Србија Архиве | Страница 13 од 79

МУП Србије: Од 12. октобра на границама почиње постепена примена EES система

Jelena Trifunović октобар 3, 2025

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавештава грађане да од 12. октобра 2025. године почиње постепена примена новог Система уласка/изласка (Entry/Exit System – EEС) Европске уније, који се односи на сва лица која нису држављани држава чланица ЕУ и немају регулисан боравак у земљама Шенген зоне.

Имајући у виду да се Република Србија граничи са четири земље које су чланице Европске уније, примена ЕЕС система важиће и за држављане Републике Србије приликом уласка у Републику Хрватску, Републику Бугарску, Румунију и Мађарску.

У почетној фази, систем ће се активирати на појединим граничним прелазима и са ограниченим радним временом, које ће се постепено проширивати до пуне оперативности.

У Републици Хрватској примена почиње на прелазу Батровци – Бајаково и на Аеродрому Загреб, у Републици Бугарској на прелазу Градина – Калотина, у Румунији на прелазу Калуђерово – Најдаш, док ће се у Мађарској систем уводити фазно од 28. октобра до 11. новембра 2025. године на прелазима Томпа, Хоргош, Бачки Виногради, Бачалмаш, Бачки Брег, Рабе-Кибекхаза и другим.

За лица која немају регулисан боравак, а обављају одређене послове на територији Мађарске и свакодневно прелазе границу, регистрација почиње 1. новембра 2025. године. За ову категорију путника биће формиран посебан досије који ће важити за наредне преласке, уколико путници државну границу пређу најмање четири пута у року од 30 дана. Уколико пређу мање од четири пута, биће потребно поново евидентирање у систем.

Само при првом уласку у земљу која примењује ЕЕС, гранична контрола ће обухватати узимање отисака четири прста, фотографију лица и унос личних и путних података у систем.

Малолетна лица старија од 12 година подлежу регистрацији, док лица млађа од 12 година неће бити евидентирана.

У периоду од 12. октобра 2025. до 10. априла 2026. године пасоши ће се и даље печатирати свим путницима, без обзира на то да ли је ЕЕС досије формиран.

Возачи теретних возила и аутобуса нису изузета из поступка регистрације.

Возачи теретних возила ће самостално моћи да се пријављују електронским путем, док се налазе на територији ЕУ, а евидентирање података требало би да се врши приликом изласка из земље ЕУ, како би се избегла непотребна задржавања.

Министарство апелује на грађане да приликом планирања путовања рачунају на могућа дужа задржавања на граничним прелазима током почетне фазе примене система и да се благовремено информишу о условима на конкретним прелазима.

Извор: РТВ

Титула лепоте у знаку знања: Врдник угостио избор за Мис Србије

Jelena Trifunović октобар 2, 2025

У обновљеној конгресној сали хотела „Термал“ у Врднику, одржано је регионално такмичење у оквиру избора за Мис Србије. У атмосфери елеганције, грациозности и неизвесности, међу бројним гошћама и члановима жирија, пажњу је привукла и јасна порука лепота у Србији више није само естетска категорија, већ се све чешће препознаје као спој духа, образовања и патриотизма.

Титулу најлепше понела је Анастасија Скоруп, ученица средње саобраћајне школе, која је освојила прво место и као награду добила потпуну стипендију за школовање на Факултету за примењену екологију „Футура“. Титула прве пратиље припала је Милици Стевановић, дипломираном економисти и правнику, док је друга пратиља била Анђелија Алемпијевић, студенткиња више пословне школе.

Посебне ленте понеле су Ива Јанковић као Мис шарма и Тања Пауновић као Мис фотогеничности.

Директорка портала „Српски угао“, Јасмина Драгутиновић, била је део стручног жирија и имала част да прогласи другу пратиљу, чиме је и редакција овог медија дала подршку младим и успешним женама из целе Србије.

На крају вечери, председница компаније „Мис Србије“, Весна де Винча, саопштила је одлуку жирија да због изузетног квалитета кандидаткиња и прва и друга пратиља добију стипендије, као и директан пласман у национално финале.

– Лепота ће спасити свет, али само ако иде руку под руку са образовањем, духовношћу и патриотизмом. Свака девојка мора бити лепа и споља и изнутра – поручила је Весна де Винча, истичући да управо због тога компанија коју води стипендира девојке које носе све те вредности.

