Најновије

1712218138105

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је Конкурс за доделу средстава за подршку младима у руралним подручјима у АП Војводини у 2024. години. Циљ је демографска обнова руралних подручја у покрајини ради подстицања останка младих у руралним подручјима односно њиховог повратка из градова. То је подршка новим генерацијама младих пољопривредних произвођача, њиховом развоју и унапређивању кроз подстицање инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава.

За реализацију је укупно предвиђено 200 милиона динара. Бесповратна средства за подршку инвестиција по конкурсу утврђују се у износу до 90 одсто  од укупно прихватљивих трошкова инвестиције. Приликом обрачуна, узима се вредност инвестиције без пореза на додату вредност.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 1.500.000 динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 500.000 динара. Конкурс је отворен до 26. априла.

струја радови

Према најави из „Електродистрибуције“, због планираних радова на мрежи, у понедељак, 8. априла, од 8 до 10 сати, струје неће бити у Кикинди, у Семлачкој улици, у делу од Хајдук Вељкове, односно Браће Лаковић до Николе Пашића.

рукомет

У унапред одиграној утакмици последњег кола северно-централне групе Б лиге, пред доигравање за првака, рукометаши Кикинде, у „Језеру”, рутински су победили 35:30 (20:13) тим последњепласираног београдског Синђелића. Кикинђани ће до суботе бити на првој позицији одакле ће их помакнути Колубара уколико у Лазаревцу савлада састав обреновачког Радничког, а прекостра ће бити познати и парови полуфинала доигравања.

МРК КИКИНДА: Ђукић, Балабан, Мајкић 1, Лисица 2, Георгијевски 1, Трнинић 1, Марковић, Тодоров 6, Врговић 3, М. Панић 1, Л. Панић 6, Татари 1, Китановић, Стојановић 4, Јовановић 5, Бошковић 4.

Д. П.

Лидија-Алдан-(5)

Чланови четвртог Месног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), и других кикиндских одбора ове организације, данас су одали почаст Лидији Алдан, секретару Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члану Комунистичке партије Југославије.

Уочи годишњице погибије двадесетједногодишње Лидије Алдан, положен је венац на њену бисту у дворишту некадашње четврте Месне заједнице, а чланови СУБНОР-а присетили су се ове револуционарке која је, као веома активна у илегалном раду СКОЈ-а, била на мети окупатора. Пронашли су је 1942. године у селу Фердин код Алибунара; у намери да се не преда жива, Лидија је извршила самоубиство хицем из пиштоља.

– Веома активна и посвећена, била је изабрана за члана комитета СКОЈ-а већ 1940. године. Лидија је рођена у Русији, а у Кикинди је њена породица живела у улици Ђуре Јакшића. У кикиндској гимназији коју је похађала, започела је револуционарни рад заједно са Олгом Удицки, Владом Богарошким, Слободанком Ациган, Радованом Бранчићем. Била је одана идеји и спремна да, у свако доба, помогне пролетаријату. Формирала је Месни комитет СКОЈ-а и била његов секретар – рекла је Мира Ступар, потпредседница четвртог Месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

Лидија Алдан уткала је своје детињство у револуцију и слободу за наш народ, речено је на скупу.

– Тешко је пронаћи речи које би дочарале њихову људскост. Она није имала детињство, била је сиромашна, без оца, али је имала дух слободе, храбрости и праведности, који је хранио дечије науме. Без таквих људи наша садашњост и  будућности биле би анемичније и сиромашније. Лидија Алдан и њени саборци дали су своје младе животе за нашу будућност. Имали су само себе и то су оставили за нас, а нама су ставили траг који не смемо заборавити – истакла је Весна Балабан.

Обележавању сећања на кикиндску револуционарку присуствовали су представници одбора кикиндског СУБНОР-а који, укупно, има око 300 чланова у четири одбора у граду и по један у сваком селу. Следећа активност чланова је одлазак у Шид, на обележавање годишњице пробоја Сремског фронта који се догодио 12. априла 1945. године.

С. В. О.

сц језеро

Одлуком директора Спортског центра „Језеро“ Дејана Пудара коју је усвојио Управни одбор, настављене су активности ради побољшања услова коришћења капацитета ове установе за особе са инвалидитетом.

