May 2, 2026

Најновије

TANJA PECARSKI 1

HPV vakcina štiti od raka grlića materice

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Grad Kikinda odnosno čitav Severnobanatski okrug je 2016. godine bio deo projekta tokom kog je omogućeno dobrovoljno vakcinisanje protiv humanog papiloma virusa, koji uzrokuje infekcije genitalnog sistema, ali i rak grlića materice. Tada su hpv vakcinu primale samo devojčice od 9 do 13 godina i ova akcija Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ odlično je prihvaćena. Kakvo je stanje pet godina nakon pilot projekta razgovarali smo dr Tatjanom Pecarski epidemiologom i načelnicom Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

-Ova vakcina, iako nije uvrštena u kalendar obaveznih, uspela je da u kalendar imunizacije uđe kao preporučena. Od početka, kada je Fond za zdravstvenu osiguranje obezbedio da ova vakcina bude besplatna za devojčice i dečake od 9 do 19 godina, u Kikindi je ukupno dato 476 doza. Dato je 102 prve doze u uzrastu od 9 do 14 godina od čega su 23 dečaka. Vakcinisano je i 126 njih od 15 do 19 godina među kojima je 21 dečak – istakla je dr Pecarski.

Stariji od 15 godina hpv vakcinu primaju u tri doze tako da je u ovom uzrastu kompletno vakcinisano 76 dečaka i devojčica, a 80 njih završilo je vakcinaciju u uzrasti od 9 do 14 godina.

– Na teritoriji našeg okruga 270 dece je kompletno vakcinisanih uzrasta od 9 do 14, dok ih je 164 starijih od 14 godina, tako da na teritoriji Severnobanatskog okruga imamo 441 dete kompletno vakcinisano.  S obzirom na to da je vakcina preporučena i kada sagledamo broj vakcinisanih u drugim okruzima možemo da budemo zadovoljni – napomenula je dr Tatjana Pecarski.

Sa druge strane, napominje naša sagovornica, obuhvat vakcinisani treba da bude veći naročito ako se uzme u obzir važnost ove vakcine. Ona nije prevencija samo za kondilome odnosno ne onkogene tipove humanog papiloma virusa, nego se u njoj nalaze i onkogeni tipovi koji izazivaju rak grlića materice.

-U 100 odsto uzoraka raka grlića materice nalazi se hpv infekcija. To znači da je svakom raku grlića materice prethodila ova infekcija, a ovom vakcinom  smanjuje se rizik od pomenute infekcije, a samim tim i od raka grlića materice. Vakcinišemo i dečake jer su upravo oni prenosioci hpv infekcije. Ova vakcina smatra se jednom od najsigurnijih vakcina jer ima najmanji broj neželjenih efekata i još uvek nismo zabeležili teži neželjeni efekat nakon što je neko primio – pojasnila je dr Tajana Pecarski.

 

Vakcine ima i ko god želi da zaštiti svoje dete na ovaj način može da se javi pedijatrima u Školskom dispanzeru. Vakcina se daje petkom i svi od 9 do 19 godina mogu je primiti. Do 14. godine vakcina se daje u dve, a od 15. do 19. godine u tri doze.

Rak grlića materice poguban za žene

Rak grlića materice u Srbiji je među tri najčešća i u obolevanju i u mortalitetu kod žena. Razlog tome je kasno javljanje lekaru i žene najčešće dolaze kada bolest uzme maha i kada ne može puno toga da se uradi.

-Poražavajuće je da u 21. veku, kada imate preventivu meru, imate i ogroman broj mladih žena koje obolevaju i umiru od raka grlića materice. Ova vakcina štiti i od karcinoma na anogenitalnoj regiji, orofarinksu, jeziku – navela je naša sagovornica.

water-g49774f5aa_1280

Deo domaćinstava u Kikindi danas bez vode

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Prema poslednjim informacijama sa terena i najavi izvođača radova na vodovodnoj mreži danas, 16. novembra, bez vode će od 11 do 15 časova ostati potrošači u Kikindi i  u  ulicama Marka Kraljevića od Kiš Mihalja do Veljka Petrovića i Miloša Crnjanskog od Kumanovske do Save Lipovanova.