Поглед редакције портала Српски угао

Редакцију портала „Српски угао“ посебно радује чињеница да је од наше претходне посете обновљена конгресна сала хотела „Термал“ , простор који је деценијама важио за једну од најлепших и најрепрезентативнијих сала на овим просторима. Захваљујући преданом раду и визији директора Драгана Косовца, хотел Термал поново добија место које заслужује на мапи бањског туризма, враћајући сјај Врднику као дестинацији која обједињује здравље, културу и одличну услугу.

Извор: Српски угао

Незапосленост се сели на Запад: Србија има већи број запослених од Аустрије

Jelena Trifunović октобар 2, 2025

Србија се у не тако давној прошлости сматрала земљом са хронично високим нивоом незапослености, али најновији подаци показују да је данас слика другачија. Наиме, према званичним подацима Републичког завода за статистику, у Србији тренутно има мање од 267.000 незапослених, док је у Аустрији, према извештају аустријске Службе за запошљавање (АМС), тај број у току последњег месеца достигао 375.120 особа од којих је скоро 300.000 активно незапослено, а остатак у процесима преквалификације или обуке, што значи да је тај број доста већи.

С обзиром на укупну популацију обе државе долази се до занимљивог закључка сразмерно броју становника – Србија има мањи број незапослених него Аустрија. Још значајније, стопа незапослености у Србији је у континуираном паду већ деценију, са скоро 19 одсто у 2014. години, на испод 8 одсто у 2025. години. Насупрот томе, у Аустрији стопа незапослености расте 30 месеци заредом и у септембру 2025. достигла је 7 одсто, што је повећање од 0,4 процентна поена у односу на прошлу годину.

Посебно је алармантан тренд раста незапослености у кључним привредним секторима Аустрије, као што су индустрија, трговина, транспорт и здравство. Пораст од чак 16,9 одсто у сектору здравства и социјалне заштите указује на системски проблем. Шеф АМС-а Јоханис Копф директно је упозорио да „на тржишту рада нема ничег позитивног што би се могло пријавити“.

Напредак Србије је очигледан, захваљујући расту ИТ сектора, инвестицијама, извозу услуга и флексибилнијем фриленс тржишту, број радно ангажованих особа расте. Такође, Србија има један од највиших процената становништва који живи у сопственим некретнинама, што смањује притисак на социјални систем.

Коначно, статистика не лаже Србија данас има мањи број незапослених грађана него Аустрија и то је чињеница која говори о напретку државе.

viber-slika-2025-09-30-14-27-29-035-916x520

„Здрава нација“ емисија која доноси најновије теме из медицине на ТВ Балкан Трип

Jelena Trifunović септембар 30, 2025

Емисија “Здрава нација” која се од марта ове године емитује на ТВ Балкан Трип, је до сада донела велики број информација, новости и савета из света медицине, а ауторка и водитељка Ана Мандић Жугић је угостила лекаре из различитих области, постављајући им питања које гледаоце највише занимају.

Током првих тридесет епизода се у емисији говорило о анксиозности, страху од вожње, зависности младих од екрана и проблему све каснијег проговарања код деце, здравој исхрани, дојењу, вантелесној оплодњи, начинима здраве комуникације, партнерским односима и емотивном “бурн оут-у”. Ана је гледаоцима представила специфичности третмана попут хиџаме, Боwена и акупунктуре.

Екипа емисије је обишла бројне здравствене институције Републике Србије, где смо од медицинског особља сазнали шта је све ново уложено када је реч о савременим приступима, успесима наших доктора, улагања у опрему и праћењу највиших могућих стандарда идући у корак са светом, а некада, као што смо сазнали од наших кардиохирурга у емисији и испред света у подвизима и резултатима.

Ове јесени гледаоцима ће бити представљен рад Центра за палијативно збрињавање УКЦС, Фестивал здравља, гледаоци ће да сазнају како да имају здрав и леп осмех и да реше проблеме главобоље и тегобе да синусима као и о предностима лечења матичним ћелијама.

Ана Мандић Жугић увек позива гледаоце да јој пишу ако имају неку тему која их занима, или било какво питање о којем ће Ана да разговара са својим саговорницима. Емисија “Здтава нација” емитује се сваког петка у 20х на Тв Балкан Трип, а репризни термин је суботом у 8х.

