Classic Layout

3562

Први пут Кикинда се у белешкама помиње 1412. године. Име места је мађарског порекла и у преводу значи „трњина“. Пола века касније, помиње се Велика Кикинда јер је, у међувремену, место подељено на Малу и Велику Кикинду. Велика Кикинда била је посед властелинске породице де Берексо.

Банат је био део Хабсбуршке монархије од 1718. године. Опустошен у време турске власти, пре доласка Срба граничара (са Потиске и Поморишке границе), као насељена места имао је само Крстур и Кумане. Према мапи из 1723, Кикинда, Башаид, Мокрин и Тараш били су означени као пустаре. Значајан део терена био је у мочварама и барама.

Места која су припала Великокикиндском дистрикту: Кикинда, Меленци и Башаид, били су насељени становништвом из Поморишја; у Мокрин, Карлово (Ново Милошево), Кумане, Крстур (Српски Крстур) и Тараш стигли су становници Потисја. Кикинда је била насељена породицама из Надлака, Семлака и Чанада (Румунија).

Према попису из 1.777. године, Велика Кикинда имала је 3.188 становника, Мокрин 1.902, Меленци 1.787, Фрањево (Нови Бечеј) 1.354. Најмање становника у тадашњем Дистрикту живело је у Тарашу – њих 307.

 

ИЗВОР: Тијана Рупчић, “Великокикиндски привилеговани дистрикт”.

ФОТО: Народни музеј Кикинда.

 

 

И да поново могу да бирају, изабрале би ђаке, учионицу и школске клупе. У послератној Кикинди, те давне 1948. године, четрдесетак ученика за свој будући позив бира учитељски. Уписују новоосновану Мешовиту учитељску школу.

– Са изградње аутопута Београд-Загреб, из Вогња покрај Сремске Митровице вратила сам се кући. Отац је рекао нећеш уписати Техникум у Хрватској, већ Учитељску школу овде у Кикинди. Тако је и било. Успешно сам завршила Учитељску школу, касније и Педагошку академију. Била сам упорна, некад одличан ђак, а некад врло добар- прича Смиљанка Бабић, наставница у пензији. Радни век започела је у Накову, а завршила у Београду.

-Пензионисана сам после 40 година и два месеца радног стажа. Ниједан дан боловања нисам имала, чак је и порођај био током ферија-присећа се.
У истом разреду биле су и Марица Секулић и Милка Леватић. На школском часу уприличеном поводом 70 година од како је прва генерација завршила Мшеовиту учитељску школу евоцирају успомене, присећају се својих професора, колега, ђака, богатог радног искуства.

-Одрасла сам са баком. Било је питање шта најпре завршити и доћи до егзистенције. Учитељску школу сам завршила сам 1952. године. Тек по завршетку, већ у јулу, међу првима сам добила декрет и постављење у Накову. Три године сам живела и радила тамо у вишим разредима. Удала сам се за Косту Секулића који је добио премештај, па смо се преселили у Кикинду- прича Марица Секулић.

Три даме радо се сећају својих професора међу којима посебно место заузима њихова разредна Катица Гргур, Херцеговка настањена у Новом Милошеву. У школским клупама стицале су, а касније делиле наставне, али и животне лекције.

– Ја сам имала прилике да будем тужна, али нисам хтела. Хоћу ведра и весела да корачам кроз живот и то сам преносила на децу. Кад пређем праг од учионице, ја сам своја, као да добијем крила. Осмехом поздравим ђаке- открила нам свој професионални, али и животни мото Милка Леватић. Учитељски позив одвео ју је у Улцињ, па у Сплит, да би се потом вратила да предаје у Кикинди.

Просветитељска мисија учитеља

Обележавање јубилеја прве генерације учитеља, иницирао је проф. др Јовица Тркуља.

-Поготово у оном времену, ми који смо расли на селу где су наши родитељи од јутра до мрака радили у пољу, учитељи и учитељице вршили су велику просветитељску мисију. Били су нам учитељи, свештеници, родитељи. Мислим да постоје два најузвишенија божја позива. Један је позив мајке која нам удахњује биолошки живот и други је позив учитељице која нам удахњује духовни живот- истиче професор Тркуља.

-Писао сам недавно о Ђури Радловићу, великом академском сликару, родом из Накова, који је постављао мозаик у Цркви Светог Марка у Београду. Када сам разговарао са њим, рекао ми је да је из сиромашне породице са шесторо, седморо деце постао то што је данас, а он је професор Ликовне академије и један од највећих сликара мозаичара зидног сликарства у региону, управо захваљујући учитељици Марици Секулић и Живи Букурову, наставнику сликарства- сведочи професор Тркуља.

