Политичка превирања у Србији анимирала су круг европских и светских интелектуалаца да трагом својих увида, изнесу мишљење и упозоре српске пријатеље на кобне последице текућих процеса, и могућност њихове употребе од стране оних који слове за старе мајсторе рушења влада и разигравања ратова.
Позивајући на разум, помни и упућени у дешавања деведесетих година, потписници редова који следе, поручују: Једино српски народ може спасити Србију – или је уништити.
Писмо преносимо у целини:
Ми смо независни писци, новинари и академици из разних земаља који су током 1990-их покушали да разоткрију лажи и искривљавања која су коришћена да се за насилни распад Југославије окриви „српски национализам“, индиректно подстакнут од стране западних сила. Водећи западни политичари и медији користили су демонизацију Срба као изговор за НАТО бомбардовање Југославије 1999. године. Лажни изговор „хуманитарне интервенције“ трансформисао је НАТО у отворено офанзивни савез који је уништио Ирак, Либију и Сирију као одрживе државе. Насилно одвајање Косова од Србије пратио је низ западних операција „промене режима“ и ширење НАТО-а на исток, што је довело до текућег рата у Украјини.
Србија је тако послужила као експериментална лабораторија и идеолошко оправдање за касније НАТО агресије, како војне тако и политичке. Западни пропагандни наратив против Србије и даље је темељ интервенционистичке политике НАТО-а.
На основу наше раније посвећености, желели бисмо да се придружимо грађанима Србије у ослобађању Србије од последица тог негативног наратива. Међутим, такви напори могу бити поништени поделама у самој Србији.
Данашњи демонстранти описани као студенти били су деца (или се још нису родили) 1990-их када је антисрпска кампања припремала свет за низ ратова. Чини се вероватним да многе младе људе муче супротстављене верзије и тумачења тих прошлих сукоба. Као забринути сведоци те прошлости, желели бисмо да изнесемо неколико запажања.
Да би биле ефикасне, протестне демонстрације требало би да изнесу јасне, практичне захтеве који се могу остварити.
Суочен са моћним непријатељима, лидер мале земље попут Србије може разумно да тежи добрим односима са свима. Ако то доводи до компромиса које људи не одобравају, требало би да јасно изнесу своје примедбе и понуде алтернативе.
Ако је протест јасно усмерен против придруживања Европској унији, то се може разумети, о томе се може расправљати и одлучити – на пример на референдуму.
Улични протести су омиљена метода америчког/НАТО империјализма да ослаби и свргне владе које им се не свиђају.
Непрецизни, општи протести могу произвести хаос који омогућава спољним манипулаторима да преузму власт (као у Украјини 2014. године).
Избори остају најбољи начин за решавање несугласица.
Српски изборни систем је посебно праведан у поређењу са другим западним земљама.
Погоршање односа између суседне Мађарске и ЕУ требало би да буде значајан фактор у одређивању српске политике.
Корупција постоји свуда и ефикасно и ефикасна борба против ње подразумева правила и истрагу, а не уличне скупове. Најподмуклија корупција је идеолошка.
Само српски народ може спасити Србију – или је уништити.
Са поштовањем и наклоношћу према народу Србије,
(потписали)
Дајана Џонстон
Андреа Мартокиа
Жанин Тоши Марцани Висконти
Кристофер Блек
Џон Лаугланд
Џорџ Пумфри
Тим Фентон
Џонатан Ропер




Њихова наставница истиче да је ово такмичење било посебан изазов, али и огроман искорак.
Сташа и Јована наступале су уз клавирску пратњу наставнице Аполоније Косо, а њихова посвећеност и музикалност освојиле су и публику и жири.
– Хтела сам да свирам виолину, али више није било места, као ни за још неке инструменте које сам тада желела, јер сам се јавила у августовском року. Директорка Школе тада ми је предложила инструменте који су још могли да се упишу, између осталих и саксофон. Када сам дошла с мамом и чула наставницу како свира тему из „Пинк Пантера”, била сам одушевљена! Од тада је саксофон мој инструмент – прича Јована, која је одлучна да једног дана докторира на свом инструменту.
– Такмичила сам се са децом која много дуже свирају. Ово је за мене највећи успех до сада – признаје Сташа. – Сваки наступ донео ми је ново искуство, научила сам како да се боље припремим, носим са тремом и дам максимум на сцени. Волим саксофон јер кроз њега могу да изразим осећања. Звук је топао и моћан – кад свирам, осећам се слободно.
Ове успешне девојчице су не само сјајне музичарке, већ и велике другарице. Сваке суботе се састају и свирају заједно – из задовољства. Њихова наставница открива да такмичења не доживљавају као притисак, већ их саме желе.
– Пресрећна сам због овако брзог успеха. Имам велику подршку директорке и колега, и најважније – моји ученици заиста воле музику. Моја мисија је да им покажем да се трудом и свакодневним радом може све постићи – закључује Николина Сувајџић.
– Био је ово и крај стонотениске сезоне за чланове нашег клуба, уједно и велики подстрек Лени за што боље припреме које је очекују и нови, још јачи узлет у наредној такмичарској години – каже члан управе Галадске Ненад Ђукић.
Јелена Томић била је одлична, заузела је друго место у женском финалу ваздушног пиштоља.