Iz JP “Kikinda” apeluju na  potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760 i 062/88-44-888.

Koncert pod maskama 3

Na „Koncertu pod maskama“ u okviru „Sovembra“ nastupili najmlađi kikindski muzičari

Igor Crnogorac November 15, 2023

Programima „Sovembra“ Turističke organizacije Grada i ove godine priključili su se učenici i nastavnici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“. U Narodnom muzeju održali su večeras „Koncert pod maskama – Solvembar“ na kojem je nastupilo 25 polaznika.

– Učenički parlament i kreativni tim naše škole, nastavnici i učenici, počeli su sa pripremama za ovaj koncert već posle „Dana ludaje“ – kaže direktorica, Margita Detari. – Veoma je važno za đake da nastupaju što više. Na ovom koncertu sviraju deca sa svih odseka, u najvećem broju učenici od prvog do trećeg razreda. Pripremili smo raznovrstan program, od Baha i Mocarta do narodnih pesama.

Milijana Stankov je treći razred na odseku za klavir.

– Za ovaj nastup pripremila sam „Pirate“. Volim da sviram pred publikom, da pokažem drugima svoje umeće – kaže Milijana.

Sa istog odseka nastupila je Katarina Kosić, koja je na četvrtoj godini.

– Već sam svirala nekoliko puta na koncertima – kaže Katarina. – Ove maskice sova koje svi imamo čine me srećnom.

Svoj prvi nastup imala je osmogodišnja Nevena Simić, učenica prvog razreda na odseku za flautu.

– Pripremila sam „Sijaj, sijaj zvezdo mala“ – kaže Nevena. – Dugo sam vežbala teške delove, a posle i celu kompoziciju. Dopada mi se pesma jer je dugačka i interesantna.

Najmlađi kikindski muzičari sa svojim nastavnicima već pripremaju naredni koncert. Kako je najavila direktorica Margita Detari, na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu koji će se održati 13. decembra u Pozorištu, biće izvedeno nešto sasvim posebno. Posle nastupa solista, njihova publika imaće prvi put priliku da gleda mini dečiju operu „Novogodišnja bajka“.

water-g5667dd93f_1280

U četrtak i petak Bašaid će biti bez vode

Aleksandra Djuran November 15, 2023

Zbog radova na vodovodnoj mreži, na lokaciji budućeg kružnog toka u Bašaidu, sutra, 16. i u petak, 17. novembra od 8 do 14 časova, stanovnici u ovom selu ostaće bez vode.

 

Iz JP “Kikinda” apeluju na potrošače da obezbede dovoljne količine vode za svoje potrebe.  Za sve dodatne informacije na raspolaganju su brojevi pozivnog centra 422-760 i 062/88-44-888.

399434945_1572326833571956_3848913023227671088_n

Lena Davidović osvojila drugo mesto na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje

Aleksandra Djuran November 15, 2023

Lena Davidović, učenica sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“  zauzela je drugo mesto na literarnom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine.  Tema je bila „Multietnička slika moje škole“, a kako saznajemo od naše talentovane sugrađanke za konkurs je čula od svoje nastavnice srpskog jezika Jovane Bandić.

 

-U sastavu sam opisala svoju školu koju pohađaju đaci različitih nacionalnosti. Bez obzira na to što je neko srpske, mađarske, romske, crnogorske ili bošnjačke nacionalnosti, mi se lepo družimo i slažemo. Pomažemo jedni drugima, zajedno učimo i savladavamo gradivo. To što smo različiti uči nas da budemo tolerantni, ali i da saznamo više o kulturi i tradiciji drugih, što će nas obogatiti – saznajemo od Lene Davidović.

