Politika Arhive | Page 32 of 33

Kako je student privatizovao Livnicu?!

Igor Crnogorac December 14, 2022

Iako su sednice Narodne skupštine obeležili brojni verbalni okršaji i žustre polemike, posebno se izdvojila nedavna epizoda u kojoj je narodna poslanica Demokratske stranke Dragana Rakić, u želji da prikupi jeftine političke poene i unizi šefa naprednjaka Milenka Jovanova, iznela optužbe čija se istinitost lako da proveriti- jednostavnim guglanjem . Dragana Rakić, perjanica Demokratske stranke odnosno onoga što je od nekada respektabilne političke partije ostalo, optužila je Jovanova da je učestvovao u malverzacijama oko privatizacije „Livnice“?! Optužba je izrečena ni manje ni više nego u Narodnoj skupštini gde je poslanica Rakić od ministra Siniše Malog zatražila da joj „dostavi svu dokumentaciju vezanu za ovu spornu privatizaciju“.

-Građani Kikinde su me zamolili da dobijem informacije u vezi sa privatizacijom Livnice u Kikindi. Naime, u toj privatizaciji je učestvovao šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov. Doduše, tada nije bio u SNS-u, tada je bio član Demokratske stranke Srbije, zajedno sa nekadašnjim ministrom za privatizaciju, Predragom Bubalom, koji je takođe bio član Demokratske stranke Srbije. Kada je otkrivena malverzacija u Livnici vezano za privatizaciju Livnice Kikinda, Bubalo je završio u zatvoru, a znate šta je Milenko Jovanov uradio – učlanio se u Srpsku naprednu stranku.-doslovno je glasilo obraćanje poslanice demokrata.

Čak ni prosta, da ne može biti prostija računica koja pokazuje da je Jovanov u vreme kada je završena privatizacija „Livnice“ imao tek 23 godine i bio student Pravnog fakulteta u Beogradu, na neki volšeban način nije pokolebala Rakićevu da iznese ovakav nonsens. Šef naprednjaka, inače i najaktivniji poslanik u Skupštini nije oklevao da odgovori:

-Dakle, u to vreme ja kao student sa 23 godine, jer to je maj 2004. godine, dođem kod Vojislava Koštunice i Predraga Bubala i kažem – ima da privatizujete ovako ili vas neće biti. I oni šta će, ljudi urade kako sam im ja rekao-ironično je odgovorio Jovanov i nastavio: .

-Građani Kikinde ne znaju doduše ko je Dragana Rakić, jer od stranke tamo imaju tablu i kancelariju, članova nema, ali vrlo dobro znaju da je moj otac radio u toj Livnici Kikinda.

Vi da ste se išta raspitivali ne biste pravili ovakve greške i to pokazuje koliko ste površni, koliko vas mrzi, čak i na Gugl da odete. Inače biste znali da je taj Bubalo koga spominjete bio priveden u maju 2013. godine, a da sam se ja, što piše na mom sajtu gde ste mogli da vidite, u Srpsku naprednu stranku učlanio u avgustu 2015. godine, dve godine kasnije.

Mislite da će to da vam prođe? Pa, neće. Dobićete odgovor uvek.. Vi mislite ovim podmetačinama, ovim tviter-zafrkancijama da ćete da pobedite na izborima? upitao je šef naprednjaka.

Stvarno ih mrzi da guglaju: Bubalo bio optužen zbog Luke Beograd, a ne Livnice

U očiglednoj želji da po svaku cenu iznese optužbe na račun šefa naprednjaka, Rakićevoj nije teško palo da potpuno ignoriše činjenice. Ministar Bubalo nikada nije bio optužen zbog privatizacije Livnice. Protiv bivšeg ministra vođen je sudski proces zbog privatizacije Luke Beograd.

Propala tema

-Osamnaest godina traje moja zavera da sam ja sakrio kako sam privatizovao Livnicu. I evo, taman sam mislio da ću da se izvučem, ali evo Dragane Rakić koja me je raskrinkala i ja sada nemam šta drugo, nego da se prijavim u policiju i da kažem- ljudi treba da idem u zatvor, ja loše privatizujem,. A hvala vam što me smatrate dovoljno sposobnim i što smatrate da sam kao nesvršeni student uspeo da privatizujem jedan veliki sistem kao što je Livnica Kikinda. Gospodine Orliću, ovo je problem. Ovo je trebalo da bude rečeno kada ja nisam u sali i da ne mogu da odgovorim i onda je to trebalo danas da bude tema- istakao je Jovanov.

