Србија Архиве | Страница 10 од 79

Лончар предлаже: домови здравља да уведу ноћну смену

Tijana Despotovski новембар 1, 2025

Систем примарне здравствене заштите у Србији спреман на проширење услуга: пацијенти ће моћи да се јаве ван радног времена, а први кораци планирају се ускоро.

Министар здравља Златибор Лончар данас је представио нове детаље о увођењу ноћних смена у домовима здравља широм Србије. Како је најављено, ова промена има за циљ да олакша приступ здравственој заштити у местима где нема болница, али постоје домови здравља.

-Битно је да не морате да путујете километрима до болнице, па онда да чекате јер је неко хитнији од вас,“ рекао Лончар.

Ноћна смена у дому здравља примаће пацијенте са температуром, кашљем или сумњом на плућне тегобе. Тамо ће моћи да добију преглед плућа, мерење крвног притиска, лабораторијске налазе попут крвне слике и основних анализа. Затим, биће омогућено издавање терапије посебно за пацијенте који већ имају постављену дијагнозу и терапију.

Лончар је истакао да је предност ове идеје у томе што се ради са изабраним лекарима у домовима здравља – ти лекари већ познају историју пацијената и могу ефикасније да делују.

Следеће недеље планиран је састанак са директорима домова здравља како би се размотрили детаљи и организација ноћних смена. Према речима министра, након договора потребне су још отприлике две недеље да систем буде спреман. Он је нагласио да се неће одједном покренути у свим објектима – прво ће бити одабрани домови здравља у већим центрима као што су Београд, Нови Сад и Ниш.

Овај потез омогућава бржу и доступнију здравствену заштиту изван стандардног радног времена, смањује притисак на ургентне центре болница и омогућава пацијентима лечење ближе њиховој средини.

-Све радимо да пацијенти што лакше и што брже дођу до квалитетне помоћи – додао је Лончар.

Европска студентска унија и Лана Пар отказали подршку и одлучили да не долазе у Нови Сад

Jelena Trifunović октобар 31, 2025

Европска студентска унија (ЕСУ) и њена председница Лана Пар отказали су подршку студентима блокадерима и одустали од доласка у Нови Сад, иако је Парова првобитно потврдила присуство.

Група студената са Машинског факултета у Београду недавно је упутила ЕСУ-у позив да „учествује“ на догађају заказаном за 1. новембар у Новом Саду, наводно поводом комеморације, али и годишњице трагедије повезане са падом надстрешнице.

Зашто кажем наводно? Зато што се, према сазнањима до којих се тек долази, иза свега крије нешто сасвим друго.

Позив је прослеђен свим чланицама ЕСУ широм Европе, а Парова и њена сарадница Катариина Јäрве првенствено су најавиле долазак у Србију.

Кад оно међутим – хладан туш за организаторе!

Данас је уследио потпуни преокрет. ЕСУ је саопштио да нико из те организације неће присуствовати догађају, нити ће имати било какву улогу у њему.

Фокус сутрашњег окупљања, није сећање на жртве, већ изазивање нереда и политичких провокација.

Прави Србин ће данас отићи у цркву, присуствовати литургији и упалити свећу настрадалима. Они који планирају хаос, то не разумеју. Њима изгледа није битна ни туђа емпатија, ни искрена жеља да се ода почаст жртвама. То су они. То су њихови манири.

Према доступним информацијама, данас се откривају шокантна сазнања о плану за изазивање нереда и дестабилизацију земље, што многи већ називају покушајем да се у Србији запали варница грађанског сукоба.

Како је раније писао НС Уживо, ни унутар самих блокадера не влада слога – док се једни свађају међу собом, други се повлаче и све више им отказују подршку. Иако су се надали европској подршци, сада се јасно види да блокадери остају сами, док се редови оних који их подржавају све више осипају.

нсуживо.рс

Вучић: Моја истинска жеља је да сутрашњи дан прође у миру и поштовању, извињавам се због својих грешака и позивам на дијалог

Jelena Trifunović октобар 31, 2025

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у обраћању грађанима да ће сутра, на годишњицу пада надстрешнице у Новом Саду, отићи у цркву и запалити свећу за сваког од 16 настрадалих у тој трагедији и позвао све људе да то исто учине, као и да искажу поштовање према њима и једни према другима, и да сутрашњи дан протекне мирно.

