Novi Kozarci – Stadion: „Ilija Pantelić”. Sudija: Kristijan Kovač (Mokrin). Strelci: Galić 30. i 46, Terzin 50. i Vrbački 86. za Slobodu, Golijanin (kazneni udarac) 45+3. za Crvenu zvezdu. Crveni karton: Cvijanović (Crvena zvezda) 52. minut.
SLOBODA: Živkov, Karanović (Misić), Marković, Jovandić, Galić (Blagojević), Popović, Vrbački, Bogojević, Čubrilo, Vokić, Terzin.
CRVENA ZVEZDA: Ćirić, Laništanin, Vojvodić, Vidić, Cvijanović, Popeskov, Golijanin (Lajić), Čudanov, Knežević (Krstin), Mastilo (Cucić), Barbul.
Nakon pola sata pogrešio je Ruskoselac Golijanin, dodao je loptu pravo u noge usamljenom Galiću koji nije oklevao već je iz prve s 30 metara iznenadio golmana Ćirića i doneo Novokozarčanima prednost. U nadakonadi prvog dela Golijanin je poravnao s penala, pre toga lopta je u ruku pogodila Čubrila za najstrožu kaznu, a domaći su negodovali zbog odluke sudije Kovača, smatrajući da je ruka bila uz telo i u prirodnom položaju.
Odmah na startu nastavka Galić je ponovo matirao golmana Ruskoselaca, još jednim majstorskim udarcem, tada s ivice kaznenog prostora, a prethodno je nadmudrio celu zadnju liniju gostiju. Nedugo potom Terzin je povisio na 3:1, posle povratne lopte Galića, a dva minuta kasnije Cvijanović je prestrogo kažnjen direktnim crvenim kartonom i sve je već tada bilo odlučeno dok je u finišu Vrbački, nakon duge lopte Misića, pretrčao čitavu polovinu gostiju i stavio tačku na uverljiv trijumf Slobode u opštinskom derbiju.
D. P.
Classic Layout
Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Mate Nešić (Subotica). Strelci: Lekaj (kazneni udarac) 52. za OFK Kikindu, Krstevski (kazneni udarac) 69. za Veternik. Žuti kartoni: Čutović, Šašić, Budai, kondicioni trener Stojanović (OFK Kikinda), Grujić, Čalija, rezervni golman Đurikin. Crveni karton: predstavnik kluba Obrenović (Veternik).
OFK KIKINDA: O. Kovačević, Zečević, Čutović, Molnar, Lekaj, Putnik (N. Kovačević), Šašić, Živanov, Stojanović (Pajtin), Budai, Stanimirov (Otoran).
VETERNIK: Palkovljević, Hrubik, Jelić, Gagić (Ušćumlić), Pečić (Gojković), Grujić (Čalija), Vuković (Samardžić), Vučković, Đurđević, Savković, Krstevski.
Tri minuta pre odmora Veterničani su propustili stopostotnu priliku. Nakon udarca Krstevskog i odbrane Kovačevića, lopta se odbila do Savkovića koji je iz idealne poticije, sam i neometan, promašio nemoguće, pogodio je prečku.
Na početku nastavka povela je OFK Kikinda iz kaznenog udarca. Oboren je Stanimirov, a Lekaj je savladao Palkovljevića s bele tačke. Na suprotnoj strani, nakon malo više od četvrt sata igre, i gosti su dobili penal. U kaznenom prostoru domaćina povučen je Krstevski koji je i preuzeo odgovornost i sigurno pogodio za izjednačenje.
Do kraja susreta još je Molnar mogao doneti OFK Kikindi celi plen, ali je posle odbitka pogodio prečku gostiju.
D. P.
Dvoje Kikinđana na čelu najjačih poslaničkih grupa.
Predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi, Stanislava Hrnjak, izabrana je za predsednicu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ u Skupštini AP Vojvodine. Ova poslanička grupa ima 62 poslanika.
Tako su sada Kikinđani na čelu dve najveće poslaničke grupe u Srbiji – i u Beogradu i u Novom Sadu. Sugrađanin Milenko Jovanov u drugom je mandatu šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini.
Hrnjakovoj je ovo drugi mandat u pokrajinskom parlamentu. Do sada je bila zamenica predsednika poslaničke grupe SNS.
Na oktobarskom Sajmu cveća u Kikindi okupilo se petnaestak izlagača iz Kikinde i okoline. Osim što su ponudili svoje proizvode svim posetiocima pomogli su savetima o najboljem načinu uzgoja baštenskog i drugog cveća.
Ljubica Klačak iz Kikinde ponudila je, mahom, sobno cveće.