Обилазница око насеља Башаид и Меленци биће дуга 12 километара. Њеном изградњом планирано је измештање дела трасе државног пута ИБ реда број 13 (некадашњи М 24), у циљу измештања транзитних токова из наведених насељених места, наведено је у тендерској документацији.

Изградњом овог дела путног правца стварају се и услови за бољу приступачност целог региона, подизање његове конкурентности, као и сам будући развој насељених места Башаид и Меленци – стоји у програмском пројекту.

Вредност посла процењена је на 37,5 милиона динара. Тендер за израду планско-техничке документације који је расписало ЈП “Путеви Србије” истиче 5. септембра.

Ученицима од првог до осмог разреда из Кикинде и околних места који су лошијег материјалног статуса, последњег августовског дана, у Градској кући уручени су поклони – торбе за школу са прибором. Донација је стигла из Аустрије, из „Царитас“- а и Министарства унутрашњих послова ове државе. Акцију су подржали Град Кикинда и Центар за социјални рад.

– Драго ми је што и наших 60 малишана добија поклоне и што ће са осмехом на лицу кренути у школу. Град Кикинда ће увек подржавати сву децу, али сам уверен и да ће ова донација бити разлог више да малишани буду добри ученици, да слушају своје учитеље и наставнике, а сигурно је да ће и родитељима бесплатан прибор и школски ранчеви пуно значити – рекао је градоначелник Никола Лукач.

Донација је део пројекта под називом ”Пружање помоћи мигрантима који се налазе у прихватним центрима у Србији”. Спроводи се посредством „Царитас“-а у Зрењанину. Тибор Халмаи, директор зрењанинског удружења, каже да је у Србији подељено више од 400 прибора и школских торби.

– Акције помоћи остварујемо на територији читаве државе, у местима у којима постоје прихватни центри за мигранте. Пројектом је било предвиђено да се обезбеди школски прибор за децу у овим центрима, али с обзиром на то да у кикиндском центру нема малишана, природно је било да обрадујемо локално становништво – истакао је Халмаи.

У Кикинди и околним местима нову школску годину  започелоје пет хиљада ђака. Град Кикинда је, и ове године, обезбедио бесплатне уџбенике за све прваке, њих 455. У ту сврху из буџета је издвојено око пет милиона динара.

 

Три књиге младих аутора до тридесет пет година биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су једногласну одлуку да објављивањем прве књиге награде суграђанку Дуњу Бркин Трифуновић, за научни рад под насловом “Металингвистичка свест код деце предшколског узраста”, Светлану Савић из Новог Сада за збирку поезије “Шљакерај” и Миливоја З. Попова из Сенте за прозно дело “Безбојни пламен”.

Овогодишњи конкурс био је отворен од 16. јуна до 1. августа.  Млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова.


Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија).

Издвајајући наведене ауторе и наслове, чланови жирија истакли су да су награђени рукописи иновативни и читалачки узбудљиви, те да су се издвојили својом садржином већ након првог читања.

Реч је о књигама које су жанровски и тематски потпуно различите (поезија, проза и научни рад). Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра до краја 2022. године.

Школско звоно и интонирање химне „Боже правде“ означили су почетак нове школске године. У клупе је село и 455 првака којима је Град Кикинда обезбедио бесплатне уџбенике и школски прибор.

Срећан полазак у школу пожелели су им градоначелник Никола Лукач и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Рамона Тот који су 1. септембра посетили основне школе „Вук Караџић“, „Ђура Јакшић“, „Глигорије Попов“ у Руском Селу и „Васа Стајић“ у Мокрину.

„За прваке је ово посебан и леп дан, малишани су једва чекали да крену у школу, упознају нове другаре, учитеље. По први пут, Град Кикинда је ове године финансирао куповину уџбеника свим ученицима првих разреда што је, сигуран сам, родитељима од великог значаја, тако да ће Град и наредних година издвајати средства за децу. Дечји осмеси су нам додатни мотив и инспирација да од Кикинде направимо још боље и квалитетније место за живот и рад“, истакао је градоначелник.

За куповину књига првацима издвојено је пет милиона динара, док је за основно образовање у овогодишњем градском буџету опредељено 164 милиона динара.

Национална служба за запошљавање, Филијала Кикинда. Доситејева 4, Телефон 0230411-700

„Сани оптик” Кикинда -2 лица медицинске сестре, виша медицинска сестра или дефектолог на пословима продавца у оптичкој радњи

error: Content is protected !!