Србија

АИК Банка је пример банке чији услови стамбених кредита оптерећују клијенте енормним иницијалним трошковима.

Република Србија је 2025. године увела програм подршке младима за куповину прве некретнине и ограничила каматне стопе на стамбене кредите, уз учешће за кредит од само један одсто вредности некретнине, пише 24седам.

Такве кредите спонзорише држава. Међутим, они који не испуњавају услове осуђени су да узму редовни стамбени кредит. Поједине банке и даље намећу високе трошкове и каматне стопе. Оне грађане директно доводе у дужничко ропство. Млади брачни парови и породице често се суочавају са ратама стамбених, потрошачких, готовинских кредита које гутају већи део прихода, присиљавајући их да продају породичне некретнине или драгоцености како би измирили дугове, што разара њихове животе и уништава будућност, пише 24седам.

АИК Банка је пример банке чији услови стамбених кредита оптерећују клијенте енормним иницијалним трошковима од 15.008,22 евра за кредит од 75.000 евра на 30 година. Трошкови укључују менице – 0,40 евра, кредитни биро – 2,20 евра, процену непокретности – 100 евра, оверу заложне изјаве – 90 евра, упис хипотеке – 175 евра, накнаду за обраду – 350 евра, (минимум 250 евра), осигурање некретнине – 40,62 евра и обавезан депозит од чак 14.000 евра, како стоји на сајту Каматица.
Ови трошкови, посебно депозит, представљају огроман финансијски терет за младе породице, присиљавајући их да узимају додатне зајмове још пре куповине стана. Номинална каматна стопа (НКС) од шестомесечни ЕУРИБОР + 2,35 одсто до 4,39 одсто доводи до ефективне каматне стопе (ЕКС) од 4,72 одсто, са месечном ратом од око 294,23 евра, што је укупно 105.922,70 евра за период отплате.

Ризик раста ЕУРИБОР-а може нагло повећати рату, остављајући дужнике у безизлазној ситуацији. Остали пратећи трошкови током отплате износе додатних 1.338,48 евра, додатно погоршавајући финансијски притисак, показују подаци на сајту Каматица.
Док АИК Банка намеће ове услове, постоје и друге банке код којих постоје повољни услови, попут државне банке Поштанска штедионица, која нуди знатно повољније опције за стамбене кредите у еврима са осигурањем НКОСК (Национална корпорација за осигурање стамбених кредита), истиче 24седам.

У овом случају иницијални трошкови су ограничени само на учешће од 17.500 евра, без додатних накнада за обраду, менице или оверу заложне изјаве, што чини процес приступачнијим и мање оптерећујућим за клијенте.

Иако НКС од 6М ЕУРИБОР + 2,60 одсто резултира ЕКС од 5,88 одсто и укупном отплатом од 108.198,90 евра, одсуство скривених трошкова и флексибилност, попут грејс периода до 12 месеци без додатних накнада, пружа већу сигурност у поређењу са АИК Банком, наводе они.

Готовински и други кредити и повољности

У својој понуди, што је могуће упоредити на сајту Каматица, Поштанска штедионица иде корак даље нудећи јединствене производе које АИК Банка не истиче, попут кредита са осигурањем од незапослености (НКС 13,50 одсто, ЕКС 14,38 одсто, са иницијалним трошковима од само 346 динара), који штити клијенте од губитка посла.

Ту су и готовински кредити са животним осигурањем уз НКС од 15,95 одсто и ЕКС 17,20 одсто, са иницијалним трошковима од 18.296 динара, пружајући додатну сигурност за породице.

Осим тога, Поштанска штедионица има кредите за рефинансирање без осигурања (НКС 6М БЕЛИБОР + 6,76 одсто, ЕКС 12,77 одсто, са иницијалним трошковима од 346 динара) и са осигурањем живота (НКС 13,90 одсто, ЕКС 14,83 одсто, са иницијалним трошковима од 4.796 РСД), омогућавајући лакше рефинансирање постојећих дугова са нижим трошковима у поређењу са готовинским и рефинансирајућим кредитима за пензионере АИК Банке (НКС 13,50 одсто, ЕКС 14,39 одсто, иницијални трошкови 10.296 РСД), где су накнаде за обраду више (10.000 РСД)

Када је реч о штедњи, обе банке нуде класично орочену штедњу у РСД са НКС и ЕКС од 4,00 одсто за 12 месеци и каматом од 20.000 РСД на улог од 500.000 РСД, али Поштанска штедионица је боља са минималним износом од 10.000 РСД, док АИК Банка дозвољава 0 РСД, међутим Поштанска додаје флексибилност са периодима до 36 месеци без превременог повлачења, чиме избегава губитак камате.