-Uzgajam cveće za svoju dušu. Kako ga imam puno rešila sam i da ga prodajem. U ponudi sam imala sve vrste sobnog cveća, pa i nove sadnice spatifiluma za koje su mnoge sugrađanke tražile. Cene su više nego pristojne. Puno rada i ljubavi neophodno je da bi se uzgajalo cveće – navela je Ljubica Klačak.
Izlagači su ponudili veliki izbor rezanog i saksijskog cveća, rezanog bilja, rasadnog materijala, neophodnih dodataka za napredovanje cvetnica, ukrasnog materijala za baštu i kuću.
-Doneli smo dan i noć i hrizanteme koje su i najtraženije. Cene nisu visoke, godina ih nismo menjali i to naši kupci cene – dodao je Žolt Imre, zaposlen u rasadniku cveća „Janić“ iz Mokrina.
Sajam su u velikoj meri posetile, mahom Kikinđanke koje su izrazile zadovoljstvo bogatom ponudom.
-Jako volim cveće i ne čudi me što je ovolika gužva. Bogata je ponuda i ima svega i pravi je praznik za oči. I majka i ja volimo cveće i smatram da bi bilo dobro da se ovakvi sajmovi organizuju češće – napomenula je Vesna Blašković.
Ponudom je bila zadovoljna i Ilona Mužung.
-Imam jako puno cveća, moje kolegince mi kažu: „Kod tebe Ilona, i kamen će procvetati“. Cveću treba ljubavi, da ga negujete, da pričate sa njim. Cveće voli i muziku – saznali smo od Ilone Mužung.
Sitan rasad cveća prodavao se po ceni od 50 dinara, dok su najskuplje bile mediteranske biljke preko 1.000 dinara.
Na predlog Ministarstva prosvete, Vlada Srbije dala je saglasnost da se u školsku 2025/2026. godinu, nakon rangiranja studenata koji su ostvarili uslov od potrebnih 48 ESPB bodova za finansiranje iz budžeta, na teret budžeta upišu i studenti koji su ostvarili manje od potrebnog broja bodova, saopštilo je ovo ministarstvo.
Kako je navedeno, upis naredne godine na teret budžeta sa manje od 48 ESPB bodova moguć je samo do ukupnog broja studenata čije su studije finansirane iz budžeta u školskoj 2024/2025. godini na tim studijskim programima, a u cilju očuvanja broja budžetskih studenata.
Studenti sa manjim brojem ESPB bodova rangirani do ukupnog broja studenata čije su studije finansiraju iz budžeta ostvaruju i prava na smeštaj i ishranu u ustanovama studentskog standarda i na studentske stipendije i kredite na isti način i pod istim uslovima kao ostali studenti koji se finansiraju iz budžeta.
Ovom odlukom uvažen je zahtev Studentske konferencije univerziteta Srbije i Studentske konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola Srbije, imajući u vidu najbolji interes studenata i nepovoljne okolnosti u kojima su organizovani nastava i polaganje ispita u školskoj 2024/2025. godini, a u cilju sprečavanja negativnih posledica po sistem visokog obrazovanja i studente, ističe se u saopštenju.
Na tržištu mesa došlo je do razlika u ceni stoke na stočnim pijacama. Sa druge strane analitičari ne predviđaju značajnije promene u maloprodaji.
Prema podacima Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srcebebije (STIPS) cena jagnjadi je viša u odnosu na prethodni period, prasića, svinja, kao i teladi u klanicama i veleprodaji imaju nešto nižu cenu.
Pad otkupne cene teladi simentalske rase, mase do 160 kilograma, registrovan je u više delova Srbije. Telad je otkupljivana po ceni od 730 do 800 dinara po kilogramu.
Uprkos slaboj ponudi u Kikindi, smanjena je i cena tovne junadi teže od 480 kilograma, koja je iznosila oko 430 dinara po kilogramu. Cene krava za klanje i tovnih bikova su uglavnom ostale nepromenjene.
Otkupne cene svinja takođe su u padu. U srednjem Banatu, tovne svinje od 80 do 120 kilograma bile su 260 dinara za kilogram, dok su prasići bili jeftiniji u većini regiona.
Šest čunjeva nedostajalo je kuglašicama Kike 0230 za ponavljanje prošlogodišnjeg uspeha – plasmana u Ligu šampiona. Kikinđanke su tokom minula tri dana nastupile u Eurokupu u hrvatskom gradu Osijeku, zauzevši šesto mesto u konačnom poretku, a do četvrte pozicije i plasmana u završno doigravanje, Kiki je nedostajalo 30 čunjeva.
Tako je ovosezonska evropska odiseja naših kuglašica započela i završena na kuglani „Pampas” u gradu na Dravi.
Dodajmo, ovaj evroizlet ponajviše pamtiće Natalija Kresoja, budući da je ostvarila najbolji rezultat u karijeri – 616 oborenih čunjeva.
