Политика Архиве | Страница 30 од 31

Буџет за 2023. годину пред одборницима у уторак

Jelena Trifunović децембар 17, 2022

Двадесет шеста седница градске скупштине бићe одржана у уторак 20. децембра. Одборници ће разматрати предлог одлуке о буџету града за наредну годину као и програме пословања јавних предузећа у 2023. години.

– Одлука о буџету је један од најважнијих докумената који се нађе пред одборницима и по обичају изазове обимнију расправу- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Скупштине града.

– Буџет је пажљиво планиран и на њему се детаљно радило. Разговарали смо свакодневно са суграђанима и трудили се да у највећој мери уважимо њихове захтеве и потребе. Суштина наше политике је да обраћамо пажњу на све, тако да ће и овај буџет бити уравнотежен, што би значило и развојни и социјално одговоран- указује Богдан.

– На дневном реду седнице наћи ће се и програми пословања јавних предузећа и јавност ће имати прилику да чује какви су њихови планови за наредну годину. То су сигурно теме које занимају грађане, јер се тичу решавања битних животних питања у граду. Јавна предузећа постају прави сервиси грађана, а њихове позитивне реакције нам показују да смо на правом путу-наводи председник градске скупштине..

На дневном реду предстојеће седнице биће и измене оснивачког акта ЈП „Кикинда“, статут Народног позоришта, Локални акциони план за спровођење мера и активности у управљању миграцијама на територији Кикинде од 2022. dо 2027. године, Локални акциони план за Роме и Ромкиње 2022-2025. године, као и између осталог, одлука о приступању изради плана детаљне регулације за соларни парк „Solar Power Plant Delta“ у к.о. Банатска Топола.

Како је студент приватизовао Ливницу?!

Igor Crnogorac децембар 14, 2022

Иако су седнице Народне скупштине обележили бројни вербални окршаји и жустре полемике, посебно се издвојила недавна епизода у којој је народна посланица Демократске странке Драгана Ракић, у жељи да прикупи јефтине политичке поене и унизи шефа напредњака Миленка Јованова, изнела оптужбе чија се истинитост лако да проверити- једноставним гуглањем . Драгана Ракић, перјаница Демократске странке односно онога што је од некада респектабилне политичке партије остало, оптужила је Јованова да је учествовао у малверзацијама око приватизације „Ливнице“?! Оптужба је изречена ни мање ни више него у Народној скупштини где је посланица Ракић од министра Синише Малог затражила да јој „достави сву документацију везану за ову спорну приватизацију“.

-Грађани Кикинде су ме замолили да добијем информације у вези са приватизацијом Ливнице у Кикинди. Наиме, у тој приватизацији је учествовао шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов. Додуше, тада није био у СНС-у, тада је био члан Демократске странке Србије, заједно са некадашњим министром за приватизацију, Предрагом Бубалом, који је такође био члан Демократске странке Србије. Када је откривена малверзација у Ливници везано за приватизацију Ливнице Кикинда, Бубало је завршио у затвору, а знате шта је Миленко Јованов урадио – учланио се у Српску напредну странку.-дословно је гласило обраћање посланице демократа.

Чак ни проста, да не може бити простија рачуница која показује да је Јованов у време када је завршена приватизација „Ливнице“ имао тек 23 године и био студент Правног факултета у Београду, на неки волшебан начин није поколебала Ракићеву да изнесе овакав нонсенс. Шеф напредњака, иначе и најактивнији посланик у Скупштини није оклевао да одговори:

-Дакле, у то време ја као студент са 23 године, јер то је мај 2004. године, дођем код Војислава Коштунице и Предрага Бубала и кажем – има да приватизујете овако или вас неће бити. И они шта ће, људи ураде како сам им ја рекао-иронично је одговорио Јованов и наставио: .

-Грађани Кикинде не знају додуше ко је Драгана Ракић, јер од странке тамо имају таблу и канцеларију, чланова нема, али врло добро знају да је мој отац радио у тој Ливници Кикинда.

Ви да сте се ишта распитивали не бисте правили овакве грешке и то показује колико сте површни, колико вас мрзи, чак и на Гугл да одете. Иначе бисте знали да је тај Бубало кога спомињете био приведен у мају 2013. године, а да сам се ја, што пише на мом сајту где сте могли да видите, у Српску напредну странку учланио у августу 2015. године, две године касније.

Мислите да ће то да вам прође? Па, неће. Добићете одговор увек.. Ви мислите овим подметачинама, овим твитер-зафрканцијама да ћете да победите на изборима? упитао је шеф напредњака.