-Од петка, 5. апрла улазак на отворене и затворене базене Спортског центра „Језеро“ неће се наплаћивати особама са инвалдитетом. Особе које сматрају да остварују право на ову погодност треба да дођу у управну зграду и приложе потврду доктора или решење о степену инвалидности – рекао је Пудар.

 

Донета је одлука о продаји сезонских улазница, а на молбу суграђана. Продаја за летњу сезону почеће 1. јуна, а  могућу их је искористити током целе године, а најкасније до 1. јуна наредне године.

-Ово само доказује оно што увек истичемо, да Спортски центар „Језеро“активно ослушкује потребе, молбе као и сугестије наших суграђана и трудимо се да урадимо све како би наши корисници били што задовољнији – закључио је Пудар.

А.Ђ.

 

 

Педагоска-јубилеј-(2)

Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.

Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.

– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и  манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.

Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.

– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.

Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.

У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.

– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.

На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.

Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.

– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.

Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.

– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.

Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.

На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.

С. В. О.

1712226791914

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организовала је деветнаести сајам запошљавања. Раднике, око 400,  тражило је 28 фирми, а незапослени су били у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају своју радну биографију.

-Ово је добра прилика да пронађем запослење. Радила сам у „Калцедонији“ и конкурисаћу опет. Предаћу радну биографију и за „Мекафор“, али и у будућим продавницама „Јиск“ и „Форма идеале“. Завршила сам економску школу, али никада нисам радила у струци, међутим имам искуства на многим пословима – истакла је тренутно незапослена Љиљана Томић.

Ивана Крстић дипломирани је економиста и жеља јој је да ради у струци.

-Била сам запослена годину дана и од децембра не радим. Имам искуства и надам се да ћу добити посао. Сајам запошљавања је добра прилика да се представим – додала је Ивана Костић.

За конобара и радника у производњи конкурисао је Александар Живко из Мокрина.

-Завршио сам за хемијско-технолошког техничара и радио сам у „Јапан Тобаку“ и „Тиси Аутомотив“. Понуда је добра и уверен сам да ћу наћи запослење – сазнали смо од Александра Живка.

Сајам запошљавања отворио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао са својим сарадницима члановима Градског већа.

-Кикинда је одлична средина за пословање и предузетништво што доказује и Сајам запошљавања. Моји суграђани су вредни и способни и то компаније знају. На локалној самоуправи је да и у наредном периоду ствара услове за још бољи економски и привредни развој и добар амбијент за нове инвеститоре, али и за оне који већ послују у нашој средини. Уверен са да ће многи пронаћи запослење на сајму, те да ће број незапослених бити испод две хиљаде. Подсетићу и да смо пре само десетак година на територији града имали око 10.000 незапослених – прецизирао је градоначелник Лукач.

Осим послодаваца који одмах имају потребу за радницима, били су и они који ће током предстојећих шест месеци имати потребу за запошљавање, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић.

-Кандидати са високом стручном спремом моли су да конкуришу за радна места машинског инжењера и инжењера електротехнике. Суграђани са средњом стручном имали си прилику да конкуришу за послове: продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца-калупара, ЦНЦ оператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника и других послова. Највише су се тражиле особе са трећим  четвртим степеном стручне спреме, али су и неквалификовани радници могли да предају своју радну биографију будући да има потребе за производним радницима. Ту су нам и компаније које ће тек почети да раде и чији пословни простори су у изградњи  – казала је Јелена Митровић.

У 2023. години, када је био последњи сајам у Кикинди, ефекти запошљавања шест месеци након одржаног сајма на нивоу Филијале Кикинда су 21,81 одсто тачније од 2.388 особа које су учествовале на сајму запослило се 521.

Закључно са 29. фебруаром на евиденцији Филијале НСЗ било је 2.117 незапослених, међу којима је највише неквалификованих.

А.Ђ.

РАЗНОЛИКА ПОНУДА

Међу новим фирмама које су тражиле раднике, поред поменутог „Јиска“ и „Форма идеале“, била је и „Техномедија“ која ће локал отворити у будућем ритејл парку. За запослење у производним погонима више запослених тражи се у фабрикама „Тиса Аутомотив“, „Калцедонија“, „Јафа“, „Гриндекс“, „Ливница“, „Тоза Марковић“.