Lukač Dumitrovu: Bićete u timu

Jelena Trifunović December 5, 2022

Da u Planu razvoj grada do 2030. godine sela nisu zastupljena, ocenio je na protekloj sednici odbornik grupe građana „Naše malo mesto“ Goran Dumitrov. Povod je bio donošenje odluke o pokretanju postupka izrade srednjoročnog plana grada koji će biti donet za period od tri godine i kojim će se konkretizovati Plan razvoja grada kao krovni strateški dokument.

-Znam koliko je važno da se prilikom konkurisanja za sredstva, projekti nalaze u strateškim dokumentima, ide i IPA, a iako sela nisu zastupljena u Planu razvoja, bilo bi dobro da ih provučete da bude barem u srednjeročnom planu. Zalagao sam se da se Obradovićeva bara stavi u neki program i profunkcioniše po ugledu na slične ekološke projekte- napomenuo je, između ostalog, Dumitrov.

Na izlaganje Dumitrova reagovao je Gradskog veća Saša Tanackov obrazlažući više stavki iz Plana razvoja grada.

-Opremanje i izgradnja nove industrije zone nije samo za grad, tu će raditi i stanovnici sela. Pomenuću i podsticaje u poljoprivredi, razvoj agroturizma, prevoz, izgradnju prečistača pijaće vode u selima, rekonstrukciju škola i vrtića, saobraćajnu povezanost, kulturne i sportske sadržaje, sve se to odnosi na seoske mesne zajednice- napomenuo je Tanackov.

Na primedbu Dumitrova da u selima nije izgrađena kanalizacija, odgovorio je Ljuban Sredić, resorni član Gradskog veća.

– Najbitnije je da se reši pitanje pijaće vode, i krenuće se sa selima posle Kikinde. Za izgradnju kanalizacije, imaćemo projektno tehničku dokumentaciju u budžetu za narednu godinu, kako bismo konkurisali za sredstva. Kao neko ko živi na selu, mogu da potvrdim da vodimo računa o seoskim mesnim zajednicama, putnoj mreži, objektima, da se meštanima stvore što bolji uslovi- naglasio je Sredić.

Gradonačelnik Lukač istakao je da je boljitak života za svakog građanina evidentan i pozvao Dumitrova da konkretno učestvuje sa predlozima i idejama.

-Bićete u timu za izradu srednjeročnog plana grada, da nam date konstruktivne ideje i predloge za razvoj sela. Svako ko ima konstruktivnu sugestiju i dobru ideju dobrodošao je da da svoj predlog, da zajednički učinimo Kikindu još boljim mestom za život i rad -istakao je Lukač.

Raguš (SNS): Kikinda ima izuzetne potencijale- od obnovljivih izvora energije do kulture

Jelena Trifunović December 2, 2022

Da Grad Kikinda ima izuzetne razvojne potencijale- od obnovljivih izvora energije pa do kulture, ocenila je prilikom današnje posete Kikindi i Gradskom odboru Srpske napredne stranke narodna poslanica Marina Raguš. Podatak da je u Kikindi broj nezaposlenih na najnižem nivou do sada, govori o menadžmentu uprave grada, istakla je, između ostalog, Raguš.

-Znam da je mesec novembar ovde sovembar, obišla sam muzej i „Teru“ i uočila velike potencijale koje ima za značajne projekte. Pošto sam zamenik šefa spoljnopolitičkog odbora u Skupštini, i susrećem se neretko sa stranim delegacijama gde zaista ima velikog interesovanja za investiranje u lokalne samouprave, tu vidim Kikindu sa izvanrednim potencijalom za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine.

