Na pojedinim parcelama u kikindskom ataru počela je žetva suncokreta. Na gazdinstvu porodice Radulović iz Novih Kozaraca ovaj posao započet je početkom nedelje i najpre je usev skidan sa parcela sa ranijim rokovima setve.

-Pod suncokretom imamo 120 jutara. Sejemo ga u dva roka, polovinu parcela zasnivamo u ranim rokovima, a ostatak u kasnijim, kako bi stigli sve da pokosimo na vreme – kaže poljoprivrednik Damir Radulović. – Na lakšim, peskovitijim, terenima suncokret je posejan ranije i trenutno stanje je takvo da će prinos biti katastrofalan. Na žalost, moja procena da neće biti više od 700 kilograma roda po jutru, pokazala se kao tačna. Usled suše, biljka nije imala snage da otvori buton. Na ostalim njivama očekujem prinos do 1.500 kilograma po jutru.

Junska tropska klima bez kapi kiše ostavila je posledice na primarne poljoprivredne kulture kukuruz i suncokret. Zrno nije uspelo da se nalije, pa nema ni roda.

-Pored svih poteškoća sa vremenskim (ne)prilikama, borili smo se i sa vranama. Kada je suncokret završavao sa cvetanjem i kada se formiralo zrno, nije bilo vode i vrane su „napadale“ parcele svakodnevno tako da su povadile znatan broj zrna. Na nekolicini parcela, koje obrađujem, nema nijednog zrna suncokreta. Tolika je šteta koju su nanele – pojasnio je naš sagovornik.

Situacija nije bolja ni sa kasnijom setvom. Na ovim površinama rod će zavisiti od primene agrotehničkih mera.

-Obilaskom njiva primetio sam da ima i obolelih biljaka. Očekujem nešto bolji prinos, ali sve zavisi od toga koliko se ulagalo i koliko je ko mineralnog đubriva dao zemlji. Kakvo je sada stanje žetva suncokreta biće u jeku oko 20. avgusta – procenjuje Damir Radulović.

Već treću godinu za redom rak rana poljoprivrednika je kukuruz. „Zlatno zrno“ Raduloviću su zasnovali, takođe, na 120 jutara.

-Kukuruza neće biti više od 200 kilograma po jutru. Visina mu je od 120 do 150 centimetara, a on treba da bude od dva do tri metra. Ove godine radili smo silažu i prilikom skidanja useva nailazili smo na krug od 10 do 15 metara gde je bilo klipova, a na ostalim delovima parcele nema ništa. Po jutru, nekada je bilo osam Zmajevki prikolica silaže, a ove je maksimalno četiri – kaže Radulović.

Naš sagovornik pita se i kako će ratarstvo biti isplativo proizvođačima koji nemaju svoju mehanizaciju i moraju da plate sve usluge.

-Rešenje vidim u drugačijem pristupu. Mi ćemo menjati setvenu strukturu. Naredne godine sejaćemo uljanu repicu na više parcela, a kukuruz definitivno smanjujemo. Suvo ratarenje je prošlost tako da ćemo konkurisati za sredstva za zalivne sisteme, kako bi nam se vratio bar deo uloženog  – zaključio je ovaj poljoprivrednik.

Na njivama ovog gazdinstva ranijih godina tradicionalno se sejala šećerna repa.

-Prošle godine sam se „oprostio“ sa ovom kulturom. U mom gazdinstvu je više nikada neću zasnovati. Donela nam je velike probleme i iako sam bio rešen da istrajem u proizvodnji „kraljice“ ratarstva, odustao sam od nje – otkrio nam je Damir Radulović.

Jedini usev koji nije podbacio je pšenica koja je imala solidan rod. Stoga će sve više poljoprivrednika težiti ka setvi ozimih kultura. Tokom zime i proleća one dobiju vlagu te i, kakvi, takvi prinosi ne izostaju.

A.Đ.