„Сутра, 1. новембра, отићи ћу у цркву да се помолим Богу, да запалим свећу за свакога од њих. Позивам и људе да исто то учине, а знам да многи од вас то и хоће. Знам и разумем да у тренуцима туге неки људи утеху траже у окупљањима, на улицама, трговима, другим местима. Свако то обележава и свако тугује онако како мисли да је најбоље. Све док се то ради на миран и законит начин, уз поштовање и обзир према другим људима, ја то у потпуности подржавам“, рекао је Вучић.

Замолио је све да за жртве и њихове породице искажемо поштовање према њима и једни према другима.

„Знам да су многи и даље веома љути и осећају немоћ, што још нису одређени кривци за тај ужасни догађај, а камоли кажњени. Не морам да наглашавам да је то изузетно разочаравајуће, иако су такви процеси компликовани и трају дуго и у много напреднијим земљама. Могу да разумем љутњу, нарочито породица жртава и они који су били директно повређени и погођени трагедијом. Искрено се надам да ће на та питања ускоро бити дат одговор на начин који породицама и свима у Србији даје неку врсту правде“, рекао је Вучић.

Он је истакао да њему није важно само да се открије шта се тачно догодило и зашто се догодило, већ како да спречимо да се такве ужасне ствари поново догоде или бар да сведемо шансу за то на најмању могућу меру.

„Пре годину дана наша земља је доживела ужасну трагедију, 16 живота је изгубљено услед пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду: Сара, Валентина, Ђорђе, Милица, Немања, Анђела, Милош, Стефан, Сања, Горанка, Вукашин, Милева, Ђуро, Васко, Ања и Вукашин. Свака од њих, један живот, свака од њих, члан породице, члан заједнице нашег друштва и наше државе, која је од тада узбуркана и уздрмана“, рекао је Вучић.

Он је казао да 16 невиних душа ништа није згрешило и да су се не слутећи шта ће се догодити тог дана у петак, живећи своје животе најбоље што су могли нашли под надстрешницом железничке станице у Новом Саду.

Моја истинска жеља је да сутрашњи дан прође мирно, извињавам се због грешака

Председник Србије изјавио је да жели да сутрашњи дан прође мирно и поручио да сва мржња која кључа у нашем друштву не доноси ништа добро, те да су у последњих годину дана сви правили грешке, укључујући и њега, за шта је упутио извињење свима.

Вучић је вечерас, током обраћања грађанима нагласио да је његова истинска жеља као председника Републике да сутрашњи дан прође мирно, с поштовањем једних за друге и једних према другима, посебно према жртвама.

„Да прође са више тишине него вике, са више размишљања него надгорњавања, са јаснијим погледом ка себи него ка другима. Нигде нас неће довести то што кривимо једни друге, само заједничким радом можемо нешто боље да створимо“, поручио је Вучић.

Он је рекао и да је посао државе да штити своје грађане и додао да је од суштинске важности да се одреди прошлост, највише зато да бисмо схватили шта у будућности можемо боље да урадимо.

„То је дужност нас који водимо ову земљу“, казао је Вучић.

Како је навео, годину дана после ужасног дана, 1. новембра када је пала надстрешница на железничкој станици у Новом Саду због чега је страдало 16 особа, многи у нашем друштву правили су озбиљне и велике грешке, укључујући и њега.

„Шок услед тог догађаја проузроковао је то да су многи људи показали нечувени бес, да су клеветали, кршили правила, проводили насиље над другима и туђом имовином, покушавали да униште нит нашег друштва и основне вредности које нас као народ повезују. Као што су неки показали бес, у неким тренуцима сам и сам рекао неке ствари због којих ми је жао што сам их изговорио како о студентима, тако и о демонстрантима и другим људима са којима се нисам слагао. Извињавам се због тога“, казао је Вучић.

Како је додао, своје грешке не схвата олако.

„Оне ме прогоне. Они који ме познају знају да сам свој највећи критичар, али довољно сам одговоран да препознам своје грешке и да их признам и тиме да покушам да будем бољи“, навео је.

Вучић је поручио да жели да се сутра свако од нас осврне на ствари које је рекао или урадио.