Jako je važno da razumemo geopolitički momenat u kom smo i ako uspemo da se mirno provučeno kroz užareni tunel geopolitičkih previranja, održimo nacionalni budžet u ovom formatu, izborimo se sa svim što donosi energetska kriza koja je i finansijska kriza i društvena, da sačuvamo radna mesta i investicije, ja verujem da će se Srbija razvijati po planu i biti pravi biser regiona, a to će pratiti i Kikinda. Većina ljudi koje sam ovde upoznala su entuzijasti, nisu im lične koristi i novac na prvom mestu, već ljubav prema svom gradu i vizija njegovog razvoja. Danas sam čula mnoge dobre projekte. Verujem da ćemo uspeti u tome da ih isprati potrebna finansijska struktura, pa će fazno građani Kikinde videti na delu tu viziju razvoja grada. Najnoviji podatak da Kikinda ima oko 2300 nezaposlenih, a bilo ih je i 10.500, govori o dobrom menadžmentu uprave grada- rekla je za Kikindski portal Marina Raguš, poslanica SNS.

Govoreći o radu Narodne skupštine, Raguš je ocenila da se u ovoj instituciji preslikava atmosfera sa geopolitičke scene.

-Očekivala sam malo više sluha i državotvornosti, jer se nalazimo u specifičnom periodu, ali dobar deo opozicije se odlučio za taj put. I nije loše da se vide specifične razlike između svih nas, da građani procene gde je ko. Presrećna sam što se politika preselila tamo gde joj je i mesto- sa ulice u institucije. Iako te rasprave neretko tako deluju kako deluju, nadam se da će se završiti u civilizovanim tonu utemeljene na argumentima. Dobro je da je to u okviru plenuma jer je to jedino mesto gde se vlast i opozicija direktno susreću i razmenjuju argumente.

Jovanov se na svakom mestu bori za Kikindu

Zamenica predsednika poslaničke grupe SNS o saradnji sa Milenkom Jovanovim, šefom naprednjaka u Narodnoj skupštini, kaže:

-Jovanov i ja kad se šalimo kažemo kao da smo omašili geografsko područje odakle dolazimo, jer ja imam mirniji temperament, makar pojavno, a Jovanov je energičan, uvek u pokretu, brzoreagujući, brzomisleći, na prvom mestu dobar čovek. Veliki je patriota koji ima filigrantski izdefinisan nacionalni osećaj za ono što jeste državni interes. Zaista mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa njim. Moram reći da izuzetno voli svoj grad i sugrađane, i na svakom mestu se bori za Kikindu.

O povratku cenzusa na pet odsto

-Mislim da naša politička scena treba da se ukrupnjava. Trenutno imate 15 poslaničkih klubova sa varijantom da ih bude i više jer se sama opozicija u međuvremenu umnožila. Ne mogu da ispratim više ko je sa kim, ko čije ime koristi, to su neprestane svađe zbog toga. Verujem da smo mi u pretpolitičkom dobu gde nemate jasnu podelu na levo, desno, centar. Sujete su sada glavni problem kada je reč o opoziciji, ideologije je tu u tragovima, rukovođeni su dnevno političkim interesima. Po meni, u suštini postoji samo jedna podela, a to je podela na suvereniste i globaliste i to je faktički diskurs koji je aktuelan i u Evropskoj uniji. Sada imate taj narativ u okviru Evropskog parlamenta da li će reforma ići u smeru da postoje nacionalne države sa svojom politikom ili će se nastaviti u ovom globalističkom smeru da neko fantomsko veće odlučuje u ime svih. Taj trend sve više smeta mnogim jakim državama , jedna od njih je Francuska, gde i očekujem da se desi neminovna reforma EU.

Saradnja sa Kinom

-Kina je narastajuća sila i jedini pravi izazivač za poziciju super sile. Naša saradnja sa Kinom je plodonosna u više oblasti. Razne državne i partijske delegacije su posetile Srbiju i izrazile veliko interesovanje za investiranje u lokalne samouprave, posebno ih interesuju obnovljivi izvori energije i ulaganja u infrastrukturu- kaže Marina Raguš koja je na čelu poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom, druge po veličini u Narodnoj skupštini.

