najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Beživotna tela dvojice muškaraca pronađena su jutros u privatnoj kući u Ulici Železnički novi red u Kikindi. Prema nezvaničnim informacijama, Z.M (56) je prvo nožem i čekićem ubio T. Z. (62), a potom je otišao na tavan kuće gde se obesio. Motiv stravičnog zločina najverovatnije je bila ljubomora jer je Z. M. sumnjao da je njegova supruga u vezi sa T. Z.
Po nalogu nadležnog tužilaštva, tela su poslata na obdukciju u Centar za sudsku medicinu u Novi Sad. Detalje krvavog zločina utvrdiće istraga.
Sadnja novih šuma i popunjavanje drvoreda u gradu redovna je aktivnost Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. U toku je jesenja i zimska sadnja koja traje do marta, i u toku koje će biti zasađeno 17 hiljada novih stabala, kaže za Kikindski portal sekretarka Sekretarijata Miroslava Narančić.
– Sadi se na površinama u ataru, na šumskim osnovama, gde je moguće zasnivanje novih zasada. Popunjavamo i vetrozaštitne pojaseve, kao i drvorede u gradskim ulicama. Tokom cele godine razmatramo predloge koji stižu iz mesnih zajednica i udruženja koja žele da urede svoju sredinu i, svuda gde je to moguće, izlazimo u susret – kaže Narančićeva.
Sadi se na područjima Sajana, Banatskog Velikog Sela, Ruskog Sela i Mokrina, a u gradu se popunjavaju drvoredi u ulicama: Jovana Jovanovića Zmaja, Srbobranska, Miloša Ostojina i u Masarikovoj. U Ulici jorgovana na Strelištu zasadićemo jorgovane – rekla nam je Narančićeva. – Trudimo se da nova sadnja bude ravnomerno zastupljena. Građanima su se svidele crvenolisne forme koje smo, pre desetak godina, doneli na naše ulice – crvene šljive, katalpe, kelreuterije.
Sadnja i održavanje poveravaju se, ugovorima, rasadnicima, a zemljištem na šumskoj osnovi upravlja JP „Kikinda“. Lovačko udruženje Kikinda dobilo je na održavanje pet kilometara 
vetrozaštitnog pojasa na svom lovnom području. Lovci su tražili ovaj posao jer tako mogu i da podižu staništa za divljač.
Iako je sadnja povećana u poslednjih sedam godina, ovaj posao zahteva mnogo truda i vreme.
– Neophodno je pet godina intenzivne nege i brige o novim sadnicama, i u tom periodu čak nekoliko puta radimo zamenu i obnovu sadnih vrsta – zbog oštećenja koja učine neodgovorni poljoprivrednici, ali i divljač.
Pri kraju je i prvi krug pojekta Grada „Školske šume“. Deseta školska šuma biće zasađena na jesen ove godine u Bašaidu, a zatim se sadnja nastavlja, dodavanjem po rasporedu, u svim selima i u gradu.
Udomite novogodišnje jelke i ostvarite popust na sadnice
Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj poručuju sugrađanima da će, ukoliko nemaju gde da zasade jelku sa busenom, posle praznika moći da je odnesu u Rasadnik „Dorijat“ i da dobiju popust na kupovinu sadnice.
– Kada jelka provede više od mesec dana u zatvorenom prostoru, ona doživi šok na spoljnoj temperaturi. Zato stručni ljudi treba da se pobrinu o njihovom stanju i da ih zdrave zasade. Građani su pitali da li mogu da ih zasade sami, na primer na Starom jezeru. Naš odgovor je da je to naš posao i sa Rasadnikom „Dorijat“ imamo dogovor o takvoj sadnji – kaže Miroslava Narančić.
Detaljnije informacije o ovom postupku Sekretarijat će saopštiti u toku januara.
Prvu bebu rođenu u 2023. godini, Vukašina Kondića, danas su posetili gradonačelnik Nikola Lukač i predstavnici Crvenog krsta. Mali Vukašin dobio je poklon-ček na 50 hiljada dinara i darove, pakete Crvenog krsta.
