ОФК Кикинда зимује на незавидној, последњој позицији српсколигашке „Војводине”, али када се у обзир узму прогнозе да ће, попут Бечеја пролетос, служити ривалима као топовска храна, ипак, има разлога за, ако не задовољство, неку врсту спокоја, јер актуелна управа начинила је низ корака и огроман напор да се премлада екипа не обрука. Сматра то и спортски директор клуба са севера Баната Марко Зечевић.
– Откад је актуелна управа преузела вођење клуба односно откад смо летос успели да спасимо клуб од гашења, имала је прекратко време за деловање. Пре свега, мислим на довођење појачања и заказивање контролних утакмица. Осим тога, трудили смо се и успели да око нас окупимо што више људи који су имали исту жељу, да се ОФК Кикинда најпре не угаси, а онда и стабилизује – каже Зечевић.
Освојених седам бодова није за понос.
– Када говоримо о полусезони која је иза нас, сигурно је да нисмо задовољни учинком, али то не важи за рад. Стручни штаб и играчи имали су добар приступ, али у неким утакмицама недостајало је макар мало среће па да упишу бодове. Најкраће речено, момци су добро радили, а премало се радовали. Јасно је и да је екипи у тим ситуацијама мањкало играча с више српсколигашког искуства, али морам споменути и наше најмлађе који су из омладинског и кадетског погона прикључени првом тиму. Снашли су се, за њих је све било ново и доста су добро одиграли роле првотимаца против старијих и искуснијих ривала.
Очекују се нова лица током зимске паузе на Грaдском стадиону.
– Сада, за разлику од летос, имамо много више времена да поразговарамо и с нашим тренутним првотимцима, а и с евентуалним појачањима. Три одласка су већ најављена, а тренутно смо у разговорима с неколико наших суперлигашких клубова. Тражимо опције да доведемо неке њихове младе фудбалере који нису у првом плану, јер осим што ћемо на пролеће дати још већи значај раду с млађим узрасним категоријама, жеља нам је и да прва екипа опстане у Српској лиги. Радимо и на томе да млади играчи који долазе из других градова, ОФК Кикинду препознају као развојни клуб који пружа шансу младима и помаже им за даљу каријеру.
Наставак битисања клуба, напомиње Зечевић, неће зависити само од људи из актуелне управе.
– Доста ће утицаја имати наш однос с локалном самоуправом и градским структурама. Неопходно је да се среди западна трибина која је у лошем стању и затворена је за публику, а имамо и обећање људи из ФСВ да ће ОФК Кикинда добити терен с вештачком травом. Град би пре тога морао да уради припрему подлоге за игралиште. Не треба трошити речи шта би то значило за клуб односно колики би то замајац био за квалитетнији рад и развој младих играча из града и околине, а сигуран сам да наш регион има доста талентоване деце којој морамо створити услове па да једног дана ОФК Кикинда опет буде на главној позорници фудбалске Србије.
Спортски директор на крају захваљује свима који су на било који начин помогли минуле јесени ОФК Кикинди.
– Сви људи који су учествовали током полусезоне у фунционисању клуба заслужују само похвале, јер само таквим заједничким радом можемо доћи до резултата – поручује Зечевић.
Д. П.
Спорт
Полет је ове јесени најбоље пласирани клуб са шире територије града Кикинде у Подручној лиги „Зрењанин”. Наковчани су након 15 утакмица заузели шесто место на лествици и зимују с 28 сакупљених бодова, уз гол-разлику 28:17.
Екипа тренера Александра Кресоје на крају јесење полусезоне заостала је 11 бодова за лидером Омладинцем (Равни Тополовац), 10 за другопласираним „2. октобром” (Кумане), пет за трећим МСК (Михајлово) односно четвртим ЖФК Банатом (Зрењанин), а пети је Билећанин (Сечањ) који је умакако Полету два корака. Имала је наковачка екипа у првом кругу трке успона и падова, остварила осам победа и четири ремија уз три пораза, а упадљиво је да је управо против пет поменутих првопласираних клубова, освојила само два бода од могућих 15. У Накову, против Куманчана и ЖФК Баната бивало је нерешено, а поражен је Полет од Тополовчана на домаћем терену као и на гостовањима у Михајлову и Сечњу.