Skupština usvojila izveštaj o devetomesečnoj realizaciji budžeta: Nastavljaju se ulaganja za bolji život građana

Jelena Trifunović November 30, 2022

Gradska kasa u prvih devet meseci ove godine prihodovala je 2,283 milijarde dinara što je 70 odsto u odnosu na godišnji plan, dok su rashodi nešto manji i iznose dve milijarde i 11 miliona dinara odnosno 62 odsto plana. Konsolidovani izveštaj o realizaciji budžeta u periodu od januara do septembra, obrazložila je na današnjoj sednici gradske skupštine zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Plan po kom poredimo iznosi 3,243 milijarde dinara. Realizacija prihoda je dobra i veća u odnosu na prošlu godinu kada je, za isti period, iznosila 66 odsto. Za oko 211 miliona smo prikupili i naplatili više prihoda u odnosu na lane. Prikupljeno je više novca od poreza, ali i od rudne rente. Više je prihodovano od poreza na dobit i kapitalne dobitke, poreza na zarade, poreza na imovinu, kao i poreza na prenos apsolutnih prava. Od rudne rente budžet je prihodovao 342 miliona što je 118 miliona više nego 2021.godine- rekla je zamenica gradonačelnika.

-Kod rashoda, tekuća potrošnja je u skladu sa planiranom, dok su kod komunalnih usluga rashodi veći zbog poskupljenja što nam je i bio signal da ovu stavku korigujemo kod rebalansa. Nešto niži procenat rashoda je zbog investicija koje će biti realizovane u poslednjem kvartalu godine. Završena je izgradnja kanalizacije u naselju Šumice, najveći deo projekta Ekolejks, deo završnih radova na pijaci, trafo stanica u industrijskoj zoni Rasadnik, ulaganja u PU „Dragoljub Udicki“ pred novu školsku godinu kao i u mesne zajednice, radovi na otvorenim bazenima i postavka led rasvete u SC „Jezero“. Realizacija investicija je, ipak, svega 26 odsto jer će najveći deo biti realizovan u poslednjem kvartalu, očekujemo još oko 200 miliona. Sledi rekonstrukcija vodovoda, izvođač će iduće nedelje biti uveden u posao. Završena je rekonstrukcija saobraćajnica u industrijskoj zoni Rasadnik u vrednosti 42 miliona, a kreće i otplata projekta led rasvete, to čeka na izvršenje- detaljno je predočila Jakšić Kiurski.

Lukač: Kapitalni projekti i pregovori sa investitorima

Ulaganja u kvalitetniji život svih građana na teritoriji grada Kikinde, biće nastavljena, a u toku su pregovori sa desetak investitora-ukazao je na današnjoj sednici gradske skupštine gradonačelnik Nikola Lukač.

-Ponosan sam i zadovoljan rezultatima u proteklih devet godina u Kikindi i deset godina u Srbiji, politika Aleksandra Vučića i Srpske naredne stranke je da brinemo o građanima. Nećemo se zaustaviti kada je u pitanju briga o mladima i o najstarijima. Lepo je čuti kako se na desetine porodica vratilo u naš grad i kada vidimo da se više dece rađa. U toku su, ali i predstoje nam značajna ulaganja, pomenuću samo neka: rekonstrukcija bolnice, brza saobraćajnica Sombor-Kikinda, fabrika vode, otvaranje graničnog prelaza, vodovod i kanalizacija, pijaca, rekonstrukcija zgrade RFZO i PIO fonda, nova zgrada Centra za socijalni rad, ulaganja u škole, sport, kulturu, mesne zajednice, putnu infrastrukturu.

-Sa desetak investitora pregovaramo da dođe bar jedna fabrika i u tome imamo podršku pokrajine i republike. Gledamo da ovde dođu kvalitetnije firme, sa većim platama. Naš cilj ostaje da svako selo bude ponos, a treba napomenuti i da su oko 50 kuća dobili mladi bračni parovi u selima, i biće ih još, ukupno skoro 70. Građani možda dugo čekaju da se realizuju neki projekti, ali hvala na razumevanju da ćemo sve rešavati, po prioritetima- istakao je gradonačelnik Lukač.

Srednjeročni plan grada

Skupština je usvojila odluku o pokretanju postupka za izradu i donošenje srednjeročnog plana grada čiju važnost je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Plan razvoja grada do 2030. godine kao krovni dokument smo usvojili, a razrada ovog strateškog dokumenta je srednjeročni plan koji se donosi za period od tri godine. Poklapa se za budžetom i projekcijama za naredne dve godine. Srednjeročni plan precizno razrađuje šta će biti urađeno koje godine i koja sredstva su potrebna. Predviđa i analizu prethodnog perioda. Primera radi, u Planu razvoja grada imali smo privredni razvoj, planirana je izgradnja industrijske zone Rasadnik, to smo i završili. Investicija vredna 82 miliona dinara je zajedničko finansiranje Ministarstva privrede i grada. Takođe, u segmentu ekologije, završili smo najobimnije radove iz prekograničnog projekta „Ekolejks“- istakao je Tanackov.