Истакао је да ће он то учинити и да ће у том освртању да размисли да ли је ишта могло да се уради другачије на мирнији начин и уз поштовање других.

„Сва та мржња која кључа у нашем друштву не доноси ништа добро. Води само до још веће деструкције. У огуљеном бесу не успевамо да видимо, поништавамо способност да живимо заједно у једној држави за коју сам сигуран да је сви волимо“, казао је Вучић.

Позивам још једном на дијалог, сутрашњи дан треба да нас уједини

Председник Србије позвао је вечерас оне који протестују поново на дијалог после обележавања годишњице пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду и поручио да сутрашњи дан треба да буде дан који нас уједињује, а не дан који нас додатно раздире.

„После сутрашњег дана, хајде да покушамо још једном са дијалогом у друштву. Још једном позивам оне који протестују да седну за сто, искажу своје жеље, да учествују у разговору, дебатама. Не кроз ултиматуме, већ као део разговора“, рекао је Вучић у обраћању из Председништва Србије.

Вучић је истакао да истинска правда мора да буде задовољена за животе који су изгубљени током тог кобног дана.

„Ту се сви слажемо. Али не правда измишљена на улицама, већ правда која се доноси у институцијама. Неки од нас можда мисле да те институције нису способне, али то су једине институције које имамо и морамо да их подржимо и да апелујемо на њих да раде свој посао. Да раде вредније и брже како би се открила истина. Не истина једне или друге стране, већ једина истина. Она која је поткрепљена доказима. То је истина коју би све стране друштва требало да буду вољне да прихвате“, рекао је Вучић.

Рекао је да сутрашњи дан треба да буде дан који нас уједињује, а не дан који нас додатно раздире.

„Дан када ћемо се ујединити у тузи породица и показати своје поштовање и љубав према њима. Не дан који ће свака од нас искористити за своју политичку добробит. А после сутрашњег дана, хајде да покушамо још једном са дијалогом у друштву. Они који желе да протестују могу то и да наставе, али са више поштовања према својим сународницима који се са њима не слажу. Са више поштовања закона и правила у друштву којих сви морамо да се придржавамо“, рекао је Вучић и додао да протестовање само по себи није замена за разговор.

Како је рекао, оно је добро за узвикивање слогана, али не за решавање проблема.

„Наша земља ће у наредних неколико недеља и месеци да се суочи са огромним изазовима. Они немају везе са сутрашњим даном. Они немају везе са протестима. Ствари које смо узимали здраво за готово се урушавају у данашњем свету. Структуре које су годинама функционисале нестају. У нас се великом брзином мења. Догађају се тектонске промене. И ми на све то морамо да пружимо најбољи одговор, заједно и уједињено“, нагласио је Вучић.

Додао је да ће, упркос свему, Србија опстати, али то да ли ће напредовати, зависи од свих нас.

„Ако наставимо да се свађамо, имаћемо мање енергије које ћемо да употребимо за раст и просперитет наше земље. Ако радимо заједно, све можемо да превазиђемо и из тога изађемо јачи“, поручио је Вучић.

Он је још једном упутио искрено саучешће породицама 16 погинулих.

„Увек ћемо их се сећати. Не можемо и немамо право да дозволимо себи да заборавимо. Њиховим породицама желим да нађу утеху на сваки начин који могу, иако знам да никада ни неће бити довољно снаге, ни довољно праве утехе. Чуваћемо све те душе и сва та вољена имена у нашим срцима. Бог да им душу прости и подари им царство небеско. Нека Бог благослови Србију“, рекао је Вучић.

Танјуг

Влада Србије прогласила 1. новембар за Дан жалости због урушавања надстрешнице

Jelena Trifunović октобар 31, 2025

Влада Републике Србије донела је Одлуку којом се 1. новембар 2025. проглашава за Дан жалости поводом годишњице смрти и страдања 16 грађана због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новим Саду.

Саопштење Владе Србије преносимо у целости:

Законом о обележавању дана жалости на територији Републике Србије уређују се услови и начин обележавања дана жалости на територији Републике Србије, обавезе државних органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавних установа и јавних предузећа које они оснивају, организација којима је законом поверено вршење послова државне управе као управних овлашћења, обавезе других правних и физичких лица, као и санкције за непоштовање утврђених обавеза у погледу обележавања дана жалости.