– Након летошњег испадања с војвођанског „Истока”, циљ који смо поставили пре почетка јесењег дела сезоне, остварен је. Желели смо да будемо у горњем делу табеле, међу првих пет или шест екипа и ту се налазимо. Сигурно је да смо могли и више постићи, али смо у неким утакмицама оштећени судијским одлукама. Такође, тежи распоред имали смо у првом делу трке, а и промашене шансе у неким значајним утакмицама, дирeктно су утицале на наш тренутни пласман – каже Кресоја.
Током зимске паузе довољно је времена за подробнију анализу јесени и прављење плана за пролеће, али већ сада тренер Наковчана зна редослед корака и шта је крајњи циљ.
– Под бројем један, морамо задржати постојећи играчки кадар, уз неколико неопходних освежења односно појачања, а онда би нам амбиције у другом делу сезоне биле, најпре да Полет игра леп фудбал за гол више, али и да покушамо да се домогнемо трећег места које ове сезоне доноси пласман у додатно доигравање за улазак у Војвођанску лигу „Исток”. То би за нас би био огроман успех с обзиром на све што нас је пратило минуле јесени. Наковачка „Барцелона” мора да буде на понос свих Наковчана и да се увек бори за сам врх, то је је одувек био Полетов циљ – јасан је Кресоја.
Д. П.
На Првенству Војводине у кикбоксу, дисциплини К-1, одржаном у Молу, чланови кикиндског Клуба борилачких спортова Нова димензија, јуниори: Алекса Торма (категорија до 57кг) и Никола Красић (преко 81кг) освојили су прва места, Марко Новаковић био је други (преко 81кг), а бронзане медаље припале су Лазару Петкову (до 86кг) и Зорани Будаков (до 65кг).
Д. П.
Стреличарка Апола Ана Лукић, у Зајечару на турниру у дворанском стреличарству у организацији СУ Торлаци из Књажевца, заузела је друго место у конкуренцији јуниорки, стилом олимпијски лук. Био је то нови лични рекорд кикиндске стреличарке, а на првом рангирном турниру у сезони на којем су стреле одапињане с 18 метара.
Северни Банат, у војвођанској групи трећег степена такмичења за момке, резултатом 2:3 (25:19, 25:23, 15:25, 15:25, 13:15), славио је у Старчеву против састава Борца. Друга је то победа Кикинђана, уз шест пораза, а у недељу од 17 сати, у дворани „Језеро”, чекаће тим Футога.
У четвртом степену надметања, банатској групи Војвођанске лиге, за девојке, у осмој рунди играли су: Пролетер II (Зрењанин) – Кикинда 0230 0:3 (20:25, 18:25, 21:25), КИ 0230 – Одбојка 013 (Панчево) 2:3 (12:25, 25:23, 27:25, 12:25, 13:15), Кикинда – Херцеговина (Равни Тополовац) 0:3 (10:25, 8:25, 4:25). У наредном колу, последњем јесењем, састаће се: Кикинда 0230 – КИ 0230, Одбојка 013 – Кикинда.
Д. П.
ФОТО: Кикинда 0230 /facebook/
Овог викенда џудисти београдске Црвене звезде, у конкуренцији београдског и лесковачког Партизана, зрењанинског Пролетера, Новосадског џудо клуба, беочинског Цемента, нишких Кинезиса и Академије Ивезић, румског Словена, ОЏК Београда и Омладинца из Степановићева (села недалеко од Новог Сада), одбранили су наслов првака Србије, а овогодишња дводневна Суперлига бројала је, практично, 11 клубова, јер је Партизан из Кикинде одустао од такмичења па су севернобанатским „Партизанима” уписани порази, службеним резултатом од по 5:0, против несуђених ривала.
Д. П.
Новокозарачка Слобода након победе 70:66 (20:12, 15:21, 16:21, 19:12), пре неоколико вечери у Кикинди, над Сомбором, поражена је данас у Сивцу од истоименог клуба, било је 104:82 (31:25, 23:18, 21:21, 29:18), а са скором 3-5 у следећем колу биће гошћа новосадског Sport-key рlusа. Велика Кикинда (6-1) била је минулог викенда слободна, а у предстојећој рунди гостоваће Карађорђеву у Банатском Карађорђеву.