Milenko Jovanov je apsolutni rekorder po broju obraćanja u Narodnoj skupštini

Jelena Trifunović November 19, 2022

Trinaesti saziv Narodne skupštine Srbije počeo je sa radom pre 107 dana. Apsolutni rekorder sa više od 136 govora je Kikinđanin, šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- zajedno možemo sve“ u Skupštini Srbije Milenko Jovanov.

Posebnu pažnju Kikinđana, Jovanov je skrenuo lobiranjem za grad. U obraćanju članovima nove Vlade, prilikom usvajanja rebalansa budžeta, istakao je važnost realizacije najznačajnijih infrastrukturnih projekata za Kikindu- pre svega fabrike vode, ali i brze saobraćajnice Sombor-Kikinda. Tom prilikom Jovanov je najavio i da će se, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, finansirati mini prečistači pijaće vode u selima, tako da svi građani na teritoriji Grada Kikinde mogu da imaju kvalitetnu vodu.

Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- zajedno možemo sve“ naglasio je i važnost izgradnje obilaznica oko Melenaca i Bašaida, kružnog toka u Bašaidu, saobraćajnog povezivanja ovog dela Banata sa ključnim saobraćajnicama, ali i u cilju poboljšanja ekološke slike Kikinde, istakao je značaj prečistača otpadnih voda i pošumljavanja.

Sa duplo manje govora u Narodnoj skupštini, posle Milenka Jovanova slede Ivana Paralić (61) iz Narodne stranke i Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde sa 38 obraćanja.

Prema podacima Otvorenog parlamenta, ubedljivo najviše vremena za govornicom proveli su poslanici sa liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, koji su se obratili 329 puta. Slede poslanički klubovi Demokratske stranke sa 192 obraćanja i Narodne stranke sa 189.

Socijalisti su imali ukupno 48 govora, poslanici iz Saveza vojvođanskih Mađara 17, a njihove kolege iz Socijaldemokratske partije Srbije 16 obraćanja. Čak 91 narodni poslanik nijednom nije govorio u Skupštini.

Đorđe Tešin izabran za predsednika Gradskog odbora SPS

Jelena Trifunović November 17, 2022

Na izbornoj konferenciji Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije održanoj večeras u kikindskom Kulturnom centru, za predsednika tog odbora izabran je Đorđe Tešin. Da su u SPS-u u toku izbori na svim nivoima- republičkom, pokrajinskom i lokalnim nivoima, napomenuo je Branko Ćurčić, potpredsednik Pokrajinskog odbora socijalista.

-U Kikindi smo imali privremeni organ u proteklim izborima i to rukovodstvo pokazalo se kao dobro i uspešno. Uglavnom će ti ljudi i nastaviti da vode Gradski odbor u Kikindi. Politička poruka koju šaljemo članstvu je poruka jedinstva, pre svega, jer nam je jedinstvo potrebno ne samo na partijskom nivou nego i na državnom. S obzirom na to da smo deo vladajuće koalicije u državi, potrebno nam je političko jedinstvo i stabilna situacija iz koje ćemo sve potencijalne probleme moći uspešno da rešavamo-istakao je Ćurčić.

Đorđe Tešin preuzeo je rukovođenje kikindskim odborom početkom godine. Na izbornoj konferenciji izabrano je, pored predsednika još 40 članova Gradskog odbora.

-Nastojaćemo da menjamo način rada na lokalnom nivou, pre svega u gradskom odboru, misleći pre svega na pojačanje kontakata sa žiteljima grada i okolnih sela gde ćemo u direktnoj komunikaciji pokušati da prodremo do njihovih potreba, saznamo probleme i poteškoće i da radimo na njihovom rešavanju. I dalje ćemo biti lojalan koalicioni partner u gradskoj skupštini. Imamo četiri odbornika i dva člana Gradskog veća. Ja ću biti šef odborničke grupe i mislim da ćemo tu saradnju nastaviti uspešno i efikasno. Lojalnost sa naše strane, nikada se nije dovodila u pitanje, međutim radimo na tome da očuvamo sopstveni identitet i integritet naše partije- rekao je Tešin.

