Стонотениски клуб „Чарнојевић“, који окупља углавном основце, захваљујући ентузијазму појединаца подупртог разумевању и подршци друштвене заједнице, већ 16 година истрајава у афирмацији пинг-понга, колективно и појединачно у континуитету нижући запажене резултате и на – државном нивоу
Рускоселци су до пре нешто више од деценију и по, љубав исказивали само према месној фудбалској „Црвеној звезди”, до тада једином спортском колективу у селу. А потом се, у опсегу њиховог интересовања, изненада нашао стони тенис. Група ентузијаста, наиме, основала је СТК „Чарнојевић“, за трен окупила основце и започела не баш лаган ход ка потпуној афирмацији.

Марљив приступ тренинзима и вежбању, уз стручан тренерски ангажман адекватно дозиран исправним педагошким приступом – без вике и галаме, поступно је давао жељене резултате. Игор Радић тренер је у клубу од основања, а помоћник му је његов син Бранко (21), који је и играч. Поносно казује да се стартовало од овладавања почетничким стонотениским елементима, да би се временом, тачније 2017. године, стигло до – прволигашког статуса.

-Кренули смо суочени с мноштвом непознаница, размишљајући шта нам је чинити, одлучни у намери да се ни по коју цену клуб не угаси, односно да постане стално свратиште овдашње млађарије – вели Игор. – Временом се, на срећу, дешавало нешто лепо. Укључили смо се у надметање на најнижем ниво, па из године у годину све више напредовали. Сада смо, у женској конкуренцији у друголигашком, а у мушкој у војвођанском рангу, с надом да нећемо дуго чекати повратак у елитну лигу државе, у којој смо, иначе, били четири године. Тренутно имамо око 30 регистрованих играча и играчица свих узраста…
Окосница такмичарских састава су дечаци из девојчице из месне ОШ „Глигорије Попов“. Ту је и средњошколка Бианка Берта, као и студенткиња Рита Киш. Најбоље су играчице. Импонује њихова приврженост клубу.

У „Арсенију Чарнојевићу“ су поносни и на појединачне резултате својих чланова. Лана Фехер освојила је треће место на Републичком основношколском надметању. Десетогодишња Маријана Молнар је трећа на листи мини-кадеткиња Србије, док је у истом рангу годину дана млађа Ана Амановић четврта. Симона Ђурасовић (11) је међу дванаесторо најдаровитијих стонотенисерки у држави. Упоредо стасавају нови даровити пингпонгаши. Поменимо сестре Сару и Сању Божић, Петра Кецмана…Радић каже да је милина радити са малишанима, јер су савесни, лепо васпитани…
– Деца упијају сваку сугестију, а ако је потребно стотину пута ће поновити одређени потез само да њиме потпуно овладају – објашњава Радић – Видим да их је очарала целулоидна лоптица. Стиче се утисак да без пинг-понга не могу. Радује ме чињеница да су уз клинце на тренинзима и њихови родитељи, који су тако и неформални чланови клуба.

Присуствовали смо једном у од пет недељних тренинга у вечерњим часовима у сали сеоске основне школе. Маме и тате на трибини. Пажљиво прате шта се дешава на паркету, стрпљиво ишчекујући завршетак тренинга, па да децу поведу кући. У публици је и „гост“ из Банатског Великог Села, Борислав Кецман, чији је син Петар заљубљеник у стони тенис, а тата не може а да не услиши наследникову жељу, све више и – потребу да буде активан стонотенисер. Разговарамо са Милицом и Миланом Амановић. Њихово троје деце – Јован (12), поменута Ана и седмогодишња Миа, будућност су клуба.Ту су и њихова браћа од стрица Александар (10) и Милан (11). Илдико Јојат је на тренинг довела седмогодишњу ћерку Лару, а уз њу је и четворогодишња Наталија, која ће се, поручује мама, чим мало ојача, латити рекета. Петнаестогодишња Лана Фехер је изузетно талентована, на понос оца Петера, који верује да ће и његов осмогодишњи син Андреј наставити сестриним стопама.

Игор Радић и његови сарадници наглашавају да надлежни у Кикинди, као и у Месној заједници, адекватно брину о клубу. Помиње у том смислу и месну школу, у чијој сали се одржавају тренинзи и мечеви. Помажу, у великој мери, и родитељи деце, чији су ентузијазам и пожртвованост – без граница.

ДА ИХ ДРУГИ СЛЕДЕ
Рађање и опстанак овог узорног спортског колектива, закључујемо, поучан је пример како се и у другим сеоским срединама, а за добробит превасходно младих, може покренути и усталити одређена спортска активност.Треба само да неко осмисли, а потом и у потпуности реализује иницијативу, као што што су то пре 16 година учинили рускоселски прегаоци Јово Раичковић и Имре Кабок. Обојица су у међувремену преминули, а у њихову част у Руском Селу сваке године одржавају се два меморијална стонотениска турнира.
ТРЕНЕР И ПРЕДСЕДНИК
Игор Радић је не само тренер, него и председник „Чарнојевића“. Око њега се, дакле, врти све у клубу. Један је, иначе, од најдаровитијих пулена чувеног стонотениског стручњака из Чоке Иштвана Сабоа. Из Остојићева је пореклом. Супруга му је Рускоселка, па отуд разлог зашто је породично гнездо свио у Руском Селу. Запослен је, на НИС-овој пумпи у Кикинди.
М. Иветић
–
Реч је о првом турниру у сезони на отвореном у метном стреличарству, стреле су одапињане с 50, 60 односно 70 метара, а наступило је 62. такмичарки и такмичара из 11 клубова Србије.
Резултати Кикинђана: Сара Замуровић и Михаило Танацков – бронза као сениорски мешовити тим, јуниор Давид Рице – злато олимпијски лук, јуниорка Ана Лукић – сребро олимпијски лук, ветеранка Снежана Замуровић – сребро голи лук, ветеран Борислав Станкић бронза олимпијски лук. Наступили су још сениор Јожеф Олах и ветеран Драган Чобић.


Председница КУД -а „Еђшег” и чланица Националног савета мађарске националне мањине, Рамона Тот, каже да је овај велики успех резултат изузетног залагања сваког члана ансамбла.
Поред награђених глумаца, у представи „Полуснови”, која је премијерно изведена прошле суботе, играју и Вивијен Фазекаш, Теодор Сили и редитељ Шандор Кираљ.
Сусрети су одржани у организацији Културно-уметничког друштва „Ширмаи Карољ” из Темерина, Културног савеза војвођанских Мађара, Завода за културу војвођанских Мађара, и уз подршку Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.