Nagrađena je pametnim satom i priznanje je primila u Pokrajinskoj vladi. Kako je na konkurs prispeo veliki broj radova učenika iz čitave Vojvodine, nije očekivala da će ona biti jedna od troje nagrađenih.

-Ovo mi nije prva nagrada za literarni rad, ali je jedna od najdražih. Više volim da pišem pesme i tu sam imala više uspeha u odnosu na prozne sastave. Najveće priznanje koje sam do sada osvojila je prvo mesto na konkursu pod nazivom „Kraljevstvo belih rada“ koji je bio raspisan u Crnoj Gori u Bijelom Polju. Volim da čitam iako su mi omiljeni predmeti matematika, fizika i biologija. Najdraže knjige su mu „Noćna škola“ autorke K.Dž.Doerti  i „Leto kad sam postala lepa“ Dženi Han – otkriva nam naša sugrađanka.

Pored uspeha u školi, ali i na takmičenjima iz prirodnih i društvenih predmeta, Lena se bavi i sportom odnosno trenira odbojku. U planu joj je da upiše Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu ili prirodni smer u kikindskoj Gimnaziji.

 

Aprilski bazar 5

Novembarski bazar u subotu na Trgu

Igor Crnogorac November 15, 2023

Turistička organizacija Grada zakazala je za subotu, 18. novembar, na gradskom trgu, Novembarski bazar i još jednu priliku za stanovnike Kikinde i sela da ponude i kupe domaće proizvode.

– I ovoga puta robu će ponuditi proizvođači sa teritorije Grada. Prijavljeno nam je više od 40 izlagača, od poljoprivrednih gazdinstava koji nude različite proizvode od bundeve i lešnika i domaća vina, do zanatlija sa njihovim proizvodima i prazničnim dekoracijama – kaže Jasmina Milankov, v.d. Turističke organizacije.

Štandovi će biti postavljeni od 10 do 16 sati. Već sledeći bazar biće novogodišnje izdanje i održaće se u drugoj polovini decembra.

Dzepovi (3)

„Džepovi puni kamenja“ u petak u Pozorištu

Igor Crnogorac November 15, 2023

Najnovija predstava, „Džepovi puni kamenja“, duodrama u kojoj igraju Nikola Joksimović i Vladimir Maksimović, na repertoaru je Narodnog pozorišta u petak, 17. novembra. Komad na velikoj sceni je, po delu irske glumice i književnice Meri Džons, režirao Rastislav Ćopić. Početak predstave je u 20 sati.

Biblioteka 5

Dan Narodne biblioteke – dodela nagrada i „Umetničke priče“

Igor Crnogorac November 15, 2023

Dan Narodne biblioteke „Jovan Popović“ biće obeležen sutra (četvrtak, 16. novembar). Za 17 sati zakazana je dodela nagrada autorima najboljih radova na likovnom i literarnom konkursu Biblioteke. „Umetničke priče“ sa glumcem Nebojšom Dugalićem i književnikom Milošem Latinovićem počinju u 19 sati.

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ nastavlja tradiciju Srpske čitaonice, osnovane 1. maja 1845. godine koja 1939. postaje Javna gradska biblioteka. Pod imenom Gradska čitaonica seli se, 1948. godine, u jednu od najlepših zgrada Kikinde, u Vinchaidijevu palatu, u kojoj se i danas nalazi.

Godine 1952. Biblioteka dobija ime po Jovanu Popoviću koji je bio rodom iz Kikinde i koji je svoju imovinu poklonio gradu. Svoj dan proslavlja na dan rođenja ovog književnika i revolucionara.

poljoprivreda

Kikinda u vrhu lokalnih samouprava po procentu popisanih gazdnistava

Aleksandra Djuran November 15, 2023

U Srbiji je 1. oktobra počeo popis poljoprivrednih gazdinstava. U deset katastarskih opština na teritoriji Grada ima 5.369  poljoprivrednih gazdinstava i svi su u obavezi da učestvuju u popisu. Za popis su angažovana 24 popisivača među kojima je i Dragan Ilić iz Kikinde.

