децембар 6, 2025

Видео

Vukmirica

Развојни инфраструктурни пројекти мењају лице града и значајно утичу на квалитет живота грађана.

Актуелна капитална улагања реализују се уз финансијску подршку републичких и покрајинских органа: изградња канализације у насељу Стрелиште, реконструкција зграде Гимназије и Економско-трговинске школе, свеобухватна обнова Опште болнице, изградња новог Центра за социјални рад, ускоро ће започети и реконструкција ОШ „Фејеш Клара“.

Докле се стигло са реализацијом ових пројеката и шта су планови, тема је овог издања подкаста, а наш саговорник је Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника.

 

sadnja-idjos-(2)

На излазу из Иђоша, према Мокрину у току је садња ветрозаштитног појаса. Око 5.700 младих стабала храста лужњака, липе, тополе, борова, дрена, јоргована биће засађено у више нивоа. Како напредује садња уверио се и градоначелник Младен Богдан, заједно са запосленима у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ветрозаштитни појас у дужини од два километара који ниче значајан је за пољопривреднике, али и све нас с обзиром на то да се из године у годину трудимо да повећамо површине под шумама на територији града. Средства у износу од 9,8 милиона динара обезбедили су локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине којем желим да се захвалим што нас подржава  у свим великим пројектима. Подсетићу да поменуто Министарство финансира и изградњу фекалне канализације у насељу Стрелиште и Железнички Нови Ред – прецизирао је градоначелник Богдан и најавио да ће до краја године бити организовано низ акција у којима ће бити укључени најмлађи.

На општинским путевима другог реда и у претходном периоду засновани су ветрозаштитни појасеви, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Пошумљавају се и попуњавају површине у насељима и у атару. До краја године уредићемо партерне површине око вртића „Колибри у Микронасељу, Градски трг, попуњаваћемо школске шуме  које смо подизали заједно са основцима у протеклој деценији. Почели смо са Кикиндом, а завршили са Башаидом и тако обухватили сва насељена места. И у Новим Козарцима пошумићемо део површина. Осим деце, едукујемо и пољопривреднике, а пуно тога радимо и са ловцима – рекла је Мирослава Наранчић.

Извођач радова је расадник „Викумак“ из Иђоша, а власник Радивој Лагунџин истиче да је време за садњу идеално.

 

-Вишеструки је значај ветрозаштитних појасева. Смањују ударе ветра и ерозију земљишта, а шуме привлаче падавине и птице, највише грабљивице, које лове глодаре који штете усевима. Свакако су веома важни за биодиверзитет и здравију средину. Временске прилике су такве да је хладно са температурама у плусу и имали смо идеалан распоред падавина те су услови за овај посао одлични – сазнајемо од Лагунџина.

Садња ће бити завршена до 1. децембра.

А.Ђ.

 

 

novi-kozarci

У овој емисији водимо вас у Нове Козарце, село које осам деценија чува успомене на храбре колонисте и њихова прва огњишта.

Веза са коренима се негује, а традиција наставља да живи у срцима нових генерација.

У Новим Козарцима су градили будућност на темељима поноса, заједништва и упорности.

 

Dejan-Pudar

Традиционално и вишедеценијско пријатељство норвешког и српског народа и братских градова Нарвика и Кикинде датира из времена Другог светског рата када је на Ђурђевдан 1942, године 46 наших суграђана антифашиста интернирано у логор Бејсфорд на крајњем северу Норвешке.

Норвежани су уз ризик по властиту сигурност у окупираној Норвешкој помагали нашим људима да преживе у суровим климатским и логорским условима достављајући им кришом храну, одећу, лекове и обућу.

Недавно је делегација града Кикинде коју је предводио Дејан Пудар, заменик градоначелника, гост нашег подкаста, боравила у вишедневној посети Нарвику, којом приликом се разговарало о перспективама сарадње.

 

mokrin-slava-2025-(5)

Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.

-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.

И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.

-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пунa изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.

Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.

-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.

Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање  некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.

-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на  Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.

Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству  са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.

Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.

А.Ђ.

 

udruzenje-zena-idjos

У Иђошу већ годинама делује Удружење жена, које посвећено чува и представља традицију свог краја, од обичаја и старих рецепата до културне баштине. Њихов пекмез од лудаје постао је препознатљив знак њихове вештине и чувања традиције на јединствен начин.

Ту је и Удружење винара и виноградара Шасла, познато по неговању виноградарства и производњи квалитетних вина. Заједно доприносе препознатљивости Иђоша у ширем окружењу.

 

 

Dunja-Brkin

Прва српска читаоница у Кикинди основана је 1845. заслугом тадашњих угледних Кикинђана са симболичним бројем књига, да би временом фонд растао и увећавао се до више од 160 хиљада наслова колико данас има Народна библиотека, једна од три најстарије у Републици Србији.

Народна библиотека је поводом значајне 180. годишњице овенчана Сретењским орденом, највишим државним признањем које сведочи о њеном значају за националну културу и мисији у афирмацији света књиге.
Гост подкаста Кикиндског портала је Дуња Бркин Трифуновић, директорица Народне библиотеке „Јован Поповић“.

 

Zoran-Petrovic

Традиција је темељ постојања и опстанка српског народа оног краја под туђинском влашћу, у периоду ратова и данашњих изазова које носи модерно доба.

Друштво за неговање музике „Гусле“ следеће године обележава 150 година постојања –  афирмише, чува и негује српску традицију, музику, игру и обичаје, афирмишући тако на најбољи начин српску културу у земљи и иностранству.

Гост подкаста је дугогодишњи директор ГУСАЛА, господин Зоран Петровић.

 

image-2025-11-01-162535736

Од античког древног доба до данашњице пред људима и човечанством два су могућа пута: сунчаном страном који осветљавају наука и трагалаштво и пут, тј. странпутица којом лутају „нишчи духом“ вођени опсенама, догмама, предрасудама.

Гост подкаста је млади научник и истраживач Андреј Поповић, добитник многих високих признања међу којима и Светосавске награде.

 

 

image-2025-10-26-134804187

Током Дана лудаје град живи пуним плућима — све је у знаку шармантне банатске госпође – тикве! Од гигантских плодова до најмаштовитијих декорација, од мириса укусних ђаконија до песме на тргу – све у Кикинди тих дана говори: овде се слави живот, радост и традиција која траје.

Док се улицама разливају звуци смеха и музике, а шарене бундеве поносно красе сваки кутак, Кикинда показује зашто је ова манифестација симбол њене душе — гостопримљиве и аутентичне.

 

 

Don`t copy text!