Министарство просвете: У октобру рефундација 50 одсто школарине самофинансирајућим студентима

Jelena Trifunović септембар 28, 2025

Министарство просвете исплатиће током октобра месеца самофинансирајућим студентима високошколских установа чији је оснивач Република Србија средства за покриће 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину.

Самофинасирајућим студентима ће одједном бити исплаћен целокупан износ од 50 одсто средстава који су платили факултетима за школарине до 30. септембра 2025. године.

Пошто се надокнада средстава врши искључиво путем Студентске картице, Министарство просвете подсећа све студенте који немају Студентску картицу да се пријаве за отварање путем портала Управе за трезор

Нижи рачуни за струју за борце

Jelena Trifunović септембар 27, 2025

Лица са статусом борца, ратни и цивилни инвалиди рата, као и други корисници права у складу са прописима о борачко-инвалидској заштити, имаће право на попуст од 1.000 динара на рачунима за електричну енергију у периоду од октобра 2025. до марта 2026. године као додатну подршку током зимских месеци, саопштило је данас Министарство за рад, борачка и социјална питања.

Оваква мера подршке је омогућена одлуком Владе Србије, која је усвојила измене и допуне Уредбе о енергетски угроженом купцу.

Министарство истиче да ова мера представља израз поштовања и захвалности борцима, као и подршку онима који су највише дали за земљу.

Поред њих, право на ову олакшицу оствариваће и пензионери са минималним пензијама, а процењује се да ће лица са борачким статусом уз попуст моћи да умање своје месечне трошкове за око 1.500 динара.

Грађани који имају статус енергетски угроженог купца имају и додатни попуст од пет одсто за редовно плаћање рачуна до 28. у месецу, а у овом периоду неће важити снижавање границе између плаве и црвене зоне. За све информације о начину стицања статуса енергетски угроженог купца, грађани се могу обратити Министарству рударства и енергетике, наводи се у саопштењу.

КОРЕНИ ЗОВУ: Немањин слатки повратак са Алпа на највишу тачку Новог Сада

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

У старом језгру Новог Сада на највишој тачки Милетићеве улице, отворен је локал који мами и изгледом и мирисом. Плаво-бела боја доминира ентеријером и екстеријером, плишани медведићи дочекују најмлађе, а сладак мирис теста, белгијске чоколаде и финих италијанских кремова шири се улицом и зауставља пролазнике. Власник овог места је Немања Миловац (29), млади повратник који је после две године рада у Аустрији у малом месту близу Салзбурга, решио да се врати кући и овде започне нешто своје.

„Желео сам да уштедим новац и покренем посао овде, међу својима. Нисам никада имао план да заувек останем напољу. На Пинтересту сам пре три године видео идеје за „„fluffy“ палачинке. Код нас то тада није постојало. Моја девојка Сандра Петровић и ја смо почели да експериментишемо у стану, пробавали разне комбинације и тако дошли до јединственог рецепта и идеје да отворимо локал“, прича Немања.

За нешто више од годину дана њихов „Fluffy Pancakes“ постао је једна од градских атракција. Најтраженија палачинка је „Fluffy Amsterdam“ – пистаћ крем из Италије, белгијска бела чоколада, пире од малине и крупно ломљена сушена малина. „Људи кажу да им је то омиљена комбинација, а нама и најпродаванија“, додаје Миловац.

Други фаворит је „Дубаи“, палачинка у којој се комбинују пистаћ крем, турски кадаиф, белгијска млечна чоколада и опет малина као завршни додир. „За кремове користимо само најбоље састојке. Све је увозно – Италија, Белгија, Турска. Људи препознају квалитет и то се враћа кроз реакције“, каже Немања и додаје да је права атракција њихов крем од лаванде, јединствен у Новом Саду, који госте изненади и мирисом, бојом и укусом који нигде другде не могу да пробају.
Гости највише хвале то што су њихове палачинке, „најмекше и најваздушастије које су пробали“. „То је оно што нас издваја. Често нам муштерије кажу да не могу да верују да палачинка може да остане тако мекана и сутрадан. То је наша тајна и наш заштитни знак.“

Да су препознати и шире од Новог Сада, сведоче и странци који долазе у локал. Недавно је био младић из Абу Дабија који је желео да откупи рецепт. „Понудио нам је да купи формулу за наше палачинке, али Сандра и ја смо одлучили да рецепт можемо да поделимо једино кроз франшизу. Наш циљ није да изгубимо идентитет, већ да га ширимо онако како смо га и створили – под именом Fluffy Pancakes“, објашњава Немања.

