Србија

Centar za društvenu stabilnost predstavlja novi dokumentarni film koji rasvetljava sve detalje i pozadinu slučaja koji je predstavljao jednu od vodećih tema 2025. godine – projekat Generalštab i plan izgradnje hotela na mestu urušenog bivšeg saveznog ministarstva odbrane!

Šta je istorijska pozadina izgradnje zgrade Generalštaba? Kako je ovaj objekat bombardovan za vreme NATO agresije? Kakav pravni status je dodeljen zgradi Generalštaba u vreme vlasti stranaka iz DOS koalicije? Zašto je ova tema u vreme sprovođenja obojene revolucije postala jedna od primarnih u Srbiji?

I na kraju, ko su pojedinci koji čine duboku državu u Srbiji, spremnu da služe tuđim interesima iznad interesa sopstvene države i naroda, a ko oni koji su stali u ODBRANU DRŽAVE?

Premijera filma “Generalštab – odbrana države”, subota 21. februara!

Predsednik Aleksandar Vučić, danas je, obraćajući se nakon zvaničnog sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhalmom Alijevim, izjavio i da Srbija mora da više ulaže u razvoj energetskog sektora kako bi mogla da gradi Data centre i Data fabrike, piše portal Vojvodina uživo.

Na sam Dan državnosti Srbije ova vest dobija posebnu simboliku, kao savremeni čin patriotizma, ulaganjem države u digitalni suverenitet, znanje i budućnost.

Tokom obraćanja posle sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, istaknuto je da Srbiji energija neće biti potrebna samo za industriju i domaćinstva, već pre svega za data centre i buduće „data fabrike“ veštačke inteligencije.

Ova formulacija zapravo otkriva nešto mnogo važnije: Srbija se pozicionira u procesu koji ekonomisti nazivaju Peta industrijska revolucija.

Šta je peta industrijska revolucija

Ako je četvrta industrijska revolucija bila digitalizacija (internet, cloud, automatizacija i robotika), peta ide korak dalje. Ona podrazumeva: saradnju čoveka i veštačke inteligencije, obradu ogromnih količina podataka u realnom vremenu, personalizovanu proizvodnju i usluge, autonomne sisteme odlučivanja i ekonomiju zasnovanu na računskoj snazi (computing economy). Drugim rečima, ključna sirovina XXI veka više nije nafta već podaci. A ključna infrastruktura nisu samo autoputevi i železnice, već digitalna i energetska mreža.

Zašto su potrebne nove elektrane

Savremeni superračunari i AI sistemi troše ogromne količine energije. Jedan veliki AI klaster može trošiti električne energije koliko i manji grad. Veštačka inteligencija ne „razmišlja“, ona računa. A svako računanje zahteva korišćenje električne energije, kako za procese, tako i za hlađenje.

Data centri danas rade 24 sata dnevno, 365 dana godišnje.

Bez stabilne proizvodnje energije nema cloud usluga, nema digitalne administracije, nema finansijskih platformi i nema razvoja veštačke inteligencije. Zato se širom sveta, od SAD do Emirata i Skandinavije, prvo grade elektrane, a zatim AI infrastruktura.

Razlika između data centra i data fabrike

Data centar je digitalno skladište i infrastruktura.

To je kompleks servera gde se: čuvaju podaci, hostuju sajtovi i aplikacije, radi cloud računarstvo i obrađuju baze podataka. U njemu rade hiljade računara povezanih optičkim mrežama i sistemima hlađenja. Bez data centara nema e-bankinga, društvenih mreža, državnih portala ni modernog poslovanja.

Data fabrika je sledeći korak.

To više nije samo čuvanje i obrada podataka već proizvodnja znanja i odluka pomoću veštačke inteligencije.

U data fabrikama se treniraju se AI modeli, analiziraju se milijarde informacija, razvijaju autonomni sistemi i optimizuju procesi npr. za proizvodnju, medicinu, saobraćaj, energetiku…
Drugim rečima, Data centar čuva i obrađuje podatke, dok Data fabrika iz podataka stvara inteligenciju. To je otprilike kao razlika između biblioteke i istraživačkog instituta.

Zašto je to važno za Srbiju

Ako država poseduje stabilnu energiju, brze optičke mreže, računske kapacitete, onda ona postaje regionalni digitalni čvor. To praktično znači brži dolazak tehnoloških kompanija, razvoj domaćih IT firmi, veće plate u visoko-tehnološkom sektoru, izvoz digitalnih usluga i manju zavisnost od klasične industrije. Gradnja gasne elektrane u tom kontekstu dobija potpuno drugačiji smisao. To više nije samo pitanje grejanja ili industrije, već pitanje digitalnog suvereniteta.

Države koje imaju energiju i računske kapacitete razvijaju sopstvene AI modele, čuvaju podatke u zemlji i upravljaju sopstvenom ekonomijom. Najava ulaganja u data centre i data fabrike pokazuje da Srbija pokušava da preskoči jednu razvojnu fazu: umesto oslanjanja samo na klasičnu industriju, ulazi direktno u ekonomiju znanja.

Ako projekti budu realizovani, Srbija neće samo pratiti tehnološke promene već bi prvi put mogla postati proizvođač digitalne inteligencije, a ne samo njen korisnik.

Na Samitu Evropska industrija 2026. u Antverpu (Belgija), najviši predstavnici Evropske unije (EU) žele brže dozvole, kraće procedure i projekte koji počinju odmah. Srbija to već godinama radi – ali uz proteste, blokade i optužbe. Razlika? Izgleda, samo geografska širina.