Дан жалости отпочиње у 00.00 сати дана који је одређен за дан жалости, а завршава се у 24.00 сата дана који је одређен за последњи дан дана жалости.

Начини обележавања дана жалости су спуштање заставе на пола копља, што подразумева да органи и организације, као и друга правна лица која истичу заставу, дужна су да у време дана жалости заставу Републике Србије спусте на половину јарбола, односно копља, уз одговарајуће осветљење ноћу.

Медијско информисање и сећање подразумева да радиодифузне организације за информисање јавности на територији Републике Србије, дужне су да у својим програмима, укључујући и емисије намењене иностранству, на дан проглашења дана жалости: емитују одлуку о проглашењу дана жалости и о програму његовог обележавања коју доноси надлежни орган Србије или тело које он одреди, обавесте јавност о скуповима сећања које поводом дана жалости организују надлежни органи Републике Србије или тела која она одреде, уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других емисија са забавном и народном музиком, емитују музику и емисије прикладне дану жалости и ускладе детаљну програмску шему у време дана жалости.

Новинско-издавачке организације које издају дневне новине дужне су да на дан жалости своје листове одштампају у црној боји, наводећи на првој страни одлуку о проглашењу дана жалости и проглашењу његовог обележавања.

Музеји, позоришта, биоскопи, организације које имају музичко-сценске програме, архиве и друге установе у области културе обавезни су да своје програме прилагоде дану жалости.

Дан жалости у спортским халама, на стадионима и игралиштима обележава се спуштањем на пола јарбола или на пола копља заставе Републике Србије и застава спортских клубова, а ако је реч о спортским сусретима међународног значаја онда и спуштањем застава међународних спортских организација на пола јарбола или на пола копља.

У случају из става 1. овог члана, пре почетка спортске манифестације, судија звиждуком пиштаљке означава почетак и завршетак одавања поште минутом ћутања, и прикладних порука којима се одаје пошта настрадалим у несрећи због које је проглашен дан жалости.

За време дана жалости је забрањено емитовање народне и забавне музике, односно одржавање програма забавног карактера на јавним местима.

Поврат школарине самофинансирајућим студентима почиње сутра, 31. октобра

Aleksandra Djuran октобар 30, 2025

У петак, 31. октобра почиње поврат 50 одсто школарина студентима, на основу измена Закона о високом образовању, изјавио је данас први потпредсеник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

Он је истакао да ће свим студентима новац преко студентских картица лећи током новембра, саопштило је Министарство финансија. Поручио је да није потребно пријављивање за исплату, већ се она обавља преко спискова које достављају високошколске установе.

Право на поврат школарине имају сви самофинансирајући студенти који студирају на високошколским установама за први пут уписане бодове, односно предмете. Рефундација ће бити рађена сукцесивно.

Уз српске тробојке, веру и одлучност: Група од 60 Срба са Косова и Метохије кренула јутрос пешке ка Новом Саду да подржи председника Вучића

Jelena Trifunović октобар 29, 2025

Група од 60 Срба са Косова и Метохије кренула је јутрос пешке ка Новом Саду да подржи председника Србије Александра Вучића и велики народни скуп против блокда и заустављања Србије, пишу Новости. Према процени, њима ће бити потребно више од десет дана да стигну до Новог Сада.

Они су на пут дуг око 315 километара јутрос рано кренули из Руднице, а у групи су Срби из централног Косова и Метохије – Грачанице, Косова Поља, Бадовца, Лапљег села, Добротина, Гуштерице, као и из Косовског Поморавља укључујући Горње Кусце, Стражу, Ранилуг, Партеш и са севера Косова и Метохије, односно Лепосавића, Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока, као и из Штрпца.

Уз српске тробојке, веру и одлучност да истрају у овом херојском подвигу и пређу највећи број километара до сада, они поручују да им је мотив да буду уз своју државу и својим примером покажу како не желе заустављање Србије јер је само јака и напредна Србија спремна да сачува свој народ у јужној покрајини.

Они поручују да су чули позив председника Србије да се у Новом Саду планира велико народно окупљање Срба који се противе блокадама и заустављању Србије и да им је то био мотив да крену.