Mama prvog novog sugrađanina u ovoj godini je tridesetogodišnja Ivana Kondić iz Kikinde i 
Vukašin joj je drugo dete.
– Zahvaljujem se na poklonima, zaista nam znači. Termin je bio 27. decembra, ali eto, Vukašin je sačekao novu godinu. Imam i ćerkicu Elenu, koja ima sedam godina i ona je želela baš brata, da ne bi morala da deli igračke – rekla je srećna mama Ivana.
Gradonačelnik, Nikola Lukač, čestitao je mami Ivani i poželeo joj brz oporavak, a malom 
Vukašinu dug i srećan život.
– U životu svake porodice nema ničeg lepšeg od toga da novu godinu započnu sa novom bebom, koja je i nas sve obradovala. Grad će učiniti sve da pomogne 
roditeljima, ne samo u prvim mesecima. Mislim da jasno pokazujemo opredeljenje da vodimo računa o deci i o roditeljima i da je u našem gradu za njih sigurna budućnost. Naš zajednički cilj je bolji i lepši život za sve – rekao je Lukač.
Vukašin je rođen jutros u 9 sati i 5 minuta, porođaj je protekao bez problema, rekao je ginekolog-akušer, dr Stanislav Blažić.
– Mama i beba su dobro, beba je dobila ocenu 10 po Apgarovoj skali. Trenutno imamo četiri tek rođene bebe na 
odeljenju. U protekloj, 2022. godini, bila su 492 porođaja, što je 40 beba više nego 2021. godine – kaže dr Blažić.
Na poklonima i podršci zahvalila se i direktorica Opšte bolnice u Kikindi, dr Vesna Tomin.
– Gradonačelnik i Gradska uprava vode računa o našoj bolnici, što samo pokazuje da se zdravstvo u našoj sredini izuzetno vrednuje i da svaku vrstu podrške imamo da građanima 
pružimo najbolju zdravstvenu zaštitu, u skladu sa našim kapacitetima i mogućnostima – rekla je dr Tomin. – Kada se rodi jedna beba, to je dobitak za ceo kosmos, a posebno za jednu ovako malu zajednicu kakva je naša. Presrećni smo, prvo što naš 
Vukašin ima 3.800 grama i 54 centimetra dužine. Ako se po jutru dan poznaje, ova će nam godina sigurno biti odlična.
Kikindski Crveni krst obezbedio je paket za Vukašina, ali i za ostale bebe na odeljenju.
– Ovo je najlepša i najradosnija akcija Crvenog krsta. Poklonili smo sve što je potrebno za prve bebine dane, i sada, prvi put, i člansku kartu Vukašinu, i to je najleši način da pokažemo 
svim građanima da je Crveni krst tu za njih i u najlepšim i u najtežim trenicima – rekla je predsednica Crvenog krsta Kikinda, Marijana Mirkov.
Malom Vukašinu i mami Ivani stigla je i najdraža poseta, tata Vojislav i sestra Elena koji su došli da ga vide prvi put. Mnogo radosti doneo je Vukašin svojoj porodici, ali i sugrađanima. Događaj nastanka novog života svakako je povod za optimizam i veru u još bolju i lepšu novu godinu.
Šta pokazuje rezime godine za nama, pune izazova- poznatih, ali i neplaniranih? Koji su to naredni koraci kako bi Kikinda postala bolje mesto za život? Da li je ovogodišnji budžet od bezmalo tri i po milijarde ipak „pretesan“ za sve naše probleme, potrebe i želje? Koliko je važan oslonac nesumnjiva podrška pokrajine i republike, a najvažnija ona koja stiže od građana? Kraj jedne i početak nove godine, prilika je da se sumiraju rezultati i definišu planovi za naredni period. Upravo to je i bio povod za novogodišnji intervju sa prvim čovekom grada Nikolom Lukačem.