Д. П.
Осмом победом у сезони куглашице Кике окончале су први део Суперлиге. У Новом Бечеју, као домаће, савладале су 6:2 (3.338:3.183) новосадску Војводину и на шест седмица паузе одлазе као другопласиране. Оставриле су осам победа и претрпиле пораз – од водеће Алименте, вишеструких првакиња државе, која има максималан учинак у девет кола. Трећег викенда јануара, Кикинђанке ће наставити сезону, дочекаће састав Радничког из Новог Сада.
КИКА 0230: Бунгхарт 532, Драганов 556, Кресоја 508, Команов 578, Френц 612, Шибул 552.
Д. П.
Лесковац – Дворана: СРЦ „Дубочица”. Гледалаца: 400. Судије: Марко Јовановић и Душан Петровић (обојица Рача). Седмерци: Дубочица 10(7), МРК Кикинда 4(4). Искључења: Дубочица 6 минута, МРК Кикинда 6 минута.
ДУБОЧИЦА: Николић 3, Радуловић 1, Петровић, Момчиловић 2(1), И. Митровић, Станковић 1, А. Митровић 3(1), Матовић, Атанасковић 2, Димитријевић 6(3), Барбатесковић, Ристовић 6, Павловић 7(2), Живковић 1, Арђелан (3 одбране), Павковић (8 одбрана).
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 4, Лисица 1(1), Јовановић 4, Ћосић 1, Мишков (седмерац), Тодоров 1, М. Панић, Китановић, Гајски, Л. Панић, Косановић, Петровић 5, Лазић 2, Ковачевић 8(3), Гаћиновић (10 одбрана, два седмерца).
Играч утакмице: Александар В. Павловић (Дубочица).
Семафор: 5:2 (6.), 6:5 (9.), 8:5(11.), 12:12(21.), 15:14(24), 19:14(29.), 22:15(35.), 23:20(44.), 28:21(52.), 30:25(55.), 32:25(59.)
Очекивано, Дубочица је и у другој утакмици ове сезоне потврдила квалитет против клуба из нашег града и савладала га, овога пута на лесковачком терену, још и значајно уверљивије.
У уводу, у два наврата, Кикинда је имала егал резултат. Додали су Лесковчани гас и у шестом минуту први пут стигли до плус три, али се и састав са севера Баната повратио па је опет стизао, трупут, до поравнања. Међутим, након почетне игре на махове, у завршници првог полувремена уследила је стабилизација домаћина и предност је Дубочице порасла до одмора на пет голова вишка, а након што Кикинда није поентирала нешто више од пет минута.
У наставку, гостујући тим није тресао мрежу Лесковчана седам минута, истина и домаћин је на супротној страни то учинио само двапут, али већ тада се назирао победник и то без икакве дилеме. Уследио је, додуше, период нешто продуктивније игре Кикинде, али била је то тек претња, пришли су гости, средином друге деонице меча, на три поготка заостатка, а онда је фаворит опет притиснуо и осам минута пре краја поново је водио седам голова разлике и све је било одлучено па у финишу није било узбуђења.
Када се комплетира ово 13. коло, истовремено и друга рунда другог круга надметања у АРКУС лиги, реално је очекивати да Кикинда, са седам бодова, на паузу оде као 10. на табели односно трећа одоздо, а само би Црвена звезда сутра могла покварити рачун у случају победе у Крагујевцу што је, ипак, мало вероватно.
Како било, након паузе која ће потрајати непуна два месеца, клуб с именом нашег града сезону ће наставити у домаћој дворани „Језеро”, дочекаће тим београдског Партизана. Сусрети 14. кола предвиђени су за последњи викенд у јануару, који је истовремено и први у фебруару, наредне 2026. године.
Д. П.
ОФК Кикинда зимује на последњем месту табеле српсколигашке „Војводине” са седам бодова. Екипа са севера Баната забележила је победу на домаћем терену против изразитог фаворита, елемирског Нафтагаса док су бодови измицали у дуелима против екипа приближног квалитета па су Кикинђани још само четири пута ремизирали, једанпут на страни и трипут код куће, а претрпили су и 10 пораза. Све то уз гол-разлику 10:37, значајно тај однос нарушивши у последњем колу јесени када су у Врбасy поражени 7:0. После тешке јесени, шеф струке Владимир Китановић подвукао је црту и сада смирено анализира полусезону за нама.
– Због неизвесности како ће и хоће ли уопште клуб битисати, каснили смо с припремама. Ослонили смо се на момке из омладинске школе, њих 11, од који су осморица 2008, а тројица 2007. годиште. Задржали смо и нешто старије играче из Кикинде, а селекција је допуњена с неколико момака из ближе околине. Кашњење смо покушали надоместити појачаним тренинзима, али у припремном периоду одиграли смо свега четири утакмице и то са противницима из Војвођанске лиге па смо у првенство ушли а да нисмо спознали своје праве могућности – каже Китановић.
Као примаран циљ постављен је опстанак у лиги, а онда и да се што више момака из омладинске школе, технички и тактички, оспособи за трећи ранг такмичења.
– Идеја водиља била нам је и да будемо екипа која ће се са свима равноправно носити у захтевном степену надметања и тако је углавном и бивало. Међутим након свега приказаног у 15 кола, сада сам уверен да је утакмица првог кола, против Инђије на нашем терену, усмерила наш јесењи пут и тренутни положај на табели. Све што нас је задесило у том сусрету с Инђијом, у којој смо били бољи 90 минута а изгубили у судијској надокнади после кикса на средини терена и пре тога, ближе крају, нашег промашеног казненог ударца за водство, пратило нас је још на читавом низу утакмица у којима нисмо заслужили да будемо поражени.
Општи је утисак на Градском стадиону да би, спрам приказаног, праведно било да ОФК Кикинда, осим та три несуђена против Инђије, сада на конту има барем још и додатна четири бода више.
– Сигурно је да смо заслужили најмање још тих седам бодова па би и наша надања на пролеће била изгледнија, а циљ достижнији. Нисмо, међутим, тражили оправдања и позивали се на сплет несрећних околности, иако смо у свакој утакмици били некомплетни. Мени је најбитније што је овим младим момцима сваког дана уливана додатна доза самопоуздања и храбрости, а људи који воде клуб показали су поштовање и веру и у њих и у рад нас из стручног штаба.
Премлада екипа имала је и великих осцилација.
– Било је утакмица где смо и енергетски и на психолошком плану падали. Партије из Панчева, Руме и Врбаса, као и код куће против Бачке, не смемо поновити. Било је пак и утакмица у којима смо сви били поносни на младиће, као против Жлезничара у Инђији и у Бачком Јарку, иако су на крају резултати били превисоки у корист ривала. Добит из претходних пет месеци рада јесте чињеница да смо сви заједно напредовали, да смо постали бољи људи па потом и фудбалери и тренери и да смо оформили групу играча која, сигуран сам, у ближој будућности може показати много тога доброг па се за будућност ОФК Кикинде не треба бринути.
Китановић је утакмице започињао са шесторицом или седморицом „бонуса”, а комплетна клупа, најчешће, бивала је из поменуте категорије најмлађих играча.
– То је било нешто невероватно и врло је могуће да имамо најмлађи састав у историји српсколигашке „Војводине”. Наравно, на ове дечаке прерано је стављен терет Српске лиге, али сам сигуран да су се адаптирали и, хтели или не, пре времена сазрели. Све их похваљујем и наглашавам да ниједног трена нису посустали, стали и одустали и да их нису деморалисали злуради коментари. Свакодневно су тренирали и уздали се једино у рад. То смо прихватили сви и то је једини пут којим ћемо ићи.
Како на пролеће опстати, питају се сви у ОФК Кикинди.
– Боли поглед на табелу и број бодова који је морао бити већи, али нисмо сагнули главу и нећемо се предати. Како год било, наредни период, и припремни и такмичарски када ће још 45 бодова бити у оптицају, може донети још много добрих и лепих ствари и клубу, а и појединачно момцима. Очекујем да на крају сезоне сви будемо, барем на неки начин, задовољни и поносни и да немамо за чим да жалимо – закључује Китановић.
Д. П.