“Данас смо нас 60 кренули са Косова и Метохије да подржимо нашег председника Александра Вучића и дамо пуну подршку нашој држави. Ми знамо најбоље како се воли и поштује Србија и да покажемо свима да ћемо да истрајемо овај пут уз Божју помоћ и да покажемо блокадерима да смо уз правилну и јаку Србију”, навео је Данило Гуџић из Добротина.

Ово је већ четврти пут да Срби са Косова и Метохије пешке иду на скуп подршке својој држави и председнику Вучићу, то су чинили и 2019, 2023 године, као и априла 2025. а сада су поново кренули у нови подвиг.

Међу њима су искусни “пешаци” који већ имају стотине пређених километара у ногама, али и много нових чланова спремних да истрају на овом изазовном путу са својим браћом са КиМ.

Извор: Новости

Фото: Новости

Драстично пооштравање санкција за бахату вожњу

Tijana Despotovski октобар 28, 2025

У светлу последњих догађаја и поражавајућих статистика, надлежне институције најављују најригидније мере у историји Србије како би се зауставио раст неодговорног понашања у саобраћају.

Према извештају Агенција за безбедност у саобраћају (АБС), само током ове године у Србији је до сада погинуло 39 особа због вожње под дејством алкохола – међу њима, нажалост, има и деце. Такође је регистровано више од 1.100 повређених и око 1.200 возача са 1 – 2‰ алкохола у крви, док је код готово 700 случајева измерено више од 2‰.

АБС предлаже да се најтежи случајeви вожње у алкохолисаном стању – где је дошло до погибије или тешке повреде – санкционишу казном затвора од 40 година, што би их изједначило са кривичним делима убиства са предумишљајем. Уз то, разматрају се мере као што су трајно одузимање возила, трајна забрана управљања моторним возилима и знатно повећање новчаних казни.

Помоћник начелника саобраћајне полиције, Славиша Лакићевић, наводи да би трајно одузимање возила – без обзира на власништво – могло да постане пракса за оне који поново грубо крше прописе.

Уз строге казне за алкохол, уводе се и технолошке мере за контролу саобраћаја. Мобилни и стационирани радари широм Србије ће бити опремљени и пуштени у рад у наредном периоду како би снимали три најчешћа прекршаја: прекорачење брзине, коришћење мобилног телефона током вожње и некоришћење сигурносног појаса.

Радари ће често бити на „тајним“ или необјављеним локацијама, без присуства полицајаца на лицу места, а прекршаји ће се евидентирати аутоматски. Увођење алко-брава („starter interlock“ уређаја), предложено је за рецидивисте: пре покретања возила, возач ће морати да уради алкотест, а ако је алкохол детектован, ауто неће моћи да се упали. Такође, у новом Закону о безбедности саобраћаја разматра се увођење нулте толеранције на алкохол за све возаче, а не само за оне са пробном дозволом.

Овакве мере су неопходне јер је статистика неумољива: број погинулих и тешко повређених учесника у саобраћају сигнал је за хитну интервенцију. Осим тога, породице жртава често истичу да починиоци не показују кајање, што додатно повећава осећај неправде. Комбинација репресије (казни) и технологије (радари и алко-браве) заправо је покушај да се правовремено утиче на понашање возача.

Шта то значи за грађане и возаче

Сваки учесник у саобраћају мора бити свестан да чак и „једна чашица“ може бити пресудна – посебно ако се уведе нулта толеранција. Затим, неће више бити места за пропусте: прекорачење брзине, телефон у вожњи и неношење појаса биће аутоматски регистровани. Такође, возачи морају имати на уму да возила могу бити трајно одузета, а дозволе трајно укинуте за највеће прекршаје.

Држава шаље јасну поруку: толеранције више нема. Комбинација казни, тајних и аутоматских контрола радара и алко-брава ставља фокус на превентиву и одговорност сваког учесника у саобраћају.

