Најновије

Гусле-заврсни-децији-(5)

Завршни концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ на којем чланови дечијих секција приказују све што су научили у току школске године, одржан је данас у Народном позоришту.

– За нас је ово велика свечаност. Учествује шест група школе фолклора, деца из нашег Хорића „Цврчак“ и певачих група, а ту су нам и гости, њихови вршњаци из културно-уметничких друштава из Башаида, Новог Сада и Сремских Карловаца, са којима већ имамо сарадњу, као и из Плесног студија „Степ Уп“ – рекла је уметнички руководилац Магдалена Попов.

Поред игара из Баната, млади фолклорци приказали су и игре из Шумадије, Црноречја и Крајишта. На сцени су се смењивали извођачи различитих узраста, али са истим ентузијазмом и радошћу. У „Гуслама“ кажу да су посебно поносни на константно велику заинтересованост деце за секције Друштва.

– Број чланова се не смањује, а у дечијим секцијама увек их је око 300 – каже Магдалена Попов. – Узраста су од три до 15 година, када прелазе у извођачки ансамбл и стално нам долазе нови чланови. Најважније и најлепше је то што ми њих школујемо, они су наш кадар за будућност.

На вечерашњем концерту први наступ имали су многи, а међу њима и најталентованији и најзаинтересованији са Малог матурантског плеса који су се тек недавно придружили и вечерас су први пут обукли ношње у играма из Баната.

С. В. О.

фијакери-(4)

Дванаестогодишњи сивац Краба и двогодишњакиња, пони-коњић Бела, први су стигли по путнике ове године и отворили сезону вожњи фијакером коју, у оквиру Кикиндског лета, традиционално приређује Туристичка организација, у сарадњи са Кикиндским коњичким удружењем „Банат“.

Много пре 18 сати, за када су заказане вожње, први путници, најмлађи Кикинђани, чекали су на почетној станици, у Доситејевој улици код пијаце. Са својом запрегом придружио се и почасни председник Удружења, Драган Страјнић.

Првог дана променадних вожњи улицама града, на располагању су била три фијакера и возило се док је било заинтересованих. Тако ће бити сваке недеље, увек када то временске прилике буду дозвољавале, у исто време и на истом месту, кажу организатори. У овој туристичкој атракцији и Кикинђани и гости моћи ће да уживају до краја октобра.

С. В. О.

6

Грађани Кикинде су јуче, 22. јуна, спровели акцију „Свећа сећања“ поводом Дана сећања и туге, када се у Русији обележава почетак напада нацистичке Немачке на СССР.

Окупљени грађани акцију су организовали на Мокринском гробљу, испред спомен-костурнице у којој почивају остаци бораца НОР-а и Црвеноармејаца.

Тачно у 11,15 часова (12.15 по московском времену) уз минуту ћутања упаљено је 18 свећа и положено исто толико цвећа код бронзане плоче постављене у спомен 18 Црвеноармејаца који су погинули током завршних операција за ослобађање наше земље у 2. Светском рату.

Нацистичка Немачка је у зору 22. јуна 1941. године без објаве рата напала Совјетски Савез. Током првих сати рата Немци су нанели јак ударац војним и стратешким објектима и многим градовима.

Операција Барбароса, био је тајни назив инвазије немачке нацистичке војске на СССР. Више од 4,5 милиона војника сила осовине напале су Русију на фронту дужине 2,900 километара. Оперативни циљ операције Барбаросе био је брзо освајање европског дела СССР-а.Тако је почео Велики крвави отаџбински рат који је трајао 1.418 дана и ноћи, у коме је СССР изгубио готово 27 милиона људи, али је успео да преживи, победи и подигне своју заставу над Рајхстагом у Берлину. У тешком крвавом рату совјетски народ је дао одлучујући допринос ослобађању народа Европе од фашистичке доминације и поразу нацистичких трупа.