И СРЕДЊОШКОЛЦИ НА САЈМУ

Највише потражње било је за продавцима. Стога је из Филијале НСЗ упућен позив завршном одељењу трговаца у Економско-трговинској школи.

-Већина њих, након што матурирају, тражиће посао. Желели смо да изађемо у сусрет младим суграђанима, али и послодавцима. Будући трговци моћи ће у блиској будућности, можда и уз помоћ наше финансијске подршке, да пронађу запослење – навела је Митровићева.

 

одбојка-м

Одбојкаши Кикинде, поражени су 3:2 од друге екипе Војводине у Новом Саду, што им је било довољно да коло пре краја, у којем ће бити слободни,  осигурају четврто место на крају сезоне у Другој лиги ОС Војводине, трећег ранга такмичења у одбојкашком систему Србије.

МОК КИКИНДА: Грујић, Рајковић, Симић, Ковачев, Бошкоћевић, Олајић, Видицки, Падејчев, Миланов.

Д. П.

1712218138247

Пољопривредници Руског Села организовали су се како би пред пролећну сетву уредили атарске путеве у својој катастарској општини. Са 14 трактора и неопходном механизацијом у послу су учествовали и млади произвођачи.

-У сарадњи са локалном самоуправом и месном заједницом равнамо атарске путеве, нарочито у оном делу где су и у најлошијем стању. Поред тога што ће нам бити олакшан прилаз парцелама, ово је начин и да сачувамо и механизацију. Највећи  проблем је што се током јесени путеви развале односно што има доста увала где је потребно најпре насути земљиште. У већини трактора постоји навигација тако да имамо оријентире докле је њива, а где почињу пут – истакао је Миленко Сикимић, пољопривредник из Руског Села.

 

Месна заједница помоћи ће произвођачима, рекао је председник Савета Душан Марјановић који је похвалио пољопривреднике и додао да су ажурни.

-У обостраном интересу је да се уреде атарски путеви. Месна заједница обезбедиће земљу и багер којом ће бити попуњене депресије настале на пољским путевима. Ту смо да подржимо све добре иницијативе и помогнемо да се оне реализују – казао је Марјановић.

Како посао напредује уверили су се члан Градског већа Љубан Средић и секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.

-Подржали смо прву активност коју су иницирали пољопривредници, а са удружењима планирамо низ активности током године. Следеће што нас очекује је предавање о правилном збрињавању празне амбалаже од хербицида и пестицида. На располагању ће бити пунктови за одлагање поменутог отпада. Ово је први пут да организујемо едукацију, али и места на којима ће произвођачи моћи да безбедно уклоне амбалажу – навела је Мирослава Наранчић.

Уређење атарских путева у преостала четири села Мокрину, Банатској Тополи, Иђошу и Сајану биће завршено у првој половини априла.

А.Ђ.

офк-кикинда

ОФК Кикинда и даље не зна за пораз у званичним утакмицама од 4. новембра, али је ипак завршила овосезонски пут у Куп надметању. Данас у граду на Бегеју, у финалу Купа Фудбалског савеза подручја Зрењанин, Раднички и Кикинђани одиграли су 1:1, а онда је домаћин боље изводио једанаестерце, победио 5:4 и наставиће такмичење на вишем нивоу, у Купу Војводине.

Живојнов је у 24. минуту донео ОФК Кикинди предност, а изједначили су домаћини у наставку, у 52 минуту из казненог ударца. Серију једанаестераца након неодлученог исхода, успешно су отворили Зрењанинци, изједначио је Лолић, потом други пут Јокић и трећи Ђукић. Онда су домаћини промашили пенал, као и Живојнов, пропустивши прилику да донесе предност Кикинђанима, вероватно и трасира пут ка проласаку даље, а себе сигурно устоличи као играча утакмице. Овако, Раднички је повео 4:3, поравнао је Мојсиловић па је домаћи тим стигао до 5:4, а затим је Радовановић био непрецизан и домаћин је подигао пехар.

ОФК КИКИНДА: Француски (Жилић), Јокић, Бељић, Адамовић, Бенке (Ивановић), Мирков (Мојсиловић), Нађпал, Вемић (Лолић), Станаћев (Радовановић), Живојнов, Ђукић.

Д. П.