Србија Елена Фриц: „Европа је изгубила суверенитет – Србија је једна од ретких која га још брани“

Jelena Trifunović октобар 25, 2025

Политичар и правник Елена Фриц из Баварске, истакнути је глас нове генерације странке Алтернатива за Немачку (АфД). Као кандидаткиња у изборној јединици Landshut–Kelheim, позната је по ставовима који траже повратак суверености европских држава и реалну, а не идеолошку политику према Истоку и Западу. Критична према бриселској бирократији и америчком утицају, Фрицова отворено говори о кризи немачке привреде, губитку европске самосталности и праву Србије да води независну политику. Због тога њени наступи изазивају пажњу и ван немачких граница, а њен глас разума све чешће се чује у политички осетљивим временима.

Како коментаришете то што Сједињене Америчке Државе уводе санкције због енергетских пројеката и државама које нису чланице Европске уније, укључујући и Србију, чија се нафтна индустрија нашла на удару? Сматрате ли то политичким притиском или покушајем контроле регионалног тржишта?

Америчка политика санкција није морални, већ економски инструмент. Њена сврха није демократија, већ очување геополитичке доминације. Када Вашингтон блокира енергетске пројекте у Србији или другим државама ван ЕУ, циљ је да се спречи стварање инфраструктуре која би могла да функционише независно од долара и америчког утицаја. Европа се у тај систем добровољно уклопила. Раскид са Русијом и зависност од скупог америчког течног гаса нису израз стратешке аутономије, већ геополитичке трговине – политичка послушност у замену за економски губитак. Немачка губи индустрију, Америка добија тржиште. За Србију то значи двоструки притисак из Брисела претње „усклађивањем“, из Вашингтона санкције. У основи, ради се о истом – ограничавању националне слободе. Питање више није правно, већ системско, може ли европска држава данас да води сопствену енергетску политику ако се не поклапа са интересима Сједињених Држава?

Који су данас највећи проблеми грађана у Немачкој и на који начин их људи највише осећају у свакодневном животу – кроз економију, миграције, безбедност или друге аспекте?

Немачка се налази у дубокој структуралној кризи која не потиче из економског циклуса, већ из погрешне политичке оријентације. Држава је деценијама живела од јефтине енергије, снажне индустрије и међународне предвидљивости – а управо то данас нестаје. Одлука да се прекине сарадња с Русијом, да се индустрија „зелено трансформише“ и да се миграција препусти стихији, створила је хаос. Влада то назива „трансформацијом“, али у стварности се ради о политички изазваном слому. Енергоинтензивне фабрике одлазе, а становништво се суочава са растућим трошковима и несигурношћу. Та политика нема економски смисао, већ геополитичку позадину: Немачка треба да се одвоји од Евроазије и чврсто веже за амерички простор. Док у Вашингтону говоре о „савезу вредности“, просечан Немац губи куповну моћ, дом и сигурност. Земља осиромашује не зато што не може, већ зато што јој није дозвољено. Док Берлин држи моралне говоре о „климанеутралности“, средњи слој се пита како да плати следећи рачун за струју. Тај јаз не ствара „популисте“, већ покрет отпора који тражи нешто сасвим природно – политику здравог разума и националног интереса.

Како тумачите јачање патриотских и суверенистичких покрета широм Европе? Да ли председника Србије Александра Вучића видите као једног од лидера такве политичке струје?

Успон патриотских и суверенистичких покрета није пролазни тренд, већ реакција на систем који је политику денационализовао и одговорност разводнио. Годинама се суверенитет приказивао као опасност, а сада се види последица. Европа функционише технички, али је политички празна. Ти покрети испуњавају вакуум – они изражавају жељу народа да поново буду субјекти своје историје, а не објекти бриселске администрације.
То што их елите називају „популистима“ само је начин да их дискредитују. У суштини, они заступају најдемократскије начело: да одлуке треба да се доносе тамо где се и осећају њихове последице. Вучић у том контексту заузима посебно место – није идеолог, већ прагматичар. Разуме да у мултиполарном свету ни слепо везивање за Запад ни демонстративно окретање Истоку нису решења. Суверенитет значи разговарати са свима, али не зависити ни од кога. Управо та позиција чини Србију сумњивом западним бирократама: није непослушна, већ независна – а то је данас довољан разлог да буде проглашена „проблемом“.

Како коментаришете протесте који су се дешавали у Србији и то што су наишли на подршку Европске уније, иако су имали дестабилизујући ефекат на институције? Слажете ли се са оценом председника Вучића да је реч о покушају обојене револуције?

