– Старо језеро данас је свето место. Окупили су нас храбри људи, јунаци који ће улепшати велики празник и учинити да овај леп обичај опстане и настави се – рекао је протојереј Петровић, поздрављајући учеснике и присутне празничним поздравом „Бог се јави“.
До Часног крста у Кикинди први је допливао двадесетпетогодишњи Душан Јарић из Кикинде који је на мастер студијама на Рударско-геолошком факултету у Београду и такође је тренирао ватерполо.
– Први пут ове године нисмо морали да разбијамо лед, температура воде је пет степени. Сваке године имамо све више учесника. Никада се нико није ни закашљао после богојављенског пливања – рекао је Богосављев.
Радови су започети крајем септембра 2021. године, међутим, због свега наведеног, извесно је да ће завршетак прве фазе радова, који подразумевају и реконструкцију две зграде у којима су Дечије одељење, палијативна нега, и Инфективно одељење, бити пробијени.
За радове у првој фази Министарство је определило 330 милиона динара, а додатни трошкови увећаће овај износ за 40 милиона.
У другој, много обимнијој фази, биће реконструисано 14 хиљада квадрата у новој згради Болнице, и изградиће се анекс са шест хиљада квадратних метара јер ће свака соба имати купатило, што ће умањити смештајне капацитете у постојећем објекту. Тада ће бити реновирана и управна зграда Болнице.
Председник Србије Александар Вучић најавио је данас, након састанка са представницима Војске Србије, да ће као врховни командант на Дан државности – 15. фебруара издати наредбу, а начелник Генералштаба ће расписати конкурс за пријем до 5.000 младих у специјалне јединице Војске Србије. Вучић је прецизирао да се пријем младих односи на специјалне јединице као што су 72. специјална бригада, 63. падобранска и Кобре, са циљем да се оне додатно ојачају.
Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић боравила је данас у посети Кикинди где је, после састанка са градоначелником Николом Лукачем и покрајинском посланицом Станиславом Хрњак у Градској кући, обишла Народни музеј и АДЗНМ „Гусле“. Да институције културе у Кикинди и ове године могу да рачунају на значајну подршку покрајине, извесно је посебно имајући у виду да је у овој години буџет ресорног секретаријата удвостручен. Једна од тема разговора била је иницијатива града да „Гусле” пређу у оснивачки статус покрајине.
– У претходном мандату Покрајинске владе ми смо кроз различите врсте финансирања пре свега путем јавних конкурса, помогли не само институције културе чији је оснивач Град Кикинда већ и удружења грађана са укупним износом од око 35 милиона динара. То су били конкурси и подршка за савремено стваралаштво, културно наслеђе, јавно информисање и националне мањине. У разговору о будућим пројектима, разматрали смо иницијативу града да „Гусле“ које су понос свих нас, пређу у оснивачки статус покрајине и да на тај начин покажемо да култура, традиција и историја јесу нашу искрено и трајно опредељење и да о њима водимо рачуна суштински, у формалноправном и буџетском смислу што је неопходно за њихов даљи рад и опстанак. Град Кикинда је један од ретких који има врло амбициозне пројекте, препознаје потребе свих посленика културе, и улаже значајна средства у инфраструктуру – рекла је покрајинска секретарка Драгана Милошевић.
Градоначелник Никола Лукач уверава да су покрајинској секретарки Драгани Милошевић изнели снажне аргументе да „Гусле“ добију другачији статус и напомиње да су тема састанка били и пројекти других установа културе.
-Разговорали смо о будућим пројектима и статусу АДЗНМ „Гусле“, као и о „Тери“. Изнели смо наше аргументе о значају институција културе у Кикинди. Сигуран са да ћемо пронаћи начин да на виши ниво подигнемо рад „Гусала“, „Тере“, као и квалитет пројеката Народног музеја, Народног позоришта, Културног центра. На предстојећим конкурсима, очекујемо реализацију још квалитетнијих пројеката-рекао је Лукач.
Да Кикинда има не само значајне потенцијале и програме у области културе, већ и јединствене садржаје, истакла је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
-Мој задатак као посланика је да направим добре контакте и покренем питања која су важна за овај град. „Гусле“ су једно од најстаријих друштва у Срба, основано 1876. године и имају посебан значај. Сматрамо да је важно да програмски део њиховог рада буде на вишем нивоу јер квалитетом и капацитетом то заслужују. Увек инсистирам на резултатима, а то је видљиво и у области културе- Музеј скулптура великог формата Тера је јединствен у овом делу света, Сувача такође, као и Мамутица Кика. Кикинда јесте град који је у жижи и наш задатак је да будућим поколењима оставимо потенцијал којим ће се они поносити и даље га развијати, поручила је Хрњак.
У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММR вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.
Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.
Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.