-Uprkos neplaniranim velikim izazovima koji su posledica globalnih zbivanja, nastavili smo da realizujemo kapitalne investicije, da započete nastavimo i privodimo kraju. I u prošloj godini još jednom se pokazala važnost određivanja prioriteta, suočili smo se sa energetskom krizom za koju je drugi deo godine pokazao da se ne stišava, već reflektuje i na našu zemlju i grad. Ispostavilo se da nam, primera radi, za nastavak uređenja parka, treba 30 odsto više novca nego što smo planirali pre godinu i po dana. Međutim, uz sjajan tim saradnika, marljiv rad i zajednički cilj- bolji i lepši život u Kikindi uspevamo da prebrodimo nedaće. Posvećeni smo rešavanju višedecenijskog problema pijaće vode, građevinski radovi teku, kikindska fabrika vode raste uz pomoć KFV banke, republike, pokrajine, kao i sopstvenim sredstvima. Sledeći korak za dva, tri meseca biće implementacija tehnologije. Plan je da bude u funkciji krajem 2023, početkom 2024. godine. Uz podršku pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja obavlja se rekonstrukcija vodovodne mreže, radi se u fazama. I magistralni vod takođe se rekonstruiše, vremenske prilike i sada idu na ruku radovima.
Lukač ukazuje da je završena nova industrijska zona „Rasadnik“ kao preduslov za dolazak investitora. Od Ministarstva privrede usmerena su sredstva za infrastrukturno opremanje, trafo stanicu obezbedio je grad sa EPS-om, a Pokrajinska vlada odobrila je sredstva za postavljanje rasvete od kružnog toka do industrijske zone.
-Imamo jednog domaćeg i šest, sedam zainteresovanih stranih investitora. Želimo da to budu plaćeniji i kvalitetniji poslovi, pa i da postoji razvoj unutar samih fabrika. Želimo da mladi ostaju i da se vraćaju u Kikindu. Raduje me da smo stvorili uslove i da se domaće firme proširuju i zapošljavaju nove radnike. U Kikindi će biti izgrađen moderan ritejl park, pregovori su u završnoj fazi i pred potpisivanje ugovora, a još jedan investitor zainteresovan je da izgradi jedan manji ritejl park jer takvi sadržaji nedostaju u okrugu.
-U našim selima, određivanjem prioriteta uspeli smo da uradimo ono što su građani zajedno sa savetima tražili. Posla naravno još ima, a probleme nastavljamo da rešavamo. Za deponiju u Mokrinu, ogroman problem, 11 miliona dinara smo uspeli od tri nivoa vlasti da obezbedimo, da se deo te deponije sanira- ukazuje Lukač.
Gradonačelnik napominje i da je pravovremeno u gradu završena zamena javne rasvete kako bi se ostvarila značajna ušteda električne energije. U protekloj godini nastavljena su ulaganja u škole, vrtiće, sport, mlade, kulturu.
– Obezbedili smo 260 stipendija za studente, besplatne udžbenike i pribor za prvake, buster sedišta za predškolce. Nastavljamo i sa merama pronatalitetne politike- od „bebi kluba“ do pokreta Tri plus. Mladi prepoznaju našu želju i napore da ih slušamo- kaže Lukač. Ambiciozni planovi predviđeni su i za 2023. godinu.
-Rekonstrukcija bolnice ide svojim tokom i nastavlja se za nekoliko meseci. Zahvaljujem se Kancelariji za javna ulaganja koja je finansijer ovog posla. U planu je i projekat novog Doma zdravlja. Takođe, moramo da pomognemo mladim lekarima kako bi ostali u Kikindi. Višestruko je značajan projekat izgradnje brze saobraćajnice Sombor- Kikinda, prvih 22 km krenulo je od Bačkog Brega ka Somboru, a mi završavamo potrebne predradnje da bi krenula izgradnja i od Nakova. Intenzivno radimo i na tome da granični prelaz kod Nakova proradi 24 časa.
Razlozi za zadovoljstvo su i činjenica da Kikinda beleži porast broja turista i da se može pohvaliti raznovrsnim kulturnim sadržajima. Ništa manje nije važna ni odgovorna socijalna politika grada, napominje gradonačelnik.