Prema njegovim rečima, po poslednjoj reviziji od letos, SPS ima oko 1.200 članova na teritoriji Grada Kikinde.

Svečanoj konferenciji su prisustvovali i funkcioneri koalicionih partnera SNS i SVM. U uvodnom delu konferencije, osim Branka Ćurčića, okupljenima se obratila i Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica i poverenica Srpske napredne stranke u Kikindi.

Najavljeni dolazak Dušana Bajatovića, predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a izostao je zbog obaveza, a među prisutnima su bili predsednik Okružnog odbora SPS Vitomir Vučković, direktor MSK Mirko Latinović, generalni direktor fabrike „Toza Marković“ Branislav Bandić, članovi Gradskog veća iz redova socijalista Ljuban Sredić i Stevan Iličić, kao i, ispred lokalne samouprave, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Sugrađanin Željko Radu u Savetu romske nacionalne manjine

Jelena Trifunović November 16, 2022

Kikinda je prvi put dobila predstavnika u Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine. Sugrađanin Željko Radu bio je na 26. mestu na listi „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” koja je, od 811 građana romske nacionalnosti upisanih u poseban birački spisak, osvojila 545 glasova. Na izborima za nacionalni savet, Romi su kandidovali dve izborne liste. „Srbija za Rome -Zajedno možemo sve” koju je predvodila Jelena Jovanović, prema podacima RIK-a, osvojila je 35.176 glasova što je 34 mandata. Druga lista „Za jedinstvo Roma Srbije” osvojila je 1.135 glasova odnosno jedan mandat.

Radu se zahvalio svima koji su izašli na izbore u nedelju.

-Prvi put romska zajednica pokazala je jedinstvo kao nikada do sada. Naš grad prvi put ima predstavnika u romskom nacionalnom savetu. Hvala Romima iz Kikinde na ukazanom poverenju, dokazali smo da smo se konačno mi Romi ujedinili oko ideje da svim našim sunarodnicima pružimo priliku za bolje sutra i da obostranim poverenjem, trudom i radom možemo postići naše ciljeve, da naša deca žive bolje- ističe Radu.

Željko Radu je kao đak generacije završio Ekonomsko-trgovinsku školu u Kikindi. Potom je upisao Ekonomski fakultet u Subotici i to kao prvi na listi sa maksimalnih 100 bodova. Nakon kraćeg boravka u inostranstvu, sa porodicom se vratio u rodnu Kikindu. Predsednik je Udruženja „Romski oblak mašte” koje neguje tradiciju i kulturu Roma.

-Cilj Saveta je da sačuvamo integritet Roma, kroz negovanje kulture, jezika i očuvanje tradicije. i da Rome približimo institucijama, kako kroz ekonomski napredak tako i poboljšanje uslova stanovanja. Najveći zadatak nam je da kroz obrazovanje unapredimo život Roma, jer je samo obrazovanje izlaz iz začaranog kruga siromaštva- naglašava Radu.

Ramona Tot izabrana za članicu Saveta mađarske nacionalne manjine

Jelena Trifunović November 15, 2022

Nakon redovnih izbora za članove saveta nacionalnih manjina održanih u nedelju 13. novembra, Republička izborna komisija utvrdila je preliminarne rezultate. Članica novog sastava Saveta mađarske nacionalne manjine biće Ramona Tot, treća na izbornoj listi „Mađarska sloga“. U Kikindi na posebnom biračkom spisku upisano je 3.650 građana mađarske nacionalnosti, a na glasanje je izašlo 36 odsto. Ramona Tot zahvalila se svima koji su podržali listu „Mađarska sloga“.

-Zadovoljni smo ishodom izbornog dana, ali uvek može i bolje. Međutim, imamo u vidu da su glasači mađarske nacionalnosti, posebno oni koji imaju dvojno državljanstvo, učestvovali na trećim izborima ove godine. Deo mojih obaveza, pre svega, biće održavanje mađarskog obrazovanja, upotrebe jezika i kulture u našem regionu. Sa ponosom ću predstavljati banatska naselja, jer znam, kao rukovodilac jedne kulturne ustanove, da nam nije nimalo lako da opstanemo zbog emigracije i asimilacije. Jedan od mojih glavnih ciljeva je da se obrazovne, crkvene i kulturne institucije ujedine i ojačaju, očuvaju identitet mađarskih građana Vojvodine- kaže Ramona Tot koja je u Gradskom veću zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici. Po obrazovanju je profesorka mađarskog jezika i književnosti i rukovodi radom KUD-a „Eđšeg“.