Стварно их мрзи да гуглају: Бубало био оптужен због Луке Београд, а не Ливнице

У очигледној жељи да по сваку цену изнесе оптужбе на рачун шефа напредњака, Ракићевој није тешко пало да потпуно игнорише чињенице. Министар Бубало никада није био оптужен због приватизације Ливнице. Против бившег министра вођен је судски процес због приватизације Луке Београд.

Пропала тема

-Осамнаест година траје моја завера да сам ја сакрио како сам приватизовао Ливницу. И ево, таман сам мислио да ћу да се извучем, али ево Драгане Ракић која ме је раскринкала и ја сада немам шта друго, него да се пријавим у полицију и да кажем- људи треба да идем у затвор, ја лоше приватизујем,. А хвала вам што ме сматрате довољно способним и што сматрате да сам као несвршени студент успео да приватизујем један велики систем као што је Ливница Кикинда. Господине Орлићу, ово је проблем. Ово је требало да буде речено када ја нисам у сали и да не могу да одговорим и онда је то требало данас да буде тема- истакао је Јованов.

Лукач Думитрову: Бићете у тиму

Jelena Trifunović децембар 5, 2022

Да у Плану развој града до 2030. године села нису заступљена, оценио је на протеклој седници одборник групе грађана „Наше мало место“ Горан Думитров. Повод је био доношење одлуке о покретању поступка израде средњорочног плана града који ће бити донет за период од три године и којим ће се конкретизовати План развоја града као кровни стратешки документ.

-Знам колико је важно да се приликом конкурисања за средства, пројекти налазе у стратешким документима, иде и ИПА, а иако села нису заступљена у Плану развоја, било би добро да их провучете да буде барем у средњерочном плану. Залагао сам се да се Обрадовићева бара стави у неки програм и профункционише по угледу на сличне еколошке пројекте- напоменуо је, између осталог, Думитров.

На излагање Думитрова реаговао је Градског већа Саша Танацков образлажући више ставки из Плана развоја града.

-Опремање и изградња нове индустрије зоне није само за град, ту ће радити и становници села. Поменућу и подстицаје у пољопривреди, развој агротуризма, превоз, изградњу пречистача пијаће воде у селима, реконструкцију школа и вртића, саобраћајну повезаност, културне и спортске садржаје, све се то односи на сеоске месне заједнице- напоменуо је Танацков.

На примедбу Думитрова да у селима није изграђена канализација, одговорио је Љубан Средић, ресорни члан Градског већа.

– Најбитније је да се реши питање пијаће воде, и кренуће се са селима после Кикинде. За изградњу канализације, имаћемо пројектно техничку документацију у буџету за наредну годину, како бисмо конкурисали за средства. Као неко ко живи на селу, могу да потврдим да водимо рачуна о сеоским месним заједницама, путној мрежи, објектима, да се мештанима створе што бољи услови- нагласио је Средић.

Градоначелник Лукач истакао је да је бољитак живота за сваког грађанина евидентан и позвао Думитрова да конкретно учествује са предлозима и идејама.

-Бићете у тиму за израду средњерочног плана града, да нам дате конструктивне идеје и предлоге за развој села. Свако ко има конструктивну сугестију и добру идеју добродошао је да да свој предлог, да заједнички учинимо Кикинду још бољим местом за живот и рад -истакао је Лукач.

Рагуш (СНС): Кикинда има изузетне потенцијале- од обновљивих извора енергије до културе

Jelena Trifunović децембар 2, 2022

Да Град Кикинда има изузетне развојне потенцијале- од обновљивих извора енергије па до културе, оценила је приликом данашње посете Кикинди и Градском одбору Српске напредне странке народна посланица Марина Рагуш. Податак да је у Кикинди број незапослених на најнижем нивоу до сада, говори о менаџменту управе града, истакла је, између осталог, Рагуш.

-Знам да је месец новембар овде совембар, обишла сам музеј и „Теру“ и уочила велике потенцијале које има за значајне пројекте. Пошто сам заменик шефа спољнополитичког одбора у Скупштини, и сусрећем се неретко са страним делегацијама где заиста има великог интересовања за инвестирање у локалне самоуправе, ту видим Кикинду са изванредним потенцијалом за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине.