Ти протести нису спонтани ни искључиво домаћи. Они су део већ познатог сценарија – као у Грузији, Украјини или Јерменији. Када нека балканска држава покуша да води независну политику, појављују се „цивилни покрети“ који су организовани, финансирани и медијски подржани из иностранства. То се зове „демократизација“, али у суштини значи – контрола. Дестабилизацијом Србије шаље се порука целој регији: неутралност није дозвољена. ЕУ и САД не прихватају суверен простор између Истока и Запада. Вучићева оцена о покушају обојене револуције није пропагандна, већ реалистична. Механизми су увек исти – провокације, медијска кампања, дипломатски притисак. Циљ: ослабити сваку власт која не пристаје на потпуну потчињеност. Иронија је да они који у Бриселу говоре о „европским вредностима“ подржавају акције које руше институције друге државе.

У којим областима би Србија и Немачка могле да унапреде међусобне односе и постоји ли политичка воља у Берлину за дубљу сарадњу са Београдом?

Односи Србије и Немачке су привредно јаки, али политички асиметрични. Берлин Балкан и даље види као периферију коју треба „европеизовати“, а не као равноправан простор. То је погрешно. Србија није заостатак, већ чвориште између Европе и Евроазије. Немачке фирме то већ препознају – Босцх, Сиеменс, ЗФ производе у Србији јер овде још постоји индустријска логика. Политички, међутим, влада неповерење, јер свака српска одлука која одудара од бриселске линије тумачи се као „проруска“. Уместо морализовања, Берлин би требало да се врати реалполитици – да сарађује тамо где се интереси поклапају. То би била права европска политика, ослобођена туторства Вашингтона.

Какав је ваш став према самопроглашеној независности Косова и чињеници да велики број чланица ЕУ, укључујући и Немачку, признаје Косово, док друге не?

Једнострано проглашење независности Косова остаје преседан који је поткопао међународни поредак. Они који су 1999. погазили суверенитет Југославије, а 2008. признали отцепљење, отворили су врата селективној примени међународног права. Западне силе које се заклињу у „поредак заснован на правилима“ заправо су га тада укинуле. За Немачку је то био чин лојалности Вашингтону, али последице су далекосежне: ако се једном призна сецесија, онда се другде не може веродостојно оспоравати, ни у Украјини, ни у Шпанији. Србија је ту доследна, брани начело које је Европа сама створила – неповредивост граница. Косово није локални проблем, већ тест искрености европских вредности.

Како коментаришете свакодневне репресивне мере које власти у Приштини спроводе над Србима на Косову и Метохији – хапшења, одузимање имовине, монтиране оптужнице и притиске који приморавају породице да се исељавају? Сматрате ли да Европска унија показује двоструке стандарде када је реч о заштити права Срба на Косову у поређењу с другим мањинама у Европи?

Ситуација Срба на Косову јесте срамота европске политике. Док Брисел говори о људским правима, ћути пред свакодневним кршењима тих права од стране приштинских власти. Полицијске акције, одузимања имовине, монтирани процеси – све то се прећутно толерише. ЕУ примењује двоструке стандарде где је политички корисно, брани мањине, где смета њеним плановима, окреће главу. Север Косова живи под сталним притиском – економски, административно и безбедносно. Циљ је јасан: да Срби сами напусте територију. Бриселски споразум из 2013. године предвидео је аутономна права за српске општине – ништа од тога није спроведено. Уместо посредника, ЕУ је постала гарант статуса кво, дакле неправде. Србија остаје једина која се позива на међународно право, док тзв. „правила“ Запада важе само када им одговара. То је највећа трагедија савремене Европе – губитак доследности и моралног компаса.

Поглед редакције портала Српски Угао

Интервју са Еленом Фирц показује колико су европска политика и медијска перцепција Србије подложне стереотипима и притисцима. У времену када се суверенитет сматра грехом, свака реч разума звучи као побуна. Управо зато, њени ставови, ма колико провокативни деловали, отварају простор за расправу о ономе што Европа упорно избегава: праву независност мишљења и одлучивања.