Kako ocenjuje, dosadašnji rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine bio je veoma uspešan, sa konkretnim rezultatima.

– Zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, u vrtiću „Naša radost” 2017. godine otvoren je celodnevni boravak na mađarskom jeziku, a osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi i „Mora Karalj“ u Sajanu postale su škole od posebnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni stipendije za studente, kao ni mogućnost da, ukoliko nastave studije u Novom Sadu, uz minimalan iznos koriste internat „Evropa“. Mnogo dugujemo radu Mađarskog nacionalnog saveta, svi moramo da vodimo računa o tome, ali sam sigurna da će i novi sastav efikasno raditi u naredne četiri godine- ističe Tot.

Predstavnici Saveta biraju se na mandat od četiri godine, a najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, mađarska, na te izbore izašla je sa jednom listom – „Mađarska sloga”. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine broji 35 članova.

Izbori za savete nacionalnih manjina: Biračka mesta otvorena do 20 sati

Jelena Trifunović November 13, 2022

U Srbiji se danas održavaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina na kojima učestvuje 50 izbornih lista. Od ukupno 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, za 19 članovi se biraju neposredno, dok se za četiri biraju putem elektorskih skupština.

Biračka mesta otvorena su u 7 sati, a glasanje traje do 20 časova. Na teritoriji Grada Kikinde glasa se na deset biračkih mesta, pet u gradu i pet u selima. Na izborima pravo glasa imaju pripadnici nacionalnih manjina sa pravom glasa, upisani u Posebni birački spisak.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvalo je sve građane sa pravom glasa da izađu na izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina kako bi novi sazivi imali potreban demokratski legitimitet i bili pravo predstavničko telo nacionalnih manjina u Srbiji.

Članove nacionalnog saveta na neposrednim izborima biraju pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, nemačke, poljske, romske, rumunske, ruske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske i češke nacionalne manjine, Četiri nacionalne manjine biraće članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine, i to: makedonska, hrvatska, crnogorska i goranska.

Nacionalni saveti su najvažnije ustanove nacionalnih manjina kojima su, prema Zakonu, poverena „javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“.

Izbori za Savete nacionalnih manjina u nedelju

Jelena Trifunović November 10, 2022

Izbori za članove 19 saveta nacionalnih manjina zakazani su za nedelju 13. novembar, dok će četiri manjine – goranska, makedonska, hrvatska i crnogorska, birati predstavnike putem elektorske skupštine.

U zakonskom roku je potvrđeno 50 izbornih lista. Na listama je troje Kikinđana: Ramona Tot, profesorka mađarskog jezika i književnosti, nalazi se na izbornoj listi kandidata za članove Saveta mađarske nacionalne manjine- „Mađarska sloga”. Milica Ristić, strukovni vaspitač je na listi „Za jedinstvo Roma Srbije Ibro Idić” kao kandidatkinja za članicu Saveta romske nacionalne manjine. Željko Radu, ekonomski tehničar, takođe iz Kikinde, kandidat je liste „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” za Savet romske nacionalne manjine.

Po pet lista potvrđeno je za albansku, bošnjačku, rusinsku i rusku manjinu, četiri liste podnele su Aškalije, po tri liste imaju bugarska, bunjevačka, egipatska i slovačka nacionalna manjina.

Između dve liste biraće Romi, Rumuni, Ukrajinci i Česi, dok po jednu listu imaju Nemci, Vlasi, Grci, Poljaci, Mađari i Slovenci.

Biračka mesta biće otvorena u nedelju u 7 sati, a zatvorena u 20 časova. Na teritoriji Grada Kikinde biće 10 biračkih mesta, pet u gradu i pet u selima.

Redovni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održavaju se svake četiri godine, koliko prema Zakonu, traje mandat jednog saziva nacionalnog saveta.

Политика