Милан Мицић за дело „Чудо у Банату“ добтник је награде „Душан Васиљев“ коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 152 наслова, а жири у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев одлучио је да овогодишњи лауерат буде доктор историјских наука, књижевник и историчар и генерални секретар Матице српске.
У образложењу се наводи: „Већ у наслову књиге прича „Чудо у Банату“, истакнуте су две њене најважније карактеристике. Најпре, да је реч о Банату, конкретније о догађајима који се односе напочетак ХХ века, непосредно после завршетка Првог светског рата, на новоустановљеним границама између Југославије и Румуније, када је Банат остао подељен између две суседне државе. Друга реч, а прва по месту појављивања, је чудо. Алузија на чувени филм Федерика Фелинија „Чудо у Милану“ је несумњива. Да подсетимо: филм је неореалистичка бајка, која објашњава животе групе грађана у послератном Милану. Тако се и Мицићева проза може читати као неореалистичка, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али и као бајка, јер је препуна одлазака у нестварно, у фантастику. Из реалног света у свет чудесног. Извесна парадоксалност, у том односу између реалног и фиктивног света, односно између чињеница и маште, која је сад већ препознатљива у пишчевом опусу, од његове прве књиге прича, па до ове најновије, постала је Мицићев кредо, избија и са страница књиге „Чудо у Банату“. Мицић је вешт приповедач, али и добар познавалац историјских чињеница, тако да се преплићу људске судбине до те мере да се књига чини као хроника живота у Банату, са јасним моралним ставом. С друге стране, што не умањује историчност, несумњива је пишчева имагинација, његова вештина да у све догађаје и личности о којима приповеда унесе ониричност, па чак и мистичност. „Видљиво се претапа у невидљиво, факција у фикцију и вице верса, због чега приче наликују бајкама“. То ову прозу доводи у везу, по сродности и не само по томе, већ и по књижевном поступку, а потом и по крајњем резултату, са Милорадом Павићем. Мада су Павићеви јунаци из друкчијег света и времена, Мицићева нарација и фабула наликују поступцима великог претходника, и упућени су истим читаоцима. Дакле, онима који трагају за истином, за аутентичним светом и ликовима, свесни или несвесни завођења оног који приповеда, а не сведочи, јер пред нама је ипак проза и уметничка креација, а не уџбеник из историје.
Награда „Душан Васиљев“ ће лауреату бити уручена у среду, 27. марта у 19 часова, на Свечаној академији у Народном позоришту.
У најужем избору се нашло пет аутора и њихових књига међу којима је награђена, али и књиге: „Психологија гравитације“ Ненада Шапоње, „Слике и прилике“ Ђорђа Кубурића, „Кревет-змија и Мала Просветина енциклопедија“ Душана Радака и „Очинство“ Бориса Лазића.
А.Ђ.
Начелник Чаушић је изјавио да је задовољан када дође у средину у којој је изузетна сарадња Града са свим линијама МУП-а, што је, како је нагласио, гаранција боље безбедности.
Напоменуо је и да се сусрећемо са ризицима који су нам до сада били непознати.
Из тог разлога, објаснио је, захвалан је градоначелнику Лукачу што активно подржава рад добровољних ватрогасних друштава која су веома корисна у ванредним ситуацијама и изразио наду да ће бити што мање посла за наше храбре ватрогасце спасиоце. Морамо да будемо спремни као да ћемо већ сутра морати да реагујемо на ванредне околности, истакао је начелник Чаушић.
