Најновије

dan-djura-jaksic-4

Ученици и запослени у Основној школи „Ђура Јакшић“ низом заједничких активности обележили су Дан школе. Ова образовна установа основана је 28. септембра 1950. године.

-Наш 74. рођендан обележили смо у школи на иницијативу Ђачког парламента. Ученици нижих разреда, заједно са својим учитељима организовали су дечију пијацу, а ђаци од петог до осмог разреда организовали су пријатељске утакмице у фудбалу, кошарци и одбојци заједно са вршњацима из других школа. Овом приликом осликани су и зидови школског дворишта – истакла је Биљана Шимон, директорица.

Током лета завршена је адаптација подова у двема учионица, замењена су врата на свим учионицама у приземљу, уређен је дневни боравак и завршена је последња фаза реконструкције санитарних чворова. Подршку у свим активностима школа има од локалне самоуправе, тако да су обележавању присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Александар Аћимов.

-Основна школа „Ђура Јакшић“  једна је од најбољих у нашој средини. Многе генерације прошле су кроз ову образовну установу и најважније што су научили је да буду добри људи. Заједно са покрајинским и државним институцијама водимо бригу о свим школама на територији града како би деца имала што квалитетније услове за стицање нових знања – рекао је градоначелник Лукач.

Ова школа има 405 ученика.

А.Ђ.

svetski-dan-turizma-(3)

Светски дан туризма, 27. септембар, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“ и „Лептирић“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаменитостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком, совама, најлепшом улицом у Србији. Испред Градске куће најмлађе туристичке водиче дочекао је градоначелник Никола Лукач.

-Упознајући најмлађе са лепотама родног града преносимо им љубав према Кикинди. Осим тога, они ће своје пријатеље када оду негде или онима који им дођу у посету испричати шта то има у њиховој средини. Ми смо град добрих људи са мноштвом туристичке понуде који сваком госту има пуно тога да понуди – рекао је градоначелник Лукач.

Како је истакла в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков овај дан обележава се четврти пут.

-Деца из свих вртића Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ имаће прилику да се упознају са туристичким лепотама града. Исто тако, сеоски вртићи нама ће бити домаћини који ће нам рећи шта је то најинтересантније у њиховој месној заједници – рекла је Јасмина Миланков.

Светска туристичка организација је одредила 27. септембар као Светски дан туризма, јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен статут ове организације. Од 1979. овај датум обележава се широм света.

А.Ђ.

 

Bassaid-a

Дан ослобођења у Другом светском рату обележава се у Башаиду као Дан Месне заједнице и Дан Основне школе „1. Октобар“. Програми се одвијају од суботе, 28. септембра, и започеће наступом фолклорних ансамбала који организује КУД „Башаид“.

– На Концерту народних игара учествоваће културно-уметничка друштва: „Коло“ из Арада, побратимско Друштво „Сретење“ из „Орашца“, „Бранислав Нушић“ из Ђурђева, „Јован Аћимац“ из Кумана и домаћини, КУД „Башаид“, чије ће млађа и средња група извести игре из Баната и из централне Србије. Ми се припремамо, одржавамо пробе од половине септембра. После концерта, приредићемо дружење са гостима – каже Радован Ћирић, члан Управног одбора културно-уметничког друштва „Башаид“.

Концерт ће се одржати у сали Дома културе, од 19 сати. Улазак је 200 динара.

За недељу је заказано такмичење у кувању рибље чорбе, „Котлић 202. Башаид“, на платоу код Дома културе, од 10 сати. На дан централне манифестације, у уторак, 1. октобра, од 10.30, у дворишту сале Месне заједнице одржаће се традиционална „Крофнијада“, а у 11 сати биће положени венци на Споменик палим борцима.

У холу Основне школе, од 19 сати, биће уприличена промоција књиге Станиславе Бакић Јоканић, „Сасвим личне приче“. Поред ауторке, о књизи ће говорити Бранислава Благојевић, Сенка Влаховић, Жико Николић и Дивна Јоканић.

Програми се реализују уз подршку Града и спонзора.

С. В. О.

(Фото: Горан Биримац и ФБ страница МЗ Баашаид)

noc-istrazivaca-a

Европскa Ноћ истраживача ће, 15. пут у нашој земљи, бити одржана сутра (петак, 27. септембар) од  17 сати, у простору “Мокрин house”.