Укупни људски губици СССР током рата износили су 26,6 милиона људи. Од тога, око 8,7 милиона становника погинуло је на фронту, док је 7,42 милиона људи страдало услед планског истребљења нациста на окупираним територијама, а више од 4,1 милиона грађана погинуло или умрло услед сурових услова окупационог режима. У Немачку и суседне земље које су такође биле под немачком окупацијом одведено је 5,27 милиона људи.

Наредбом Президијума Врховног савета Руске Федерације од 1992. године, овај дан је проглашен Даном сећања на браниоце отаџбине, да би 1996.године овај дан постао Дан сећања и туге.

Руски председник В. В. Путин потписао је Закон којим је 22. јун уврштен у списак најзначајнијих и незаборавних државних датума.

Од 2009. године на данашњи дан сваке године се одржава међународна меморијална акција „Свећа Сећања“, а грађани Кикинде се од пре две године укључују у ову грађанско патриотску акцију.

„Нико није заборављен и ништа није заборављено“ је мото под којим се организује ова акција.

Сваког 21. јуна, тачно у 22 сата по московском времену у целој Русији и ван њених граница сваке године почиње акција „Свећа сећања“ посвећена годишњици напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез.У сећање на оне који су погинули бранећи своју земљу и њене становнике, милиони Руса пале свеће на прозорима својих кућа, на мемориалима погинулих, на братским гробовима…

Постоји нешто дирљиво у паљењу свећа за покој душе, посебно кад то чине људи који никад нису ни видели своје баке и деке, који су погинули у страшним годинама Другог светског рата. И сад већ унуци деце рата поново гледају фотографије пожутеле од времена, поново читају писма с фронта и настављају да траже места на којима су погинули сахрањени.

И данас сва њихова деца, унуци и праунуци, расејани не само по Русији, већ и по целом свету, пале свећу у знак сећања на своје претке, јер у свакој породици постоји прича везана за Други светски рат.

Остоја Војиновић

археологија-мокрин

Овде је 1962. године пронађено 699 сребрњака. Сада је у једном рову откривен и људски скелет

Како на терену изгледају археолошка ископавања, заинтересовани суграђани могли су да сазнају током Европских дана археологије, када је Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице организовао обилазак локалитета четири километра удаљеног од Мокрина. 1962. године овде је пронађено 699 сребрних новчића који датирају из периода 12-13. век. Њихово откриће је било случајно. Овога пута, под будним оком стручњака из поменутог Завода, ископавања су почела пре два месеца.

– Заштитна ископавања на Локалитету 108 у Мокрину почела су у априлу и трајала све до сад. То је вишеслојни локалитет, али у овом тренутку смо истраживали део средњовековног насеља из периода од 11 до 13 века- сазнајемо од руководиоца ископавања, археолошкиње Неде Мирковић Марић.

. На простору који је био предмет истраживања, на хектар површине налазило се насеље из тог периода. Нашим радовима смо открили како је изгледао тај простор, како су га организовали давни становници Мокрина. Открили смо систем ровова, делове насеља са дренажним каналима, кућама које су биле четвороугаоне, уз куће су ишле оставе/трапови где су се складиштиле потрепштине. У једном рову је откривен и људски скелет. Резултати истраживања су добри, велика количина налаза је прикупљена, као и употребних предмета свакодневног живота древних Мокринчана. Предстоји обрада документације и налаза и будућа публикација- објашњава наша саговорница.

Локалитет на потезу Водоплав ливаде до сада није ископаван. НИС је планирао да изгради бушотину и обратили су се надлежнима за услове и мере заштите, чиме су и започела теренска истраживања средњовековног насеља.

Радознали посетиоци овог археолошког локалитета имали су јединствену прилику да завире у мистериозан свет прохујалих времена и одговоре на многа питања потраже у разговору са археолозима.

Иначе, Европски дани археологије обележавају се од 14. до 16. јуна са циљем промовисања археолошког наслеђа, подизања свести о значају његовог очувања, али и приближавања археологије широј јавности.

Ј. Ц.