За сада раде само он и његова девојка Сандра Петровић, али планирају ускоро да запосле нове људе. Посао, каже, иде боље него што је могао да замисли. „Зарађујем више него у Аустрији, а најлепше је што сам овде, међу својима. То нема цену.“

Планови су већ на столу, нови локали у Новом Саду, затим у другим градовима, можда и у иностранству кроз франшизу. „Понуде постоје, па и из Абу Дабија. Али нама је најважније да растемо овде, код куће, корак по корак“, закључује Миловац.

Поглед редакције портала Српски угао

Прича Немање Миловца и Сандре Петровић није само о палачинкама. Она је прича о повратку, о упорности и о томе да се успех може градити и овде у Србији. Њихов мали плаво-бели локал у Милетићевој постао је место окупљања, мирис који шири оптимизам и доказ да млад човек може да заради више него у иностранству, а да остане међу својима.

Извор: Српски угао

МК група наставља са отимањем од грађана: АИК банка предњачи у бахаћењу

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

Скандалозан снимак из АИК банке – потенцијални клијенти понижени бахатим понашањем службеника, па „испраћени“ из пословнице
АИК банка се поново нашла на удару јавности – овога пута због видео-снимка из једне њихове пословнице, на коме се јасно види како службеник са клијентима разговара на крајње непристојан и противзаконит начин.

Уместо да грађанима понуди транспарентне информације о кредитима, службеник АИК банке поручује да за све који не преносе зараду у банку камата остаје 9,95 одсто, док је „снижена“ тек на 7,5 одсто за оне који то учине. На питање клијента зашто постоји толика разлика, одговара без имало увијања: „Зато што нико неће клијенте који не примају зараду код њих!“

Још скандалозније, службеник је инсистирао да му клијент, који је дошао само да се информише, преда свој матични број и личну карту – што је незаконит захтев јер се такви подаци могу тражити тек приликом званичног подношења захтева за кредит. Када је клијент одбио, банкар му се подсмевао и предложио да макар његова супруга да своје податке! Човек и жена су на крају практично избачени из банке, иако су дошли као потенцијални клијенти.

Овакво понашање недвосмислено урушава поверење грађана и потврђује да је АИК банка више заинтересована за додатне намете и обавезна осигурања него за стварне потребе клијената. Снимак је најбољи доказ – бахатост, непрофесионализам и отворено ругање постали су заштитни знак односа ове банке према грађанима.

Владине мере и однос банака: АИК против Поштанске штедионице

У августу 2025. године, Влада Србије је најавила амбициозан пакет економских мера усмерен на олакшање финансијског терета грађанима, са фокусом на смањење каматних стопа на кредите. Ове мере, које су ступиле на снагу 15. септембра 2025, предвиђају ограничење камата на готовинске и потрошачке кредите за до три процентна поена ниже у односу на стандардне услове из јула 2025. године. У исто време, стамбени кредити су доживели смањење од 0,5 процентних поена.

Циљ мера је било стимулисање потрошње, подршка средњој класи и пензионерима, посебно онима са нижим примањима. Међутим, док неке банке попут Поштанске штедионице брзо реагују и нуде повољније услове, друге, попут АИК банке, показују апсолутну незаинтересованост. То за директан узрок има додатно сиромашење грађана, који не успевају да се ишчупају из дужничког ропства у које су упали захваљујући таквим политикама банака.

Зашто АИК банка није транспарентна?

У пословницама АИК банке од службеника можете да чујете да је та банка смањила фиксну каматну стопу за кеш кредите са преносом зараде са 7,95 одсто на 7,5 одсто. Међутим, према подацима са њиховог званичног сајта, каматна стопа и даље стоји на 7,95 одсто (ЕКС од 8,30 одсто), без јасних назнака о примени смањења за све клијенте.

Ово наводно смањење, чак и ако се активира, ограничено је само на клијенте који преносе зараду у банку, остављајући већину корисника без бенефиција.

Очигледан пример нетранспарентности банке доводи до тога да грађани губе поверење, па банка бележи мањи прилив нових клијената, док стари остају у дилеми зашто су услови за њих још гори. Наиме, постојећи клијент и даље кеш кредит у АИК банци узима по лихварској каматној стопи од 9,95 одсто, без икаквих смањења.

Такође, ту не престаје мука грађана и клијената АИК банке са баснословним наметима који их оптерећују. Један од кључних проблема је обавезно осигурање кредита, које АИК банка намеће као услов за одобрење.

На пример, за кредит од 1 милион динара, ово осигурање износи додатних 32.000 динара, док камата достиже око 241.000 динара током периода отплате. Тих 32.000 динара за осигурање клијент је у обавези да уплати одмах! АИК банка нуди и вид „помоћи“, тако што дозвољава клијенту да тај износ одбије са позајмице, те да уместо милион динара, подигне 968 хиљада.

Укупно, на 1 милион динара клијент је у обавези да плати преко 273.000 динара само на трошкове изнад главнице, што претвара кредит у значајан финансијски терет.

Замислимо просечног радника са платом од 100.000 динара који узима кеш кредит од 1 милион динара на 71 месец. Са каматом од 7,95% и обавезним осигурањем, месечна рата би могла бити око 17.500 динара + 32.000 које је у обавези да уплати одмах за осигурање.

Овај грађанин је у обавези да сваког месеца више од 18 одсто зараде остави АИК банци. Са грађанима који имају нешто ниже плате ситуација је још гора, те на овај начин до четвртине плате мора да буде опредељено за банку која кориснике претвара у робове система.

Ситуација са АИК Банком је алармантна и када се упореде вредности каматних стопа са другим банкама, на првом месту Поштанску штедионицу, али и друге комерацијалне банке.

Поштанска штедионица: Модел брзог раста и флексибилности

Насупрот томе, Банка Поштанска штедионица представља пример ефикасне имплементације владиних мера. Од 1. септембра 2025, банка је снизила каматне стопе на све врсте кредита. Посебно је атрактивно снижење за готовинске и потрошачке кредите на само 5,99 одсто.

Кредити за рефинансирање су такође сада доступни са каматом од 6,45 одсто. Учињени су уступци клијентима и за стамбене кредите.

Осим тога, осигурање кредита је опционо – клијенти сами бирају да ли желе ову заштиту, што смањује укупне трошкове и повећава транспарентност.

Ова стратегија допринела је брзом расту банке. У првом дану примене нових мера, Поштанска штедионица је реализовала 131 кредитни захтев, а до сада је постала највећи кредитор државе и локалних самоуправа, са преко милијарду евра пласмана.

У периоду од 2021. до 2025, профит банака у Србији расте, али Поштанска показује просечан принос на активу од 1,07 одсто, фокусирајући се на обим уместо маржи.

За исти кредит од 1 милион динара на 71 месец са 5,99% каматом и без обавезног осигурања, месечна рата би била око 16,700 динара – што је уштеда од 800 динара месечно у поређењу са АИК банком, што кумулативно штеди око 57.000 динара током отплате.

Тих 57.000 динара остаје у џеповима грађана. Овај приступ не само да привлачи нове клијенте већ и стимулише економски раст кроз већу потрошњу. Поштанска штедионица је такође активно промовисала ове промене, што је довело до повећане видљивости и поверења.

У будућности, Народна банка Србије би требала појачати надзор како би осигурала униформну примену мера. За потрошаче, савет је да упореде понуде – прелазак на банку са нижим стопама доноси значајне уштеде. У коначници, ове мере државе представљају корак ка стабилнијој економији, али њихова ефикасност зависи од спремности банака да мисле и о клијентима, а не само о свом профиту.

Упоредна табела кредитних понуда банака (2025)

Банка	Номинална каматна стопа (НКС, фиксна)	Ефективна каматна стопа (ЕКС)	Обавезно осигурање	Накнаде за обраду	Максимални износ / рок отплате	Посебни услови
Поштанска штедионица	5,99% (промотивно до 30.09.2025.)	~6,20% (процена)	Опционо	Без накнаде до 30.09.2025.	До 1.000.000 РСД / до 71 месец	Приоритет за плате до 100k; снижење са 6,99% на 5,99% за готовинске кредите до 1М.
AIK Banka	7,95% (само са преносом зараде)	8,30%	Обавезно (~6,4% главнице, нпр. 32.000 РСД за 1М)	Без накнаде, али скривени трошкови осиг.	До 5.000.000 РСД / до 71 месец	Ограничено на пренос зараде; није усклађено са владиним минимумом од 7,5%.
Erste Banka	7,50% (без осигурања) / 7,20% са осигурањем	7,79% (без осигурања) / 8,69% (са осигурањем)	Опционо	Без накнаде	До 1.000.000 РСД / до 70 месеци	Специјална понуда за <100k; банка преузима процедуру ако је потребно.
Raiffeisen Banka	7,50%	~7,70% (процена)	Опционо	Без накнаде	До 4.000.000 РСД / до 70 месеци	Фиксна стопа за <100k; брзо одобравање online до 600k.
UniCredit Banka	7,15%	8,94%	Опционо	Без накнаде за online захтеве	До 600.000 РСД / до 71 месец	Акцијска понуда за мобилне апликације; нижа стопа за запослене са ниским примањима.

Извор: 24 седам

WhatsApp-Image-2025-09-25-at-13.37.02.jpeg.pagespeed.ce.9cKNLc4mzo

ЦЗДС одао почаст Чарлију Кирку муралом у Београду

Jelena Trifunović септембар 25, 2025

На једној фасади у центру Београда освануо је мурал посвећен Чарлију Кирку, младом патриоти и борцу за истину који је трагично страдао од руке анархиста 10. септембра ове године.

Мурал је израдио Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС), у знак сећања на човека чије су идеје и уверења инспирисале милионе широм света.
– За нас у ЦЗДС-у, Чарли Кирк није био само глас слободе, већ и симбол традиционалних вредности и нормалности у времену када су те вредности под сталним ударом. Бранио је породицу, веру и слободу говора: стубове без којих ниједно друштво не може да опстане – наводи се у саопштењу Центра.

View this post on Instagram

A post shared by Центар за друштвену стабилност (@czds_novisad)

Из ЦЗДС-а истичу да је Кирк постао жртва оних који су желели да ућуткају другачији став, али да његова порука остаје снажнија него икада.

– Овим муралом желели смо да покажемо да Чарлијеве идеје и уверења нису нестале са њим. Наша је дужност да ту борбу наставимо, а овај зид у Београду нека буде сведочанство да истина и храброст не могу бити избрисане – поручили су.

Мурал посвећен Чарлију Кирку представљаће трајни симбол отпора, али и подсећање да идеали слободе, породице и вере живе кроз свакога ко има храбрости да их брани.

Charles James Kirк (14.10.1993 – 10.09.2025) – почивај у миру.

Извор: нсуживо.рс

Министарство привреде расписало конкурс за доделу бесповратних средстава за старе и уметничке занате и послове домаће радиности

Aleksandra Djuran септембар 24, 2025

Министарство привреде објавило је Јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности у 2025, а укупан износ средстава предвиђен за те намене је 20 милиона динара. Јавни позив траје до 24. октобра ове године.

Средства за програм подршке намењена су за набавку нове производе опреме за професионалну употребу, као и репроматеријала, сировина и полупроизвода. Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто набавне вредности са предрачуна, укључујући порез на додату вредност (ПДВ) и то од најмање 80.000 динара до највише 300.000 динара. У позиву је наведено да у случају када је укупна вредност опреме која се набавља премашује 300.000 динара, корисник преузима обавезу да финансира разлику сопственим учешћем.

Право да се пријаве на конкурс за доделу бесповратних средстава имају правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре (АПР) као привредна друштва или задруге до 31. децембра 2024. која су разврстана на микро и мала правна лица у складу са Законом о рачуноводству према финансијским извештајима за 2023. као и предузетници регистровани у АПР-у до 31. децембра 2024. Учесник на јавном позиву може поднети само једну пријаву.

Захтев, са пратећом документацијом доставља се препоручено поштом или лично у затвореној коверти на адресу Министарства привреде, Сектор за развој малих и средњих предузећа и предузетништво, Кнеза Милоша 20, 11000 Београд.

Конкурсна документација и комплетна информација о свим битним елементима и правилима за учешће у овом јавном позиву налазе се на сајту Министарства привреде https://www.privreda.gov.rs/.

Потпредседница владе и министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је раније да очекује велико интересовање за Програм подршке за развој старих и уметничких заната, као што је било и прошле године.