Поштанска штедионица се такође у повољностима за клијенте истиче са текућим рачуном за пријем зараде или пензије, где је отварање бесплатно, месечна накнада од 110-145 РСД (70-90 РСД за пензионере), и богатим услугама попут платних картица, дозвољеног прекорачења, трајног налога, СМС обавештења, хоме банкинга и говорног аутомата, које АИК Банка не нуди у свом платном рачуну са основним услугама (месечни трошак 150 РСД, укупно годишње 1.800 РСД).

Додатно, Поштанска штедионица има рачун за остале намене са месечном накнадом само ако постоје финансијске промене, уз онлине банкарство, мобилно банкарство, слање извода на е-маил и СМС сервис, што АИК Банка нема у понуди.

Што се тиче камата на минус, Поштанска штедионица је супериорна са нижом каматом на дозвољени минус од 16,19 одсто у поређењу са 18,44 одсто АИК банке.

Ове разлике показују да банке попут АИК својим високим трошковима и ограниченом понудом гура клијенте у финансијску неизвесност, док друге, попут Поштанске штедионице са својим повољним условима и додатним опцијама нуде стабилност и подршку, омогућавајући грађанима да избегну дужничко ропство и остваре своје снове без непотребног терета.

Извор: 24седам

Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, на једној згради у Линцу разапета је велика српска тробојка, наводи портал „Српски угао“. Застава је привукла пажњу пролазника и подсетила на бројну српску заједницу у овом граду, где живи више од 20.000 наших људи.

Празник српског јединства установљен је 2020. године и обележава се 15. септембра, у знак сећања на пробој Солунског фронта и идеју заједништва. У Србији, Републици Српској и широм дијаспоре, овај дан постао је прилика да се нагласи значај саборности и очувања идентитета.

У Бечу, ове године је одржана централна прослава за аустријске Србе. Окупљени су у Халлманн Дому, под покровитељством Владе Србије и Амбасаде Србије уз подршку Владе Републике Српске, Савеза Срба у Аустрији и компаније МТЕЛ.

Том приликом амбасадор Марко Благојевић истакао је да застава није само обележје, већ и завет предака и одговорност потомака.
Ове свечаности нису прошле без напада.

Како наводи овај портал, политичар Борко Стефановић на друштвеним мрежама, покушао је да оспори важност обележавања празника у Бечу, што је изазвало огорчење међу нашим људима. У Линцу је истакнута огромна тробојка, можда баш као одговор и порука да народ брани свој празник и право да га слави.

У Србији, као и у Републици Српској, данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата.

Као вид посебног поштовања према херојским прецима који су потукли непријатеље 1918. и изборили се за величанствену победу Срба у Првом светском рату, Влада Србије је 11. септембра 2020. донела одлуку да се надаље дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Истоветну одлуку донела је и Влада Републике Српске.

Распад фронтова Централних сила, што је изазвано српским пробојем Солунског фронта, довео је до окончања Првог светског рата, најразорнијег који је свет до тада видео, односно капитулације прво Бугарске и Турске, потом Аустроугарске и Немачке.

Победа у Првом светском рату, пробој Солунског фронта, окончање Светског рата и обликовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, један је највећих успеха у целокупној историји Срба.

Ове године, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, односно годишњица херојског пробоја Солунског фронта, обележава се и великом војном парадом „Снага јединства“ 20. септембра у Београду.

Бити српски пица мајстор у земљи где је тај специјалитет настао није било нимало лако. Ипак, за добру пиззу далеко се чује, тако је Микица Живковић више од деценије освајао непца Италијана, а данас тајну праве италијанске кухиње дели са својим суграђанима у Смедереву, преноси портал Српски угао.