-Pomažemo preko Centra za socijalni rad i različitim socijalnim davanjima, za lekove, medicinska pomagala, lečenje dece. Ponosan sam na to što moj tim i ja imamo razumevanja i sluha za sugrađane, ali lično sam protiv toga da ističemo kome smo pomogli- jasan je Lukač.
Da će, pored stanovnika Kikinde, i meštani sela dobiti higijenski ispravnu vodu za piće, sada je sasvim izvesno. Među najznačajnijim investicijama u 2023. je izgradnja četiri mini postrojenja za prečišćavanje vode u selima.
-Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u 2023. godini četiri sela će dobiti čistu pijaću vodu. Za izgradnju postrojenja potrebno je oko 2 miliona evra, a grad je izdvojio 80 miliona iz budžeta. Plan je da se u 2024. godini mini prečistači urade i u preostalim selima. Rekonstrukciju vodovodne mreže u gradu nastavićemo sanacijom od vrtića „Plavi čuperak“ do trga, a nakon završetka radova, uslediće parterno uređenje trga kod pijace. Rekonstruisan je deo puta ka Ruskom Selu, u dogovoru sa državom i Putevima Srbije, a insistiraćemo i da se uradi put Kikinda-Mokrin. Radi se projekat za izgradnju kanalizacije za Železnički novi red i Strelište kako bi konačno deo radova otpočeo u ovoj godini-ukazuje Lukač.
Prekogranična saradnja sa kolegama iz Rumunije biće nastavljena, kao i uređenje škola, vrtića, Starog jezera, Sportskog centra „Jezero“, pošumljavanje.
-Planiramo i uređenje Velikog parka, gledaćemo gde da apliciramo sa tim projektom. Pomenuću samo neke od planiranih ulaganja u selima: bivši motel u Novim Kozarcima treba da se sredi, u Banatskom Velikom Selu započet stadion, u Ruskom Selu sledi nastavak uređenja parka, u Mokrinu deponija koju sam pomenuo, ali tu su i razni predlozi od igrališta i terena za fudbal do delova ulica. Nadam se da će nam prilivi u budžetu omogućiti i da nešto dodatno uradimo. Na potezu Starog jezera, tražimo investitora koji bi u tom delu grada izgradio nove sadržaje. Mikronaselju su potrebna parking mesta, uređenje trotoara, prostora oko škole, klupa, kao i još sadržaja za decu- kaže Lukač.
U planu je i da se u narednoj godini izgradi kružni tok u Bašaidu, kao i da počne izgradnja novog Centra za socijalni rad. Grad će nastojati da sa Domom zdravlja obezbedi funkcionalan prostor za Dispanzer za žene. Projekat stadiona je urađen i ima naznaka da bi krajem godine mogli početi pripremni radovi za njegovu izgradnju, ukazuje gradonačelnik i ističe da ima sjajan tim i posvećene saradnike koji vole svoj grad.
-Hvala na razumevanju sugrađanima i kada nas kritikuju i upućuju nam sugestije. Kada me pitate za novogodišnju poruku, ona bi glasila da ujedinjeni bodrimo i poštujemo jedni druge i da samo tako možemo da učinimo da Kikinda bude bolje mesto za život i rad. Svima želim dobrog zdravlja, porodične sreće i mnogo osmeha u 2023. godini i da zajednički kreiramo bolju budućnost u našoj Kikindi. Srećna Nova godina i božićni praznici.
Dr Jelena Mićević Karanović (1970-2022) preminula je danas u 52-oj godini u Kikindi. Prerani odlazak ugledne profesorke Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača predstavlja nenadoknadiv gubitak za njenu porodicu i prijatelje, kolektiv i širu stručnu javnost.
Dr Jelena Mićević Karanović je rođena 1970.godine u Kikindi gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku psihologija. Prva radna iskustva stekla je u Centru za socijalni rad. Od 1995. radila je u Višoj školi za obrazovanje vaspitača „Zora Krdžalić Zaga“, potom kao viši predavač od 2004. godine. U zvanje profesora strukovnih studija izabrana je 2007. godine.