Ова манифестација, коју, као завршни програм Европске недеље истраживача, организује Центар за стручно усавршавање (ЦСУ) Кикинда, уз подршку Центра за промоцију науке Београд, први пут се организује и ван Београда, у 16 градова Србије и представља највећи научни догађај у земљи.

Сви посетиоци биће активни учесници научних експеримената, и улазак је бесплатан, најављују из ЦСУ. Програми у Мокрину почеће у 17 сати и за све заинтересоване организован је бесплатан превоз са Аутобуске станице у 16.30 сати.

Partizanska-knjiga

Жири за доделу регионалне књижевне Награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 27 рукописа збирки поезије и кратке прозе који су стигли из Србије, БиХ, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Немачке, Новог Зеланда. Конкурс је расписала Издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

Ужи избор биће проглашен до 1. новембра. Аутору награђеног рукописа ће 18. новембра у Кикинди бити уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

У ширем избору су рукописи аутора: Бориса Мандића, Бранислава Сарића,  Данила Стојића, Дариа Хајрића, Дина Бурџовића, Драгана Стојановића, Дуње Ожеговић, Гордане Илић, Јелене Гавриловић, Јелене Калајџије, Јелене Шарковић, Катарине Фиаменго, Марине Човић, Марка Станојковског, Миљана Јелића, Миљана Микића, Миљане Рајчић, Милана Живановића, Павла Зељића, Пера Несторовића, Предрага Радака, Предрага Црнковића, Синише Стојановића, Славка Малог, Сњежане Врачар, Тома Пупића и Зорана Пеневског.

„Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач сабраних дела Јована Поповића. Конкурс за регионалну књижевну награду која носи његово име подржао је Град Кикинда.

glass-475451_640

Због радова у улици Михајла Пупина сутра, 27. септембра, од 7:30 до 15 часова без воде ће бити потрошачи у улици Угљеше Терзин од Михајла Пупина до Косовске.  У случају потребе, део обухваћен прекидом водоснабдевања, може бити проширен и на улицу Михајла Пупина од угла Браће Татић до Јoвана Јовановића Змаја.

ЈП “Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

 

Sindikat-penzionera-olimpijada-(2)

Чланови Синдиката пензионера за Кикинду, Чоку и Нови Кнежевац учествовали су на 17. Олимпијади трећег доба, одржаној у Врњачкој Бањи од 19. до 22. септембра. Спортски сусрет је отворио председник Владе, Милош Вучевић, а надметале у се  екипе из сто градова и општина. Олимпијске дисциплине биле су: шах, штафета – брзо ходање, пикадо, кошарка и фудбал – шутирање на мале голове.

– Наши чланови били су запажени у свим дисциплинама – каже председник Радован Субин. – Веома смо задовољни јер смо наступали први пут и пласман нам није био од примарне важности.

Екипу Кикинде представљали су Ђурђинка Рус, Ружа Зарић, Драгољуб Живојинов и Радован Субин. Остварена су нова познанства која ћемо наставити приликом наредних дружења, додао је Субин.

Такође, представници Синдиката пензионера учествовали су на Међународном округлом столу у организацији Синдиката (удружења) пензионера Србије „Независност“ са темом „Друштвени и материјални положај пензионера у Србији и другим земљама Европе“, одржаном у Београду.

С. В. О.

Cirjakovic

Културни клуб Књижаре „Хелм“ организује представљање књиге Зорана Ћирјаковића „Против дома спремни“. Поред аутора, о књизи ће говорити Весна Р. Пешић, власница издавачке куће „Пешић и синови“.

Промоција ће се одржати у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ у суботу, 28. септембра, од 18 сати.

GOCA-RODIC-OENZIJA-(2)-(1)

Дугогодишња начелница Дома здравља и помоћница директорице за медицинска питања др Гордана Родић након 35 година проведених у служби отишла је у заслужену пензију. Права пензионерка била је ни мање ни више него читава три дана. Наиме званично је последњи радни дан био 1. септембар, а већ 5. поново је примала пацијенте у амбуланти у Краља Петра Првог 106.

Открива нам и како се определила за један од најхуманијих позива.