-U prvom navratu imao sam zadatak da popišem 230 domaćinstava i kako sam to dobro uradio, povereno mi je još poljoprivrednika koje obilazim. Do sada sam popisao 306 i ostalo mi je još desetak mahom onih gde su nosioci gazdinstava u inostranstvu ili na nekom radu. Sa većinom sam stupio u kontakt i dogovorio da obavimo popis – kaže Ilić čiji je zadatak bio da obiđe poljoprivredna gazdinstva u centru i užem centru Kikinde.

Iskustva su, napominje Ilić, vrlo dobra.

-U 99 odsto slučajeva nosioci gazdinstava bili su korektni. Objašnjeno im je da je popis i njihov i naš zadatak i da je potreban zbog statističkih podataka. Najviše su me pitali zbog čega se sada radi popis, kada su već sve prijavili i to u kvadratnim metrima putem e agrara. Ovo je ipak nešto drugo, reč je o statistici i popis se organizuje na nivou čitave zemlje, tako da su popisana i gazdinstva koja nisu registrovana u Ministarstvu poljoprivrede i svi su obuhvaćeni bez obzira na to koliko zemlje imaju i kojom granom poljoprivrede se bave – rekao nam je Dragan Ilić.

Tractor agricultural machine cultivating field.

Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj podseća da se popis odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i ona koja su ažurirana u bazi podataka  u odnosu na prethodnu godinu.

-U gradu i selima završen je popis u 85 odsto gazdinstava što nas je svrstalo u vrh lokalnih samouprava u kojima je popis pri kraju  i mi očekujemo da će se završiti do kraja meseca. Od tog broja 53 procenta je onih koja se bave poljoprivredom. U popis ne ulaze samo porodična poljoprivredna gazdinstva, nego i pravna lica i preduzetnici koji su mogli da se samo popišu od 1. juna. Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica. Popis se obavlja svakih deset godina i to je jedini instrument koji za svako naseljeno mesto može da pruži podatak o broju gazdinstava, zemljišnom i stočnom fondu i kategorijama korišćenja zemljišta, o površinama pod usevima, voćnjacima, vinogradima, navodnjavanju, upotrebi organskih i mineralnih đubriva, broju košnica pčela, poljoprivrednih mašina, objekata, čak i broju ljudi koji obavljaju poljoprivredne aktivnosti i prema polu i prema starosti – pojasnila je naša sagovornica.

Popis će omogućiti da se dobijeni podaci iskoriste za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za donošenje mera agrarne politike koje će pomoći proizvođačima da unaprede i razviju svoj posao. –

-Naši poljoprivrednici su saradljivi i dobro informisani. Popisivači ne pitaju ništa od ličnih podataka i formular obuhvata opšte podatke, a sve njih želim da pohvalim da savesno i odgovorno obavljaju posao na terenu –  dodaje Miroslava Narančić.

Krajnji rok za završetak popisa je 15. decembar, a preliminarni rezultati biće u januaru 2024. godine.

Marta Istvan 3

Predstavljanje istraživačkog rada Marte Ištvan: da se ljudi ne zaborave

Igor Crnogorac November 14, 2023

Najnovije delo kikindskog etnografa Marte Ištvan, „Ovde počivaju u večnom miru: groblja u Kikindi“, predstavljena je večeras u prepunom holu Narodne biblioteke koja je, u saradnji sa Arhivom Vojvodine, i izdavač knjige.

U ime lokalne samouprave, promociji je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski, koja je podsetila da je inicijativa za partnersko izdavaštvo potekla od našeg sugrađanina, narodnog poslanika Milenka Jovanova.