Микица је 2000. године отишао у Италију, као и многи наши људи, тражећи бољи живот који је тада у Србији био тешко достижан. „Почео сам у грађевини, као већина нас кад одемо тамо, док нисам научио језик и упознао људе“, присећа се. Убрзо му се придружила супруга Марина, са којом је засновао породицу и добио две ћерке и сина. Управо тада долази тренутак преокрета. Марина је почела да ради у пицерији, а искуства која је стицала делила је са Микицом. Тако се родила њихова заједничка љубав према гастрономији, и убрзо су отворили сопствени ресторан.

„Наша пицерија била је у бањском градићу са пет природних извора и стално је било гостију из целе Италије. Имали смо 500 места и ресторан је радио пуним капацитетом. Посао је толико растао да смо морали да запослимо још седморо радника. Клијената је било и лети и зими, готово да нисмо знали шта је одмор.“

Ипак, успех није свима био по вољи. „Кад сам купио бољи ауто, комшије су одмах почеле: ‘Одакле њему паре? Сигурно не ради поштено.’ Нису могли да прихвате да један Србин успе у угоститељству“, присећа се Микица.

А онда је пандемија све променила. Ограничења и затварања уништили су посао, криминал је букнуо, а Живковићи су почели да размишљају о повратку у Србију.

„Кап која је прелила чашу и била је пљачка. Штета од 15.000 евра никад ми није надокнађена. Најтеже ми је било кад су ћерке плакале и дрхтале од стреса док су карабињери хладно записивали изјаве и рекли: ‘Шта ћеш, то су ти сународници урадили.’„Бес, немоћ и туга која су ме тада обузели тешко се могу описати“, присећа се Микица, и истиче да је управо тај догађај показао да је повратак у Србију била исправна одлука.

Данас Микица и Марина већ пет година успешно воде пицерију „Bella Ciao“ у Смедереву, а многи Смедеревци и гости из иностранства тврде да у Подунавском округу нема боље пице.

Прича Живковића показује да упорност, посвећеност и страст могу да превазиђу све препреке. Њихов повратак у Србију и успех у свом послу доказ су да овде може да се створи добар и поштен бизнис, али и да се поносно негују корени и традиција. Такви примери инспиришу све који желе да своје снове остваре у својој земљи.

Извор: Српски угао

Беч се суочава са највећим таласом грађанског незадовољства, преноси портал Српски угао. Хиљаде демонстраната изашло је на улице, а камиони који су блокирали кључне саобраћајнице додатно су појачали поруку, незадовољство актуелном владом више се не може игнорисати.

Коалиција састављена од “ÖVP” (црни), “SPÖ” (црвени) и “NEOS” (ружичасти) све теже налази упориште у јавности. Грађани је оптужују за занемаривање економских проблема, пад животног стандарда и игнорисање реалних потреба обичног човека.

У таквој атмосфери, Слободарска партија Аустрије (FPÖ), позната и као „плави“, бележи снажан раст подршке. На последњим изборима освојили су 28,8 одсто гласова, свој најбољи резултат до сада. Ипак, упркос легитимној подршци, “FPÖ” остаје ван власти, што додатно распаљује политичке тензије. Према последњим анкетама, тај тренд раста и даље траје, а све гласнији су захтеви за новим изборима или формирањем тзв. „плаво-црне“ коалиције.

Додатни разлог за забринутост, нарочито у српској јавности, јесу све учесталији политички ставови из редова актуелне аустријске власти који се перципирају као антисрпски. Међу њима се издвајају Андреас Шидер, означен као албански лобиста, затим Хелмут Брандштетер и министарка спољних послова Беате Меинл-Реисингер, који се отворено залажу за укидање Републике Српске, док паралелно континуиран оспоравају суверенит Србије.

Економску кризу грађани осећају свакодневно. Цене основних животних намирница и енергената вртоглаво расту. Најдрастичнији пример је повећање цена јавног превоза за поједине категорије пензионера чак 130 процената, што је додатно погодило најугроженије слојеве друштва.

Оно што се данас дешава у Аустрији није само политичка криза, већ је то дубока друштвена пукотина. Владајућа елита наставља да занемарује потребе већинске популације и упорно искључује “FPÖ” из власти, све више грађана излази на улице, тражећи глас и промену.

За Србију, дешавања у Аустрији имају посебан значај. Не само због великог броја наших људи који тамо живе, већ и због порука које из Беча последњих година често долазе на штету наших националних интереса и то најчешће од аустријске министарке дипломатије Беате Мајнл Рајзингер.

Извор: Српски угао