– Када је требало да се одлучим за упис у средњу школу двоумила сам се да ли да упишем језике, међутим послушала сам савет тетке која ми је увек говорила да треба да упишем нешто „конкретно“. У ондашњој Педагошкој академији била је средња медицинска школа  и мој избор је пао на њу – открива нам др Родић.

Радо се присећа средњошколских дана и наводи да су били знатно другачији у односу на оне какви су данас.

-У то време било је више практичне наставе и пуно више времена проводили смо на болничким одељењима. Сестра која је била задужена за нас, ученике медицинског смера, била је Мира Поповић, која је и заслужна што сам уписала медицину. Она је сада мој пацијент и свима причам као анегдоту како сам ја заправо постала лекар. Када год дође на преглед колегама кажем да је она заслужна за то што сам данас – истиче наша саговорница и присећа се како је све почело.

-Као млада имала сам изузетно оштру косу, а у време када сам била средњошколка медицинске сестре су носиле беле мантиле и на сакупљену косу  имали смо уштиркану белу капу. Колико год да сам стављала шнала да држи поменуту капу, увек ми је стајала накриво или је спадала. Сестра Мира ме је опомињала да капу наместим како треба. Тада сам у себи размишљала: „Нећу ти ја носити ову капу на глави читав радни век, нема шансе“. То је био први разлог што сам се определила за студије медицине – појаснила је др Гордана Родић.

Када је дошло време уписа на факултет сакупила је потребну документацију и упутила се у Нови Сад да је преда на Медицински факултет. По завршетку студија заједно са дипломом наша саговорница већ је била мајка. На трећој години студија родила је дете, али је то није омело да заврши факултет. Вратила се у Кикинду и ту где је почела и завршила радни век.

-Конкурисала сам за специјализације за хигијену и гинекологију. Нисам их добила и увек сам размишљала да је то због нечега добро. Допадала ми се и интерна медицина и на крају сам специјализирала општу медицину. Она је обухвата све и задовољна сам што сам је одабрала. Мораш да будеш поткован из свих грана медицине да би могао да помогнеш пацијентима који долазе у амбуланту – додаје др Родић. – Колико је тешко радити у овој области говори и чињеница да сви који дођу после студија одлазе на специјализације одређене области. Норматив за лекара опште праксе је од 1.200 до 1.600 пацијената, а ми их имамо троструко. Прву годину радног стажа радила сам у Хитној служби и једва сам чекала да пређем у амбуланту. Сваког пацијента испратим од почетка до краја лечења, како оно тече, да ли га треба слати даље. Постанемо пријатељи, па и породица.

Витална и доброг здравља др Гордана Родић није се пуно размишљала да ли ће да настави да ради, посебно у ситуацији када нема довољно колега.

ИСПРАЋАЈ У ПЕНЗИЈУ

Испраћај у пензију доживела је емотивно. На једном месту сакупиле су се колеге, али и остали запослени са којима је провела више од три деценије. Упутили су јој, каже, дивне поруке, без обзира на то што су сви знали да и даље остаје у служби.

-Од њих сам се опростила као начелница и као руководилац. Моје колеге „окитиле“ су ме златном огрлицом која ће ми остати једна од најлепших успомена – напоменула је др Гордана Родић.

ПЛЕТЕЊЕ, ЦВЕЋЕ И КОЛАЧИ

Пошто дође кући с посла докторка прво у руке узима плетиво. То јој је каже најлепше опуштање после напорног дана. Осим плетења воли цвеће које радо узгаја, да прави колаче, да експериментише са рецептима и да квалитетно проводи време са унуком.

ПОШТОВАЊЕ ЛЕКАРА

Наша саговорница труди се да пацијенти из њене ординације одлазе насмејани и како каже, у већини случајева успева у томе. Присетила се и анегдоте.

-Често је на преглед долазила Ромкиња Ката. Живела је прескромно и преживљавала је тако што је чистила туђе куће, одржавала дворишта, баште, ишла у надницу. Никада у ординацију није ушла обувена, него се увек изула испред врата. Имала је једне папуче и једне ципеле и у њима је и радила и није желела да запрља простор у који долазе пацијенти – навела је др Гордана Родић.

А.Ђ.