Inače, u polufinale Eurokupa plasirale su se: Nemice, Hrvatice (Istra, Poreč), Austrijanke i Mađarice, osim njih u Ligu šampiona još i petoplasirane Čehinje, sedme su Rumunke, osme Slovenke (Impol, Slovenska Bistrica), devete Francuskinje, a poslednji je bosanskohercegovački Vrbas (Banja Luka).
D. P.
U medija centru Udruženja novinara Srbije (UNS) danas je održana konferencija za novinare povodom foruma “Preporod rusko-srpskog jedinstva”. Na konferenciji su bili prisutni Srđan Graovac, upravitelj Fondacije “Svetozar Miletić”, i saradnici Fondacije Dejan Lisica i Rajko Kapelan.
Forum “Preporod rusko-srpskog jedinstva” za osnovni cilj ima da apostrofira kulturnu, istorijsku i ideološku povezanost naša dva naroda i naše dve države.
Realizacijom foruma, cilj je formirati dijalog između vladinih i nevladinih organizacija sa obe strane, pri čemu je poseban akcenat stavljen na međusobno umrežavanje dva naroda i dve države u oblastima kulture, nauke, omladinskog aktivizma, sporta, informacionih tehnologija, pri čemu zaključci Foruma neće ostati “mrtvo slovo na papiru”.
Srđan Graovac, upravitelj Fondacije “Svetozar Miletić” objasnio je da je cilj foruma da se ne odustane od večnog prijateljstva Srbije i Rusije.
“Na samom početku želim da kažem da povezanost srpskog i ruskog naroda traje vekovima. Istorija je temelj bliskih odnosa. To treba da bude temlj dalje saradnje, a to znači da moramo da se sastajemo i sarađujemo. Geopolitičke okolnosti su danas takve da je saradnja otežana. Mi baš pravimo ovaj forum kako bi pokazali da srpski i ruski narod ništa ne može poremetiti”, rekao je Graovac.
Dejan Lisica, saradnik Fondacije “Svetozar Miletić” objašnjava da će sam forum biti podeljen u četiri panela.
“Forum se dešava u ponedeljak 20. oktobra od 17 časova u MTS dvorani. Podeljen je u četiri panela. Panel diskusije će se održavati paralelno. Učesnike foruma nećemo otkrivati. Krajni cilj panela je povezaivanje i osvežavanje rusko-srpskog prijateljstva. Imamo dobar međunarodni odnos i želimo da ga prenesemo na mlađe generacije”, istakao je Lisica.
On je dodao da će ispred Fondacije “Svetozar Miletić” govoriti Nemanja Zavišić, a da druga imena ne bi otkrivao.
Graovac je istakao da ova Fondacija nema za cilj da bude bilo kakvo propagandno sredstvo.
“Ovo je samo želja da se sačuva prijateljstvo dva naroda. Svakako da postoji sa strane verovatno neka želja da se prijatejstvo sruši, ali mi to nećemo dozvoliti. Ovaj forum nije zamena za obeležavanje Oslobođena grada Beograda. Ovo je jedan korak u produbljivanju saradnje Rusije i Srbije i sprečavanje da ona bude skrajnuta”, kaže Graovac.
Novosti
U Mionici su svečano potpisani ugovori u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave (JLS). Među 43 gradova i opština i Kikindi su odobrena sredstva za finansiranje projekta unapređenja energetske efikasnosti i energetske sanacije zgrade komunalnih delatnosti – JP „Kikinda“. Za ovaj projekat biće izdvojeno 27,7 miliona dinara.
Ugovor je zameniku gradonačelnika, Dejanu Pudaru, u ime Ministarstva rudarstva i energetike, svečano uručila državna sekretarka Sonja Vlahović.
-Nastavljamo sa ulaganjima u održivi razvoj i modernizaciju lokalne zajednice. Koristim priliku da se zahvalim Republici Srbiji i Ministarstvu rudarstva i energetike na kontinuiranoj podršci u našim naporima. Planirani radovi obuhvataju primenu savremenih rešenja za smanjenje potrošnje energenata, obnovu fasada i unapređenje sistema grejanja, što će doprineti ekološkoj i finansijskoj održivosti javnih objekata. Kikinda ne gradi samo objekte – mi gradimo budućnost. Svaki projekat energetske efikasnosti je korak ka jačoj, zdravijoj i odgovornijoj zajednici. Naš cilj je da pokažemo da grad, uz jasan plan i posvećenost, može biti primer kako se čuva energija, priroda i javni interes – istakao je Pudar.
Filijala za Severnobanatski okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa sedištem u Kikindi, od ponedeljka 20. oktobra nalaziće se na staroj adresi, u ulici Dositejeva broj 33.
Iz filijale napominju da će ulaz za stranke biti iz ulice Vojvode Putnika, između brojeva 10 i 12.