– Ovo je važan kulturni događaj jer je Marta Ištvan svojim delom uspela da svedoči o prošlosti žitelja naše multikulturalne sredine. Impresionira me činjenica da se u knjizi ne pominju samo znamenite ličnosti, već i oni koji nemaju svojih potomaka – rekla je Valentina Mickovski.

Pored autorke, na predstavljanju su govorili i istoričar Lazar Demić i direktor Istorijskog arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović.

– Autorka je uradila važan posao i dobro i veliko delo za grad – istakao je Kuzmanović. – To je kulturni dobitak jer saznajemo mnogo o ljudima koji su živeli na ovim prostorima. Kultura sećanja je važna, bez ovakvih knjiga veoma malo bismo znali o svojim precima. Ne može se živeti bez prošlosti i naš zadatak je da objavljujemo dela u kojima se ona čuva.

Marta Ištvan je za vreme svog dvadesetpetogodišnjeg rada u Biblioteci, kao prevodilac sa nemačkog i mađarskog jezika pomagala istraživačima, a zatim je i sama počela da proučava zavičajnu istoriju Vojvodine i to čini već dve decenije. Večeras predstavljena knjiga sedma je koju je objavila i tek prvi deo o grobljima u Kikindi.

– Ovo je nastavak moje teme o masovnim grobnicama u Vojvodini, nemačkim, mađarskim i srpskim – rekla je autorka. – Prvobitna ideja je bila da napravim zbirku najlepših spomenika. Međutim, kada sam počela da radim, shvatila sam da ima mnogo toga što treba zabeležiti jer nestaje. Tu su opisi grobalja, grobnica, biljnog sveta, simbola, najstarijih nadgrobnih ploča, grobova poznatih Kikinđana. Ovde su groblja stara više od 200 godina, ima nadgrobnih ploča iz prve polovine 19. veka, ali ne i nema starijih. Mnogo toga se zanimljivog može saznati o ljudima koji su živeli ovde i važno je što je moguće više sačuvati od zaborava.

U prvom delu istraživačkog rada nalaze se opisi i podaci o četiri groblja – Mokrinskom i Melinom, i pravoslavnom i katoličkom. Pored toga što se pravoslavci sahranjuju ka istoku, a katolici ka zapadu, razlika u pismu na nadgrobnim pločama je sve manje.

– Kod pravoslavaca nalazimo i latinicu i ćirilicu, mada, u poslednje vreme, sve više ovo drugo pismo. Na katoličkim spomenicima, deca iz mešovitih brakova neretko upotrebljavaju ćirilicu. Jedna od razlika je i u tome što se kod pravoslavaca članovi jedne porodice sahranjuju u grupama grobovima, dok su kod katolika to kripte u kojima su svi članovi porodice. Ni pravilo o pravcima sahranjivanja sve manje je važno u odnosu na to da grob bude uočljiv. Radi mode i da bude bolje viđen, grob se postavlja pored puta. Ni na grobljima čovek ne može da odustane od svoje želje da bude viđen, da bude prvi i da bude na nekom dobrom mestu, i grob se okreće iz tog razloga, i toga ima sve više, na svim grobljima – svedoči Marta Ištvan.

Kao najlepši i spomenik kojem se uvek vraća, izdvaja skulpturu žene od belog mermera koja sedi pored crnog polomljenog stuba. Spomenik se nalazi ispred kapele na Katoličkom mokrinskom groblju i podignut je Nemici iz Beča koja je preminula u 42. godini. Na njemu piše samo „Mici“ i „Porodica Kislinger“, i simbolizuje rano prekinut život žene kojoj je suprug, na ovaj način, podario večnost.

Knjiga je dvojezična, napisana je i na srpskom i na mađarskom jeziku. Istraživanja na ovu temu autorka nastavlja i napominje da je tek na početku. U planu joj je, kaže, da zabeleži sve o svih jedanaest grobalja u Kikindi i time da vredan doprinos sećanju na ljude koji su živeli i sahranjeni su pod istim nebom.