dečije pozorište „Lane“ sa „Školom za klovnove“ i, kao i danas, odvijaće se i svi ostali prateći programi ovog jedinstvenog festivala.
U trećem kolu Srpske lige Vojvodina”, OFK Kikinda, na svom terenu, savladala je Slogu iz Čonoplje, rezultatom 2:0.
Na samom početku, u drugom minutu, Stokić je nabacio, a Molnar zakačio loptu koja je potom od gostujućeg Ivanovića završila u mreži Sloge.
Do odmora još je Lolić sve lepo odradio i ubacio loptu u prazan prostor za Preradova koji se nije snašao u gol šansi.
U nastavku zaiskrilo je tek bliže kraju.
Petrović je odigrao povratnu loptu ka Vilovskom koji je slabo šutirao pa se istakao golman Damjanović, potom je na suprotnoj strani odlično tukao Vukas, ali je Oparnica bio izvrstan, a u poslednjim trenutcima nadoknade Ivanović je nakon solo prodora stavio tačku.
OFK KIKINDA: Oparnica, Lukić, Kovačević (Ivanović), Molnar (Mirkov), Veljović (Čutović), Stokić, Crnojević, Preradov (Petrović), Viola, Rafael, Lolić (Vilovski).
D. P.
Ovogodišnji festival biće u znaku maestra Bojana Suđića i grupe „Queen”, čije će hitove izvesti vrsni solisti i orkestar pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika.
Muzički festival „Kikinda Open Er“ („Kikinda Open Air”) biće održan na Starom jezeru večeras i sutra, pod sloganom „Izlet”. Drugu godinu zaredom dvodnevni festival okupiće vrhunske muzičare i soliste.
Prvog dana na repertoaru je koncert maestra Bojana Suđića i virtuoza koji čine hor i simfonijski orkestar, tako da će na sceni biti 90 muzičara. Ovo će biti prilika da Kikinđani uživaju u koncertu popularne klasične i filmske muzike, a solista će biti Dušan Svilar.
Druge večeri sledi „Queen symphony“. Ansambl novosadske Rok opere prirediće fantastično putovanje kroz najveće hitove grupe „Queen”, u simfonijskoj verziji i sa fantastičnim instrumentalnim i vokalnim solistima. Najbolje numere grupe „Queen” izvešće vokalni solisti Bojana Stamenov, Matija Zanata, Zoran Šandorov i Nikola Mijić sa orkestrom pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika i delom hora i baleta Srpskog narodnog pozorišta.
Oba dana programi su besplatni, počinju od 20 sati, a pokrovitelj festivala je Grad Kikinda.
Na Starom jezeru biće održani i propratni programi: dečija predstava, „Noćni bazar“ (od 18 sati), Škola jahanja.
J. C.
Pojedine javne česme u gradu nisu u funkciji. Povodom pitanja građana i spekulacija o tome da li česme prestaju da rade zbog fabrike vode, razgovarali smo sa sekretarkom Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslavom Narančić.
– Pojedine javne česme su van funkcije, u toku je godišnji remont, priprema sistema. Izgradnjom fabrike vode česme neće prestati da rade, građani će, kao i do sada, moći na njima da se snabdevaju vodom – rekla je Miroslava Narančić za Kikindski portal.
Kako je istakla, Zavod za javno zdravlje redovno proverava ispravnost vode i nema bojazni od toga da česme neće raditi ili da sistem za prečišćavanje u njima nije u funkciji.
S. V. O.
U našem gradu će se, od 4. do 8. septembra održati „Limenka teatar fest“, manifestacija koja spaja ekologiju i kulturu, a pozorišne scene kao i festivalski prostori postaju jedino mesto na planeti na kome se za prazne limenke može prisustvovati pozorišnim predstavama, uz poruke o zaštiti životne sredine, navodi se u pozivu iz istoimenog beogradskog udruženja.
Festival je, do sada, održan u dva grada, u Novom Sadu i u Somboru. Cilj projekta je podizanje svesti odraslih o uticaju umetnosti na razvoj dece i edukacija dece od najranijeg uzrasta o značaju reciklaže i zaštite životne sredine kroz multimedijalne i pozorišne programe.
Sredstvo plaćanja na Festivalu obezbeđuje se iskorišćenim limenkama. Za pet praznih limenki dobija se jedan „alu-koin“ (aluminijumski novčić). Njime se “kupuju” ulaznice za pozorišnu predstavu kao i proizvodi za decu na Eko-bazaru na kojem će biti: limenkica-menjačnica, limenkica svaštarica, limenkica-knjižarica i limenkica-razglednica.
Ovaj jedinstveni festival održavaće se u Narodnom pozorištu koji je suorganizator manifestacije. U terminima od 11 i od 19 sati, za pet dana biće odigrano ukupno devet predstava za decu koje će u Kikindu stizati iz naše zemlje i iz inostranstva.
Otvaranje je u sredu, 4. septembra, u 18 sati. Istovremeno, ispred Pozorišta će se odvijati Eko-bazar, a od 19 sati na repertoaru je i prva predstava, „Mala princeza“ Pozorišta iz Prijedora.
U četvrtak, 5. septembra, od 11 sati, biće odigrana predstava „Nešto zeleno“ Pozorišne trupe „Čuvari prirode“ iz Beograda; Pozorište lutaka „Mesebolt“ iz Sombathelja u Mađarskoj će, od 19 sati, gostovati sa predstavom „Papirna magija“.
Trećeg dana, u petak, 6. septembra, u terminu od 11 sati, publika će imati priliku da gleda predstavu iz Plovdiva u Bugarskoj, „Carevo novo odelo“ „Kameleon teatra“; od 19 sati na repertoaru je „Vuk i sedam jarića“ beogradskog Pozorišta „Čarapa“.
U subotu, 7. septembra, u 11 sati počinje „Bela bajka“ Pozorišta „Pepino“ iz Niša; od 13 sati, u foajeu Narodnog pozorišta, biće održana panel diskusija na temu „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“; predstava „Magični grad“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda, počeće u 19 sati.
Poslednjeg Festivalskog dana, u nedelju, 8. septembra, od 11 sati, gostovaće glumci „Babec teatra“ iz Bitolja u Severnoj Makedoniji sa predstavom „U poseti kod Kejt i Fredi“; poslednja Festivalska predstava biće „Pinokio“ Pozorišta lutaka iz Košica u Slovačkoj, koja je na repertoaru od 19 sati, a zatim sledi svečanost zatvaranja.
Eko-bazar na kojem će se plaćati „alu-koinima“ (aluminijumskim novčićima), biće organizovan ispred Pozorišta svakog dana u toku Festivala, od 10 i od 18 sati.
S. V. O.
(Foto: Limenka teatar fest)
Uoči polaska u školu, pešački prelaz u Omladinskoj ulici u Banatskom Velikom Selu premešten je nekoliko metara dalje.
Stari pešački prelaz na samoj krivini pomenute ulice više nije u funkciji, pa se iz tog razloga apeluje na stanovnike da ne prelaze kolovoz na toj deonici nego da koriste nov prelaz.
Novim pešačkim prelazom, koji je obeležen odgovarajućom vertikalnom i horizontalnom signalizacijom bliže školi i autobuskom stajalištu, omogućen je sigurniji i lakši prelaz sa strane ulice na drugu.