Јако је важно да разумемо геополитички моменат у ком смо и ако успемо да се мирно провучено кроз ужарени тунел геополитичких превирања, одржимо национални буџет у овом формату, изборимо се са свим што доноси енергетска криза која је и финансијска криза и друштвена, да сачувамо радна места и инвестиције, ја верујем да ће се Србија развијати по плану и бити прави бисер региона, а то ће пратити и Кикинда. Већина људи које сам овде упознала су ентузијасти, нису им личне користи и новац на првом месту, већ љубав према свом граду и визија његовог развоја. Данас сам чула многе добре пројекте. Верујем да ћемо успети у томе да их испрати потребна финансијска структура, па ће фазно грађани Кикинде видети на делу ту визију развоја града. Најновији податак да Кикинда има око 2300 незапослених, а било их је и 10.500, говори о добром менаџменту управе града- рекла је за Кикиндски портал Марина Рагуш, посланица СНС.

Говорећи о раду Народне скупштине, Рагуш је оценила да се у овој институцији пресликава атмосфера са геополитичке сцене.

-Очекивала сам мало више слуха и државотворности, јер се налазимо у специфичном периоду, али добар део опозиције се одлучио за тај пут. И није лоше да се виде специфичне разлике између свих нас, да грађани процене где је ко. Пресрећна сам што се политика преселила тамо где јој је и место- са улице у институције. Иако те расправе неретко тако делују како делују, надам се да ће се завршити у цивилизованим тону утемељене на аргументима. Добро је да је то у оквиру пленума јер је то једино место где се власт и опозиција директно сусрећу и размењују аргументе.

Јованов се на сваком месту бори за Кикинду

Заменица председника посланичке групе СНС о сарадњи са Миленком Јовановим, шефом напредњака у Народној скупштини, каже:

-Јованов и ја кад се шалимо кажемо као да смо омашили географско подручје одакле долазимо, јер ја имам мирнији темперамент, макар појавно, а Јованов је енергичан, увек у покрету, брзореагујући, брзомислећи, на првом месту добар човек. Велики је патриота који има филигрантски издефинисан национални осећај за оно што јесте државни интерес. Заиста ми је велико задовољство да сарађујем са њим. Морам рећи да изузетно воли свој град и суграђане, и на сваком месту се бори за Кикинду.

О повратку цензуса на пет одсто

-Мислим да наша политичка сцена треба да се укрупњава. Тренутно имате 15 посланичких клубова са варијантом да их буде и више јер се сама опозиција у међувремену умножила. Не могу да испратим више ко је са ким, ко чије име користи, то су непрестане свађе због тога. Верујем да смо ми у претполитичком добу где немате јасну поделу на лево, десно, центар. Сујете су сада главни проблем када је реч о опозицији, идеологије је ту у траговима, руковођени су дневно политичким интересима. По мени, у суштини постоји само једна подела, а то је подела на суверенисте и глобалисте и то је фактички дискурс који је актуелан и у Европској унији. Сада имате тај наратив у оквиру Европског парламента да ли ће реформа ићи у смеру да постоје националне државе са својом политиком или ће се наставити у овом глобалистичком смеру да неко фантомско веће одлучује у име свих. Тај тренд све више смета многим јаким државама , једна од њих је Француска, где и очекујем да се деси неминовна реформа ЕУ.

Сарадња са Кином

-Кина је нарастајућа сила и једини прави изазивач за позицију супер силе. Наша сарадња са Кином је плодоносна у више области. Разне државне и партијске делегације су посетиле Србију и изразиле велико интересовање за инвестирање у локалне самоуправе, посебно их интересују обновљиви извори енергије и улагања у инфраструктуру- каже Марина Рагуш која је на челу посланичке групе пријатељства са Кином, друге по величини у Народној скупштини.

Скупштина усвојила извештај о деветомесечној реализацији буџета: Настављају се улагања за бољи живот грађана

Jelena Trifunović новембар 30, 2022

Градска каса у првих девет месеци ове године приходовала је 2,283 милијарде динара што је 70 одсто у односу на годишњи план, док су расходи нешто мањи и износе две милијарде и 11 милиона динара односно 62 одсто плана. Консолидовани извештај о реализацији буџета у периоду од јануара до септембра, образложила је на данашњој седници градске скупштине заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-План по ком поредимо износи 3,243 милијарде динара. Реализација прихода је добра и већа у односу на прошлу годину када је, за исти период, износила 66 одсто. За око 211 милиона смо прикупили и наплатили више прихода у односу на лане. Прикупљено је више новца од пореза, али и од рудне ренте. Више је приходовано од пореза на добит и капиталне добитке, пореза на зараде, пореза на имовину, као и пореза на пренос апсолутних права. Од рудне ренте буџет је приходовао 342 милиона што је 118 милиона више него 2021.године- рекла је заменица градоначелника.

-Код расхода, текућа потрошња је у складу са планираном, док су код комуналних услуга расходи већи због поскупљења што нам је и био сигнал да ову ставку коригујемо код ребаланса. Нешто нижи проценат расхода је због инвестиција које ће бити реализоване у последњем кварталу године. Завршена је изградња канализације у насељу Шумице, највећи део пројекта Еколејкс, део завршних радова на пијаци, трафо станица у индустријској зони Расадник, улагања у ПУ „Драгољуб Удицки“ пред нову школску годину као и у месне заједнице, радови на отвореним базенима и поставка лед расвете у СЦ „Језеро“. Реализација инвестиција је, ипак, свега 26 одсто јер ће највећи део бити реализован у последњем кварталу, очекујемо још око 200 милиона. Следи реконструкција водовода, извођач ће идуће недеље бити уведен у посао. Завршена је реконструкција саобраћајница у индустријској зони Расадник у вредности 42 милиона, а креће и отплата пројекта лед расвете, то чека на извршење- детаљно је предочила Јакшић Киурски.

Лукач: Капитални пројекти и преговори са инвеститорима

Улагања у квалитетнији живот свих грађана на територији града Кикинде, биће настављена, а у току су преговори са десетак инвеститора-указао је на данашњој седници градске скупштине градоначелник Никола Лукач.

-Поносан сам и задовољан резултатима у протеклих девет година у Кикинди и десет година у Србији, политика Александра Вучића и Српске наредне странке је да бринемо о грађанима. Нећемо се зауставити када је у питању брига о младима и о најстаријима. Лепо је чути како се на десетине породица вратило у наш град и када видимо да се више деце рађа. У току су, али и предстоје нам значајна улагања, поменућу само нека: реконструкција болнице, брза саобраћајница Сомбор-Кикинда, фабрика воде, отварање граничног прелаза, водовод и канализација, пијаца, реконструкција зграде РФЗО и ПИО фонда, нова зграда Центра за социјални рад, улагања у школе, спорт, културу, месне заједнице, путну инфраструктуру.

-Са десетак инвеститора преговарамо да дође бар једна фабрика и у томе имамо подршку покрајине и републике. Гледамо да овде дођу квалитетније фирме, са већим платама. Наш циљ остаје да свако село буде понос, а треба напоменути и да су око 50 кућа добили млади брачни парови у селима, и биће их још, укупно скоро 70. Грађани можда дуго чекају да се реализују неки пројекти, али хвала на разумевању да ћемо све решавати, по приоритетима- истакао је градоначелник Лукач.

Средњерочни план града

Скупштина је усвојила одлуку о покретању поступка за израду и доношење средњерочног плана града чију важност је образложио Саша Танацков, члан Градског већа.

-План развоја града до 2030. године као кровни документ смо усвојили, а разрада овог стратешког документа је средњерочни план који се доноси за период од три године. Поклапа се за буџетом и пројекцијама за наредне две године. Средњерочни план прецизно разрађује шта ће бити урађено које године и која средства су потребна. Предвиђа и анализу претходног периода. Примера ради, у Плану развоја града имали смо привредни развој, планирана је изградња индустријске зоне Расадник, то смо и завршили. Инвестиција вредна 82 милиона динара је заједничко финансирање Министарства привреде и града. Такође, у сегменту екологије, завршили смо најобимније радове из прекограничног пројекта „Еколејкс“- истакао је Танацков.

Миленко Јованов је апсолутни рекордер по броју обраћања у Народној скупштини

Jelena Trifunović новембар 19, 2022

Тринаести сазив Народне скупштине Србије почео је са радом пре 107 дана. Апсолутни рекордер са више од 136 говора је Кикинђанин, шеф посланичке групе „Александар Вучић- заједно можемо све“ у Скупштини Србије Миленко Јованов.

Посебну пажњу Кикинђана, Јованов је скренуо лобирањем за град. У обраћању члановима нове Владе, приликом усвајања ребаланса буџета, истакао је важност реализације најзначајнијих инфраструктурних пројеката за Кикинду- пре свега фабрике воде, али и брзе саобраћајнице Сомбор-Кикинда. Том приликом Јованов је најавио и да ће се, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство, финансирати мини пречистачи пијаће воде у селима, тако да сви грађани на територији Града Кикинде могу да имају квалитетну воду.

Шеф посланичке групе „Александар Вучић- заједно можемо све“ нагласио је и важност изградње обилазница око Меленаца и Башаида, кружног тока у Башаиду, саобраћајног повезивања овог дела Баната са кључним саобраћајницама, али и у циљу побољшања еколошке слике Кикинде, истакао је значај пречистача отпадних вода и пошумљавања.

Са дупло мање говора у Народној скупштини, после Миленка Јованова следе Ивана Паралић (61) из Народне странке и Мариника Тепић из Странке слободе и правде са 38 обраћања.

Према подацима Отвореног парламента, убедљиво највише времена за говорницом провели су посланици са листе „Александар Вучић – Заједно можемо све“, који су се обратили 329 пута. Следе посланички клубови Демократске странке са 192 обраћања и Народне странке са 189.

Социјалисти су имали укупно 48 говора, посланици из Савеза војвођанских Мађара 17, а њихове колеге из Социјалдемократске партије Србије 16 обраћања. Чак 91 народни посланик ниједном није говорио у Скупштини.

Ђорђе Тешин изабран за председника Градског одбора СПС

Jelena Trifunović новембар 17, 2022

На изборној конференцији Градског одбора Социјалистичке партије Србије одржаној вечерас у кикиндском Културном центру, за председника тог одбора изабран је Ђорђе Тешин. Да су у СПС-у у току избори на свим нивоима- републичком, покрајинском и локалним нивоима, напоменуо је Бранко Ћурчић, потпредседник Покрајинског одбора социјалиста.

-У Кикинди смо имали привремени орган у протеклим изборима и то руководство показало се као добро и успешно. Углавном ће ти људи и наставити да воде Градски одбор у Кикинди. Политичка порука коју шаљемо чланству је порука јединства, пре свега, јер нам је јединство потребно не само на партијском нивоу него и на државном. С обзиром на то да смо део владајуће коалиције у држави, потребно нам је политичко јединство и стабилна ситуација из које ћемо све потенцијалне проблеме моћи успешно да решавамо-истакао је Ћурчић.

Ђорђе Тешин преузео је руковођење кикиндским одбором почетком године. На изборној конференцији изабрано је, поред председника још 40 чланова Градског одбора.

-Настојаћемо да мењамо начин рада на локалном нивоу, пре свега у градском одбору, мислећи пре свега на појачање контаката са житељима града и околних села где ћемо у директној комуникацији покушати да продремо до њихових потреба, сазнамо проблеме и потешкоће и да радимо на њиховом решавању. И даље ћемо бити лојалан коалициони партнер у градској скупштини. Имамо четири одборника и два члана Градског већа. Ја ћу бити шеф одборничке групе и мислим да ћемо ту сарадњу наставити успешно и ефикасно. Лојалност са наше стране, никада се није доводила у питање, међутим радимо на томе да очувамо сопствени идентитет и интегритет наше партије- рекао је Тешин.

Према његовим речима, по последњој ревизији од летос, СПС има око 1.200 чланова на територији Града Кикинде.

Свечаној конференцији су присуствовали и функционери коалиционих партнера СНС и СВМ. У уводном делу конференције, осим Бранка Ћурчића, окупљенима се обратила и Станислава Хрњак, покрајинска посланица и повереница Српске напредне странке у Кикинди.

Најављени долазак Душана Бајатовића, председника Покрајинског одбора СПС-а изостао је због обавеза, а међу присутнима су били председник Окружног одбора СПС Витомир Вучковић, директор МСК Мирко Латиновић, генерални директор фабрике „Тоза Марковић“ Бранислав Бандић, чланови Градског већа из редова социјалиста Љубан Средић и Стеван Иличић, као и, испред локалне самоуправе, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Суграђанин Жељко Раду у Савету ромске националне мањине

Jelena Trifunović новембар 16, 2022

Кикинда је први пут добила представника у Националном савету ромске националне мањине. Суграђанин Жељко Раду био је на 26. месту на листи „Србија за Роме- Заједно можемо све” која је, од 811 грађана ромске националности уписаних у посебан бирачки списак, освојила 545 гласова. На изборима за национални савет, Роми су кандидовали две изборне листе. „Србија за Роме -Заједно можемо све” коју је предводила Јелена Јовановић, према подацима РИК-а, освојила је 35.176 гласова што је 34 мандата. Друга листа „За јединство Рома Србије” освојила је 1.135 гласова односно један мандат.

Раду се захвалио свима који су изашли на изборе у недељу.

-Први пут ромска заједница показала је јединство као никада до сада. Наш град први пут има представника у ромском националном савету. Хвала Ромима из Кикинде на указаном поверењу, доказали смо да смо се коначно ми Роми ујединили око идеје да свим нашим сународницима пружимо прилику за боље сутра и да обостраним поверењем, трудом и радом можемо постићи наше циљеве, да наша деца живе боље- истиче Раду.

Жељко Раду је као ђак генерације завршио Економско-трговинску школу у Кикинди. Потом је уписао Економски факултет у Суботици и то као први на листи са максималних 100 бодова. Након краћег боравка у иностранству, са породицом се вратио у родну Кикинду. Председник је Удружења „Ромски облак маште” које негује традицију и културу Рома.

-Циљ Савета је да сачувамо интегритет Рома, кроз неговање културе, језика и очување традиције. и да Роме приближимо институцијама, како кроз економски напредак тако и побољшање услова становања. Највећи задатак нам је да кроз образовање унапредимо живот Рома, јер је само образовање излаз из зачараног круга сиромаштва- наглашава Раду.

Рамона Тот изабрана за чланицу Савета мађарске националне мањине

Jelena Trifunović новембар 15, 2022

Након редовних избора за чланове савета националних мањина одржаних у недељу 13. новембра, Републичка изборна комисија утврдила је прелиминарне резултате. Чланица новог састава Савета мађарске националне мањине биће Рамона Тот, трећа на изборној листи „Мађарска слога“. У Кикинди на посебном бирачком списку уписано је 3.650 грађана мађарске националности, а на гласање је изашло 36 одсто. Рамона Тот захвалила се свима који су подржали листу „Мађарска слога“.

-Задовољни смо исходом изборног дана, али увек може и боље. Међутим, имамо у виду да су гласачи мађарске националности, посебно они који имају двојно држављанство, учествовали на трећим изборима ове године. Део мојих обавеза, пре свега, биће одржавање мађарског образовања, употребе језика и културе у нашем региону. Са поносом ћу представљати банатска насеља, јер знам, као руководилац једне културне установе, да нам није нимало лако да опстанемо због емиграције и асимилације. Један од мојих главних циљева је да се образовне, црквене и културне институције уједине и ојачају, очувају идентитет мађарских грађана Војводине- каже Рамона Тот која је у Градском већу задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици. По образовању је професорка мађарског језика и књижевности и руководи радом КУД-а „Еђшег“.

Како оцењује, досадашњи рад Националног савета мађарске националне мањине био је веома успешан, са конкретним резултатима.

– Захваљујући Мађарском националном савету, у вртићу „Наша радост“ 2017. године отворен је целодневни боравак на мађарском језику, а основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди и „Мора Караљ“ у Сајану постале су школе од посебног значаја. Не смемо заборавити ни стипендије за студенте, као ни могућност да, уколико наставе студије у Новом Саду, уз минималан износ користе интернат „Европа“. Много дугујемо раду Мађарског националног савета, сви морамо да водимо рачуна о томе, али сам сигурна да ће и нови састав ефикасно радити у наредне четири године- истиче Тот.

Представници Савета бирају се на мандат од четири године, а најбројнија мањинска заједница у Србији, мађарска, на те изборе изашла је са једном листом – „Мађарска слога“. Национални савет мађарске националне мањине броји 35 чланова.

Избори за савете националних мањина: Бирачка места отворена до 20 сати

Jelena Trifunović новембар 13, 2022

У Србији се данас одржавају избори за националне савете националних мањина на којима учествује 50 изборних листа. Од укупно 23 национална савета националних мањина, за 19 чланови се бирају непосредно, док се за четири бирају путем електорских скупштина.

Бирачка места отворена су у 7 сати, а гласање траје до 20 часова. На територији Града Кикинде гласа се на десет бирачких места, пет у граду и пет у селима. На изборима право гласа имају припадници националних мањина са правом гласа, уписани у Посебни бирачки списак.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позвало је све грађане са правом гласа да изађу на изборе за националне савете националних мањина како би нови сазиви имали потребан демократски легитимитет и били право представничко тело националних мањина у Србији.

Чланове националног савета на непосредним изборима бирају припадници албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, немачке, пољске, ромске, румунске, руске, русинске, словачке, словеначке, украјинске и чешке националне мањине, Четири националне мањине бираће чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Национални савети су најважније установе националних мањина којима су, према Закону, поверена „јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима“.