Radila je kao koordinator za specijalističke strukovne studije, a kasnije i kao koordinator za master strukovne studije. Predavala je predmete iz oblasti psiholoških nauka. Objavila je brojne naučne radove, udžbenike, bila rukovodilac i učesnik mnogih naučno-istraživačkih projekata. Davala je nesebičan doprinos radu i razvoju VŠSSOV i kao aktivan član Nastavno-naučnog veća, Saveta škole i komisije za akreditaciju studijskih programa.
U Opštoj bolnici Kikinda danas, u 98-oj godini preminuo je sugrađanin Marko Vuković, počasni građanin Kikinde i do sada, poslednji preživeli učesnik oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu.
Vuković je rođen 1925. godine u Cetini u Dalmaciji, a njegova porodica se ubrzo potom naselila u Rusko Selo jer je otac, kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, tu dobio zemlju. Ratne okolnosti i okupacija zemlje, od mladića su, pričao je, načinili skojevca. Ranjen je na Sremskom frontu. Rođeni brat Petar poginuo je u ratu, u selu Jabuka.
-Od početka smo znali da se mora istrajati u borbi protiv okupatora. Bili smo jasno za oslobođenje zemlje i narodnooslobodilački pokret. A ja sam bio snalažljiv, prodoran. Zvali su me Makica- pričao je Vuković.
Posle rata, završio je Vojnu akademiju u Beogradu i službovao u Sarajevu, Požarevcu, Bijeljini i Tuzli. Uspešno se oprobao i na daskama koje život znače.
Za počasnog građanina Kikinde proglašen je 6. oktobra prošle godine, na 77. godišnjicu obeležavanja oslobođenja grada. Vitalan, bistrog i živog duha plenio je vedrinom i bio redovan učesnik obeležavanja svih važnih istorijskih datuma iz NOR-a.
Sahrana će se obaviti u sredu u 13 sati na Mokrinskom groblju.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se jutros dogodila na putu između Novog Bečeja i Bašaida poginuo je Ljubomir M. (62) iz Bašaida. Kombi u kom se nalazio sa još šestoricom radnika sleteo je s puta i prevrnuo se. Dvojica radnika sa težim povredama su, nakon što im je prva pomoć ukazana u kikindskoj bolnici, prevezena u novosadski Klinički centar, a trojica su zadobila lakše povrede. Okolnosti pod kojima je došlo do saobraćajne nesreće utvrdiće istraga.
Pripadnici Radne grupe, koja je formirana po nalogu ministra unutrašnjih poslova, u saradnji sa Policijskom upravom Kikinda, nastavljajući dalji rad na suzbijanju ilegalnih migracija, pronašli su danas 204 iregularna migranta koji su prevezeni u prihvatne centre.
Akcija je sprovedena na teritoriji Kanjiže i Novog Kneževca.
Policijski službenici će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata, saopštio je MUP.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od danas do 11. decembra, sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja, koja će biti usmerena na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Tokom akcije koja se istovremeno sprovodi u 30 evropskih zemalja koje su članice organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), saobraćajna policija u Srbiji svakog dana će angažovati sve raspoložive alkometarske uređaje, kao i uređaje za kontrolu prisustva psihoaktivnih supstanci u organizmu, saopštio je MUP.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, povodom predstojećih slava i praznika, apeluje na sve građane da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima.
Četvorica kikindskih taksista uhapšeni su i oduzeta su im vozila zbog prevoza 16 iregularnih migranata. Prema nezvaničnim informacijama, trebalo je da migrante prevezu do Subotice. Policija ih je uhapsila na putu Kikinda-Iđoš. Taksistima je nadležno tužilaštvo odredilo pritvor do 30 dana.
Zbog velikog priliva iregularnih migranata, pojačane su policijske kontrole. U Kanjiži je policija juče pronašla 201 iregularnog migranta. Kako je prethodno saopšteno, policija će sprovoditi i u narednom periodu kontrole kretanja i boravka migranata, kako bi se sačuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.