Возачи пазите – од 1. новембра крећу зимске гуме и зимска опрема

Tijana Despotovski октобар 24, 2025

Од суботе, 1. новембра, у Србији почиње законска обавеза употребе зимске опреме на возилима која ће трајати до 1. априла наредне године. Ауто-мото савез Србије (АМСС) подсећа да ће контроле постати строже и да ће казне за непоштовање прописа бити високе.

Возачи су у обавези да, уколико се на коловозу налазе снег, лед или поледице, имају све четири зимске гуме са ознаком „М+S“ или симболом пахуље. Дубина шара на гумама мора бити најмање четири милиметра. Поред тога, возачи у возилу морају имати и прописано средство за повећање тракције као што су ланци за снег или други уређаји, за путеве где је то означено саобраћајним знаком.

Ако се возило нађе у зимским условима без прописане опреме, може бити проглашено технички неисправним, а возач кажњен у складу са законом. Казне за такав прекршај крећу се између 10.000 и 20.000 динара.

Из АМСС-а саветују да се на време провери исправност возила – стање гума, акумулатора, брисача и система за грејање – како би се избегли проблеми и казне током зимске сезоне.

КОРЕНИ ЗОВУ: Алекса одбио посао од 50.000$ у Америци за свој Ниш

Aleksandra Djuran октобар 24, 2025

Постоје путовања која те одведу далеко, само да би ти на крају показала колико ти је важан повратак. Тако је било и са младим Нишлијом, Алексом Станковићем који је са 29 година три пута прелазио океан тражећи прилике и искуство. Пут је почео скромно — посао у МцДоналд’су, па одлазак на базене источне обале САД. Као двадесетогодишњи спасилац у Фредериксбургу у савезној држави Виргиније, суочио се са строгим правилима рада и недостатком подршке од стране послодавца, али је из сваке тешкоће извлачио лекцију и нову снагу за напредак.

У Мериленду добија другу шансу – ради напорно, тражи додатне задатке и убрзо бива примећен, проглашен је једним од најбољих спасилаца сезоне. Следеће године враћа се у САД већ као менаџер базена, са више одговорности и сталном бригом да све функционише беспрекорно. Током рада Алекса сазрева и схвата да без система, дисциплине и тима нема поузданих резултата – то су навике које ће понети са собом и које ће му касније помоћи да се оставри у отаџбини.

Трећи одлазак више није био путовање без циља – већ је знао шта хоће, путовао је, обилазио велике градове и крстарио Карибима, али је осећај да нешто недостаје постајао све јачи. Пред сам почетак пандемије стиже озбиљна понуда из САД, шест месеци рада вредно 50.000 долара, радна виза спремна, али у том тренутку доноси одлуку која мења све – одлучује да се врати и остане у Србији. Почиње испочетка као тренер у Нишу, без гаранција, али са вером да може да гради овде.

Рад и знања прикупљена у Америци брзо дају резултате. Данас иза њега стоји више од 100 задовољних клијената и развијен онлајн програм који повезује тренинг, исхрану и организацију времена. Клијенти су из Србије, Европе и Америке, али он остаје у Нишу, користи редовно цењено искуство из млађих дана које је научио у САД да би помогао људима. Каже да га је Америка научила систему и дисциплини, али да му је Србија вратила оно што се не може купити – припадност, смисао и мотив да ради од срца.

„Новац је важан, али није све. Ако све уложимо у финансије, лако останемо празни изнутра. Ја сам желео више: смисао, допринос и људе око себе,” каже Алекса. Повратак није био лак, захтевао је храброст да се крене без гаранција, да се све гради изнова, да се верује себи чак и онда када се не зна где води пут.

Али био је вредан. Данас то потврђују резултати, али пре свега осећај, да оно што ради има тежину, да припада, да ствара тамо где је поникао. Његова прича је пример да се искуство стечено у иностранству може уткати у локалну средину, да из Ниша могу настајати велике приче, и да понекад највећи корак напред почиње управо повратком кући.

Поглед редакције портала Српски Угао

Прича која Алекса Станковић поделио са нама и на Јутјубу, подсећа нас да свет не мора бити бег, већ искуство које обогаћује. Повратак из иностранства носи своју тежину, али и огромну вредност, прилику да оно најбоље што смо усвојили тамо, уградимо овде. Србија добија када се људи пуни знања, енергије и вере враћају кући и одавде праве разлику.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић