Клуб са стадиона „Илија Пантелић” још једну сезону на војвођанском „Истоку” завршио је у средини табеле, овога пута био је седми, а актуелна управа Слободе поднела је колективну оставку, невезано за резултате и на крају ипак успешне борбе за избегавање играња у баражу за опстанак у поменутом рангу. Међутим, након састанка симпатизера клуба, бивших играча и некадашњих чланова управе, руководећа гарнитура остаје на челу клуба, јер није било заинтересованих да прихвате обавезе, истиче дугогодишњи секретар Марко Чавка (на слици десно, покрај председника Ђуре Малиџе).
– Дошло је до замора, лично сам, као волонтер, први оперативац клуба 14 година, а остали чланови управе ту су безмало деценију. Након што смо поднели оставке, неколико људи блиских Слободи премишљала се и када је постало јасно да немају времена за обавезе у клубу, одлучили смо да останемо и даље ту, јер Слобода је више од клуба и представља не само спортску већ и друштвену традицију нашег села. Нисмо се повукли на крају, јер је јасно и да би се клуб без управе не само сурвао у најнижи ранг него вероватно и угасио. Тужно би било да се то догодило на нашем велелепном спортском здању – каже Чавка.
Посебну тежину актуелном тренутку даје податак да ће Слобода наредне године прославити 80 година постојања.
– Наставићемо где смо застали, организоваћемо се, први тренер остаје Слободан Митровић, покушаћемо да вратимо неке играче који су носили дрес Слободе, а има најава и да ће се двојица још увек млађих фудбалера, наших Новокозарчана, активирати након више година неиграња. Напустиће нас ветеран Поповић и Чубрило, остали би требали остати и сматрамо да ћемо и догодине окончати сезону у средини табеле – јасан је Чавка.
Д. П.
Спорт
На пливачком митингу „Петница куп 2026”, у Ваљеву, једном од масовнијих у Србији, чланови Велике Кикинде: Јована Сабо, Лена Стојановић, Јована Савић, Јелена Стојков, Марко Протић, Петар Савић и Михаило Киурски, освојили су укупно 18 медаља – три златне, седам сребрних и осам бронзаних.
Наступило је 695 пливача из 39 клубова.
Д. П.
У турбулентној сезони, управа ОФК Кикинде сачувала је клуб којем је прошлог лета претило гашење, тада након 116 година постојања, али није било шансе да се Кикинђани овога пролећа спасу и испадања из српсколигашке „Војводине”. Отишао је и шеф струке из друге средине, па ће у предстојећој сезони ОФК Кикинду с клупе предводити Раде Медић досадашњи тренер омладинаца овог клуба.
– Ускоро ћу напунути 50 година и овај повратак на Градски стадион, из личног угла када говорим о фудбалу, видим као симболично затварање круга у животу и почетак нечег новог. ОФК Кикинда је, практично, мој матични клуб из којег сам кренуо у професионалне фудбалске воде, а сада сам дочекао и да водим прву екипу. Зато је у првом реду за мене ово велика част, небитно у којем је рангу сениорски погон. Довољно ми је да погледам грб и 1909. као годину оснивања – каже Медић.
Када клуб испадне у нижи ранг, посао креће од темеља.
– Увек је прва сезона након испадања осетљив моменат, тада се подвлачи црта односно очекује, пре свега, стабилизиција клуба. Почев од мене, преко играча, до управе клуба, сви морамо бити на истом таласу, а ту уз нас и сви тренери млађих категорија. Незахвално је прогнозирати колико ће нам времена требати да сложимо све коцкице. Ако говоримо озбиљно, можда две или три године, наравно, уз тежак рад.
Играчи са стране вратили су се одакле су дошли или потражили нове средине.
– Годинама унатраг, радећи у другим клубовима у околини, пратио сам ситуацију и у мојој ОФК Кикинди која је била суочена с мањком надолажења младих играча спремних у потпуности да одмах заиграју за први тим. Сада морамо да видимо како то надокнадити.
Очекује се да ће јуниорска селекција, која је већ минуле сезоне у Српској лиги дала неколико солидних играча, делом бити довољна за склапање новог првог тима.
– Остатак екипе, надам се, чиниће старији играчи који су већ носили дрес ОФК Кикинде. У тој синтези, ови млађи морају показати зрелост и велику тежњу за радом и тренинзима, а мотивације не сме мањкати.
На крају, нови шеф струке закључује:
– Упознат сам с текућим проблемима, пола године сам већ у клубу и за мене нема непознаница. ОФК Кикинда на овом нашем подручју мора бити клуб број један и за сваку врсту респекта – јасан је Медић.
Д. П.
Након данашњих финалних утакмица баража за попуну три групе Војвођанске лиге познати су састави лига, за сезону 2026/27, у надлежности Фудбаског савеза Војводине и нижих савеза. Наравно, условно речено, јер познато је из претходних сезона, увек постоји могућност одустајања или гашења неког клуба, као и обнове целог клуба или само сениорског погона и укључење у најнижи степен надметања. Такав смо случај имали летос у Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште”, када су ревитализовани и у том степену стартовали Олимпија (Торда) и Будућност (Банатски Двор).
Како било, клубови са шире територије града Кикинде, осим Напретка из Банатске Тополе, нису били овога месеца директно заинтересовани за исходе доигравања, а осим тога Тополчани су испали још након полуфинала баража за попуну војвођанског „Истока”, када Куманчани нису прошли у финале.
Рецимо још, ако су циљеви баража били већа гледаност и занимиљивост такмичења, испуњена је сврха у потпуности, али с друге стране све се маратонски одужило па још кроз вреле дане. Дакле, као добра страна додатних доигравања може се рачунати поменуто, али уз раније датуме баража, што ће се и догодити ако Фудбалски савез Војводине и подручни савези на територији наше покрајине буду доследни властитим обећањима и наставе са скраћењем лига, како су то већ учинили с три групе војвођанског ранга, тзв. зонама.
Војвођанска лига „Исток” /14 клубова/: ОФК Кикинда, Младост (Омољица), Глогоњ, Јединство (Влајковац), Јединство (Банатско Карађорђево), Црвена звезда (Руско Село), Бегеј (Житиште), Слобода (Нови Козарци), Задругар (Лазарево), Борац (Старчево), Омладинац (Равни Тополовац), Борац (Сакуле), Банатул (Локве), Црвена звезда (Павлиш).
Подручна лига „Зрењанин” /16 клубова, скраћује се за сезону 2027/28. на 14/: Војводина (Перлез), Напредак (Честерег), Козара (Банатско Велико Село), Будућност (Српска Црња), 2.октобар (Кумане), МСК (Михајлово), Билећанин (Сечањ), Полет (Наково), ЖФК Банат (Зрењанин), Младост (Банатски Деспотовац), Војводина (Башаид), Русанда (Меленци), Јединство (Нови Бечеј), Црвена звезда (Војвода Степа), Борац (Зрењанин), ОФК Клек.
Међуопштинска лига „Кикинда-Житиште” /14 клубова/: Напредак (Банатска Топола), Борац (Александрово), Делија (Мокрин), ЖАК (Кикинда), Рохам (Нова Црња), Бега (Нови Итебеј), Подгрмеч (Житиште), Војводина (Ново Милошево), Јединство (Бочар), Олимпија (Торда), 1.октобар (Српски Итебеј), Борац (Иђош), Пролетер (Међа), Будућност (Банатски Двор).
Д. П.
Заједништвом, грађењем карактера младих рукометаша, искреним односом према себи, али и другима, уз прескромна средства, а с великим прегором и љубављу према спорту, у Рукометном клубу Јединство, из Бочара, показујемо и доказујемо да се у сваком, па и овом времену, које многи оцењују тешким, може битисати, прича на почетку разговора Мирољуб Маћош (на горњој слици, стоји први здесна), иначе из суседног Новог Милошева, који је годинама унатраг радио с најмлађима у рукомету, у Кикинди па у Новом Бечеју. Сада је у Бочару и заједно с управом клуба чува овај спорт у селу које је има рукометну традицију.
Дакле, ко хоће, нађе начин; ко неће, нађе изговор.
– Управо тако, а све је започело спонатно. Пре годину и по дана ти моји млади играчи, међу којима је било највише Бочараца, играли су ревијалну утакмицу с ветеранима Јединства и потом, реч по реч, предложише нама ветерани да се сви региструјемо за Јединство, рекоше: „ево вам клуб, држите тренинге, играјте”. Прву екипу чинили су кадети, а првобитна идеја била је само да ти дечаци имају где да наставе свој рукометни пут. И тако је кренуло.
Момцима је требало времена за прилагођавање на сениорски рукомет.
– У почетку смо и ми старији били с њима у екипи да бисмо им разбили трему, али овога пролећа све су сами изнели на плећима и заузели треће место у трећем војвођанском рангу, а петом у Србији, што је премашило сва очекивања и сада, после реорганизације, пласирали смо се у виши степен – Другу лигу Војводине.
Занимљив је податак, готово половина млађих школараца из Бочара заправо тренира минирукомет.
– Око шездесеторо деце, од првог до четвртог разреда, похађа месну школу, а од њих у клубу је 20 дечака и осам девојчица. Одиграли су шест турнира, а један смо и ми организовали у Бочару. Они старији, селекција кадета такмичила се с Кикиндом, новобечејским Јединством, зрењанинском Граднулицом, која је заправо имала играче угашеног Пролетера и против сваке од ових екипа забележили смо по победу. Пролетер је под именом Граднулице освојио лигу, а, рецимо, 15 разлике тукао је Банатски Карловац. Нама резултат није био у првом плану, али сигурно да годе све ове чињенице.
Клуб предводе председник УО Бранислав Поповић, председник Скупштине Јанош Танди, потом Драган Кубет и Милан Дошен.
– Амбиције су реалне, сваке године желимо да се „изградимо”, али помало. Поред рада и наптредовања момака у првој екипи, предстојеће сезоне пријавићемо и екипу дечака до 12 година, а планирамо и учешћа на великим турнирима, кадети ће у августу на „Бијељина куп”, једно од највећих такмичења на Балкану за поменути узраст. Учествовали смо и опет ћемо и на капму „Растимо”, који је кроз минуле деценије изнедрио преко 400 репрезентативаца и којем су сви наши позанти тренери радили. Клуб помажу и мештани, Драго Шкорић тако је даровао најмлађима спортске торбице – закључује Маћош.
За прву екипу Јединства играли су пролетос: Предраг Поповић (капитен), Михајло Илић, Александар Малуцков (голмани), Лука Танди, Димитрије Марковић, Андреј Сувајџић, Лазар Дајић, Давид Бјељац, Милан Видовић, Драган Медић, Милан Малуцков, Вук Радаковић, Мирослав и Михајло Грујић.
Д. П./ФОТО: Архива РК Јединство Бочар
ВРАТИЛИ ОТПИСАНЕ КИКИНЂАНЕ
Колико је свако сачувано дете у спорту важно, илуструје пример којег износи Маћош.
– Кикинђане Сувајџића и Марковића тренирао сам у МРК Кикинда још када су имали 10 година. У међувремену сам отишао у Нови Бечеј, а када су поменута двојица постали такорећи отписани и прекобројни у МРК Кикинда повео сам и њих са собом, а онда смо сви прешли у Бочар. Заједно смо доказали да су талентовани и да би била штета да их је рукометни спорт изгубио. Много су напредовали и тек ће.
Ако првотимци нису испунили очекивања, у Борцу имају разлога за оптимизам, а реч је о млађим категоријама.
Након 18 година на руководећим функцијама у оквиру Џудо Савеза Војводине, наш члан Светислав Вукмирица је на Изборној Скупштини добио поверење и нови мандат за Председника Скупштине Савеза. Наиме, Вукмирица је још 2008. Године изабран за председника Управног одбора Џудо Савеза Војводине и ту функцију је обављао пуних 9 година. Након тога, 2017. Године је изабран за председника Скупштине Савеза и такође је и ту функцију обављао 9 година. Данас је добио нови мандат и заједно са председником Управног одбора Мирољубом Ничићем ће заступати и представљати ЏСВ са основним циљем остварења што бољих резултата, позиционирања Савеза у систему српског спорта, а пре свега са акцентом на предстојеће Олимпијске игре у Лос Анђелесу, САД. Ово је свакако велики успех како за њега лично, тако и за наш клуб и представља потврду квалитета и величине нашег Партизана.
ИЗВОР/ФОТО: ЏК Партизан
Стрелац Кикинде Душко Петров у финалу Купа Стрељачког савеза Србије, у Новом Саду, освојио је прво место у дисциплини пиштољ средишњег паљења и истовремено поставио нови државни рекорд резултатом од 584 круга.
– Петров је током целог такмичења показао врхунску форму, сигурност и изузетну прецизност, а наступ је крунисао рекордом, којим је потврдио статус једног од најбољих стрелаца Србије и представља успех и за њега и за клуб – истичу у СД Кикинда.
Петров још додаје:
– Веома сам задовољан резултатом и чињеницом да сам успео да оборим рекорд. Ово је награда за велики труд, рад и посвећеност током целе сезоне.
ИЗВОР/ФОТО: СД Кикинда
Раде Медић (49) нови је тренер ОФК Кикинде. Некадашњи одличан фудбалер кикиндског, тада, друголигаша, имао је потом запажену каријеру и у елити и иностранству, а као тренер радио је у неколико клубова северног Баната. Последња екипа у сениорској конкуренцији била му је великоселска Козара, а у претходном периоду у ОФК Кикинди био је задужен за рад с омладинцима. Медић на кормилу наслеђује Милана Ћулума који није успео да избори опстанак у Српској лиги „Војводина”, а осим на клупи значајних промена биће и у играчком кадру који ће се од августа борити на војвођанском „Истоку” за експресан повратак међу српсколигаше.
Д. П.
Клек – Гледалца: 300. Судија: Дејан Мијатовић (Житиште). Стрелци: Чимпокић 38, П. Богдановић 56. и Вуловић (казнени ударац) 72. Црвени картони: М. Богдановић (ОФК Клек), Видицки и Ратко (ЖАК), сви у 82. минуту.
ОФК КЛЕК: Томић, Дабчевић (Грујић), М. Богдановић, М. Мачкић (Грујеску), Стојановски, Л. Мачкић (Милановић), Чимпокић, Вуловић, П. Богдановић, Зорић (Ћурић), Ратковић.
ЖАК: Видицки, Баба, Станковић (Сивчев), Тодоров, Утржен, Терек, Крнић (Малогајски), Бошков (Врбашки), Ратко, Ћулафић, Ходик.
ЖАК је, након прошлонедељног пораза од 1:2 на Вашаришту, поражен и други пут у доигравању за попуну Подручне лиге „Зрењанин”, данас у Клеку, па су се тако Клечани пласирали у поменути ранг, а „жути мрави” и у наредној сезони играће у Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште”.
Д. П.