Представници града, Севернобанатског управног округа, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Председник Скупштине града Душан Попесков напоменуо је да је важно сећати се свих који су дали живот за слободу.
-Ове године обележава се 80 година од ослобођења. Наша дужност је да негујемо како културу сећања, тако и да је преносимо на млађе генерације како нам се не би поновили ратови – рекао је Попесков.
Руско Село поштује своју историју и сећа се свих предака, додао је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.
-Наш циљ је да мештанима обезбедимо најбоље услове за живот. Желим да поручим мојим Рускоселцима да на своју месну заједницу, али и градску управу увек могу да рачунају. Најважнији пројекат у овом моменту је санација Дома културе у центру села. Циљ нам је да се из садашњег објекта преселимо просторије месне заједнице у Дом културе, како би добили неопходан простор за проширење капацитета вртића. У протеклих пет година у нашем селу куће је купило доста брачних парова са децом, тако да имамо потребе за већим капацитетом целодневног боравка и јаслица. Наставићемо са улагањима у путну инфраструктуру и парка у центру села који је стигао до треће фазе. Ове године постављено је једно дечије игралиште, а у наредној се надамо још једном, као и фитнес на отвореном – открио је Марјановић.
Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаној седници петооктобарска плакета додељена Андрији Сави, запосленом у Канцеларији за пројекте градске управе који је пружио значајну помоћ да млади парови у Руском Селу купе куће по основу конкурса Министарства за бригу о селу.
-Хвала Савету Месне заједнице на овом признању. И наш циљ је да што више младих конкурише и на овај начин добије кров над главом. За четири године, колико смо у овој причи, у девет села млади су добили више од 100 кућа. У Руском Селу свој дом пронашло је десетак породица. Наш посао је да помогнемо и драго ми је што је тимски рад препознат – казао је Сава.
Захвалнице су припале Црквеном одбору римокатоличке цркве Светог Петра и Павле у Руском Селу, Владимиру Дивљакову, свештенику Српске православне цркве, хору Свети Николај Српски и запосленима у Месној заједници Дуњи Ненадић, Драгославу Петровићу ,Еники Ленер, Радовану Бајковићу, Габи Фазекаш, Весни Пабди, Гордани Марчетић и Мирославу Врбљанцу.
А.Ђ.
– Теме су из области друштва, политике, културе, спорта, економије, привреде, из историје Кикинде и насељених места града, као и из општина Чока и Нови Кнежевац – рекао је Сивчев. – Веома смо поносни на овај јубилеј, часопис је драгуљ Историјског архива и жеља нам је да, следеће године, добијемо категоризацију научног часописа и да стално проширујемо круг сарадника.
Сивчев додаје да је специфичност сада и у томе што су аутори млади и пишу стилом прихватљивијим за ширу публику, а радови могу да се читају као романи.
За овај број писало је 14 аутора, а од првог издања, “Attendite” је публиковао више од 200 радова чак 89 сарадника.
– Инспирисан сам био књигом „Историја Јевреја у Великој Кикинди“ чији је један од аутора Срђан Сивчев. Истражио сам мало више, и тражио старије изворе јер сам хтео да дођем до зачетака јеврејске заједнице у граду – каже Белеслић. – Због њихових страдања у Другом светском рату, намера ми је била да од заборава отргнем ту тему и да, у мултикултурној средини, истакнем тај период толеранције.
Представљању часописа присуствовао је велики број публике и аутора. “Attendite” може да се купи у Историјском архиву, по цени од 500 динара.
– Имамо јако мали одзив, иако је ХПВ инфекција веома распрострањена – рекла је др Ружица Цветићанин, епидемиолог у ЗЗЈЗ. – Већина људи се, у току живота, пре или касније, сретне са ХПВ вирусом, неки се излече, прођу са благим последицама, а код неких, посебно перзистентних инфекција, то може да прогредира у малигне промене, најчешће у карцином грлића материце, пениса, вулве ануса и орофарингеалне регије. Зато апелујемо на све да дођу са својом децом код изабраног лекара, како би извршили имунизацију.
Бесплатна имунизација односи се на девојчице и дечаке од 9 до 19 година. У читавом Севернобанатском округу, од када је започета вакцинација, 2022, до средине ове године, вакцинисано је само 6,7 одсто наведене узрасне категорије, односно 5,6 одсто на територији града. У Округу је дато укупно 1.576 доза, навела је др Цветићанин.
– То значи да вакцина даје добар имунитет. Она штити од девет најчешћих онкогених сојева, оних типова ХПВ који изазивају карциноме гениталија и уста и усне дупље. Препорука је да се деци до 15 година даје у две дозе, са размаком од шест месеци, а старијима од 15 година у три дозе, у периоду од осам месеци – рекла је др Грујић. – Вакцина има мало нежељених ефеката, најчешће благих: црвенило на месту убода, повишену температуру, грозницу и малаксалост, они су и једини забележени. Контраиндикације за давање вакцине су акутно обољење, као и за све друге вакцине, и алергија на кваснице.
Др Грујић је додала да се хумани папилома вирус преноси искључиво са човека на човека и то директним контактом. Најбоље је да се вакцина прими пре ступања у сексуални однос, посебна препорука је да то буде до 26 године, али се сматра да треба да се вакцинишу и старији, приликом промене партнера.
Акција бесплатне вакцинације против ХПВ инфекције почиње идуће седмице и биће стална. Вакцина се добија у Школском диспанзеру, у делу за превенцију болести, без заказивања, од понедељка до петка, од 12 до 18 сати.
Аутор квиза, познати и награђивани кикиндски енигмата, Славко Бован, каже да се Енигматски клуб увек одазива позивима из школа да припреми квизове за ђаке.
– Деца знају више него што сам очекивао. С лакоћом су одговарала и на тежа питања, мало су ме и изненадили – рекао је Бован.
Последњег дана тродневне манифестације за основце се одржавају сликарска, поетско-еколошка радионица и представа, а програм се завршава изложбом и разговором о Чика Јовиним песмама у Народној библиотеци од 15 сати.