Na Evropskom industrijskom samitu u Antverpenu nemački kancelar Fridrih Merz izneo je predlog koji bi u Briselu mogao biti dočekan kao nužna modernizacija: ako administracija ne odgovori na zahtev za infrastrukturni projekat u određenom roku, projekat bi se smatrao – automatski odobrenim.

Drugim rečima: manje papira, više bagera.

Evropa, kako kaže Merz, nema luksuz da čeka godinama dok Kina za nekoliko meseci izgradi solarne elektrane ili industrijske komplekse. Cilj je konkurentnost sa Kinom i SAD, a rešenje je – skraćivanje procedura i uklanjanje birokratije.

I tu nastaje politički paradoks.

U Srbiji su upravo takav pristup – ubrzano odobravanje, posebni zakoni za projekte, fleksibilne procedure – godinama označavali kao dokaz autoritarizma, kršenja propisa i „rušenja institucija“. Zbog toga su blokirani mostovi, raskrsnice, fakulteti i gradovi.

Sada isti model predlaže Evropska unija. U Briselu to danas zovu reformom.

Posebno nakon nesreće u Novom Sadu 2024. godine, protesti su postali gotovo stalni politički instrument. Aktivisti su tvrdili da država ubrzava projekte nauštrb bezbednosti i ekologije, da se dozvole preskaču, a procedure zaobilaze. Međutim, Merzov predlog praktično uvodi princip poznat u pravu kao „ćutanje administracije znači odobrenje“ – upravo ono što su demonstranti u Srbiji navodili kao primer neprihvatljive prakse.

Da li će blokade sada biti organizovane ispred institucija EU, ili će princip biti prihvatljiv čim dolazi iz Brisela?

Evropski lideri otvoreno kažu da bez ubrzanja nema investicija. Bez investicija nema industrije. Bez industrije nema konkurencije sa Kinom. Ukratko, bez brze administracije nema ekonomije.

Srbija je, barem u tom delu, očigledno požurila pre Evrope.

Dok Brisel tek traži način da smanji birokratiju, Beograd je već godinama na tom putu – uz političku cenu unutrašnjih sukoba i protesta. Vlada tvrdi da su projekti ključ razvoja, opozicija da su dokaz netransparentnosti. Sada, kada isti princip postaje evropska politika, kojoj adresi će se obratiti oni koji blokiraju infrastrukturne projekte? Jer ako EU radi isto što i Srbija, onda pitanje više nije da li je model pogrešan, već zašto je u Srbiji bio neprihvatljiv, a u Evropi poželjan.

Odgovor na to pitanje, za sada, niko od organizatora blokada ne daje.

Izvor: Vojvodina uživo

Kako portal “NS Uživo” piše:  Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi danas u Novom Sadu, gde je posetio sajam Zavičaja, a nakon toga na čuveni novosadski “Index” sendvič.

Predsednik je posetio mesto na kom se prodaje najpoznatiji sendvič u državi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svratio je na popularni “Index” sendvič – VIDEO

Na svom zvaničnom “Instagram” profilu predsednik je objavio:

– Jutarnji sendvič u Novom Sadu sa Milošem i njegovim sinovima Sad zajedno među Krajišnicima na vašaru – stoji u objavi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

 U novom izdanju emisije „Otvoreni studio“ gost je bio Nemanja Starović, ministar za evropske integracije Republike Srbije.

Govoreći o procesu evropskih integracija, ministar Starović istakao je da je danas znatno složenije voditi taj proces nego pre deset godina, pre svega zbog izmenjenih geopolitičkih okolnosti i unutrašnjih kriza same Evropske unije. Osvrnuo se i na realni položaj Srbije na putu ka EU, naglasivši da taj proces ne podrazumeva samo otvaranje i zatvaranje poglavlja, već i konkretne reforme koje treba da donesu bolji životni standard građanima.

Osvrnuo se i na blokade i proteste, naglasivši da oni utiču na međunarodnu sliku Srbije i da je važno razlikovati legitimno građansko nezadovoljstvo od pokušaja destabilizacije.

Posebna pažnja posvećena je i lokalnim izborima, koji, kako je ministar naglasio, predstavljaju osnovu funkcionisanja demokratije u praksi. Govoreći o opštini Kula, istakao je značaj evropskih projekata i fondova koji mogu doprineti razvoju lokalnih zajednica, naglasivši da građani prilikom izbora lokalne vlasti treba pre svega da vrednuju konkretne rezultate i odgovornost.

Emisiju „Otvoreni studio“ možete pratiti svakog ponedeljka i petka od 20 časova na Televiziji Kula.

Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i ove godine organizuje besplatne onlajn pripreme za fakultetske prijemne ispite iz matematike i informatike za sve zainteresovane srednjoškolce iz Srbije i regiona.

Za pohađanje priprema potrebno je samo da zainteresovani srednjoškolci kreiraju sopstveni nalog na portalu: https://edumoodle.pmf.uns.ac.rs .

Pripreme će obuhvatiti sve oblasti neophodne za uspešno polaganje fakultetskog prijemnog ispita iz matematike i informatike. Učenici će moći i naknadno da odgledaju održane časove, jer će snimci svih časova biti dostupni na portalu svim registrovanim polaznicima priprema.

Na portalu će besplatno biti dostupni i zadaci sa prijemnih ispita od 1995. do 2025. godine, zbirka zadataka, kao i drugi prateći pisani materijali, odnosno sve što je potrebno za uspešnu pripremu prijemnog ispita. Tokom priprema biće održan i probni onlajn prijemni ispit, koji će moći da rade svi polaznici koji žele da testiraju svoje znanje i pre zvaničnog prijemnog ispita.