комарац

За суботу, 22. јун најављен третман одраслих комараца са земље у насељеним местима на територији града Кикинде , одложен је због неповољних временских услова.

Третман је померен за наредну недељу, чим се стекну услови за ефектан учинак, и грађани ће о томе бити благовремено обавештени, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

манастир-свете-трјице-1,-фото-А.ђуран

Манастир свете Тројице у понедељак, 24. јуна прославља  славу други дан Духова. Свету архијерејску литургију у осам сати служиће  митрополит банатски Никанор. Овом приликом осветиће се и пререзати славски колач.

Манастир подигнут је 1887. године као задужбина Меланије Николић рођене Гаичић. Статус манастира добијен је 1908. године и првобитно је био мушки. Владика Сава Шумадијски је 1980. године указом манастир је преименовао у женски.

Веровање је да кад загрми и спрема се олуја звоне манастирска звона  и олуја и град прођу Кикинду. Народни обичај је да се под манастира и цркви прекрије травом и цвећем , а након служења литургије од биљака се плету венчићи.

 

духови

Ово је дан Свете Тројице, један је од најзначајних хришћанских празника којим је завршено оснивање Христове Цркве. На данашњи дан цркве и домови се ките зеленим гранчицама и посипају травом.

Празник Свете Тројице представља сва три лица Бога – Оца, Сина и Светог Духа. Назива се још и Духови и Педесетница и посвећен је Силаску светога Духа на апостоле, и прославља се као рођендан Цркве. Ученици сина Божијег проговорили су тада многе језике које до тада нису знали и кренули су по целом свету да проповедају хришћанство.

Духови се славе три дана, као и Божић и Ускрс, а празновање се наставља целе седмице, током које се не пости, јер је то „трапава недеља“.

Најављује Петровски, односно Апостолски пост који ове године траје од 1. до 11. јула, односно до Петровдана који сваке године празнујемо 12. јула.

Обичај је да се данас, током молитве, у храмовима плету венчићи од траве који се после стављају поред иконе и кандила. Многи носе венчиће са собом, да би их Господ заштитио од разних несрећа.

Свете Тројице су крсна слава места и градова. У многим местима организују се литије. Славе се и као крсна слава, први или други дан. Слава су, Дан полиције и Дан МУП-а Србије.

Имре-Сабо-(4)

Један од најбољих и најпознатијих фотографа у овом делу света, рођени Мокринчанин, по опусу космополита и хуманиста, од вечерас, после 35 година, поново излаже у Кикинди.

Изложба носи назив „Чаробњак из Оза“ по његовој фотографији на којој, испод велике рекламе за истоимену представу, стоје људи у реду за хлеб. Ипак, централна фотографија поставке је она која му је, каже, направила име. Зове се „Кућа на продају“ и, осим што га је прославила, уредништву „Илустроване политике“ која ју је објавила, направила је доста проблема. На слици, насталој 1981. године на Косову Пољу, старија жена Милушка седи на столици испод дрвета и љушти кромпир. Изнад ње је окачен натпис „Кућа на продају“.

Иако је тада имао само 25 година и био студент Филолошког факултета, већ је имао завидан фотографски стаж. Поред тога што је фотографисао Мокринчане за документа, као средњошколац је приредио и своју прву самосталну изложбу у Гимназији.

– Била је то изложба „Ја сам врата, ко кроз мене прође, спасиће се“, а слике су биле призори испред мокринске цркве. Хтели су да ме избаце из Гимназије јер су оценили да „уносим религију у наше социјалистичко друштво“ – прича Сабо.

На изложби је постављено 45 заустављених тренутака које симболизују време, друштвене прилике, али, пре свега, од сећања чувају људе који су се са њима носили.

– Ово није моја ретроспектива, мада би могла то да буде – објашњава Сабо. – Овде има и фотографија из раних седамдесетих, када нисам знао да ћу постати професионалац. Онда је дошао живот и није ме остављао на миру.

Иако није замишљена као хронологија догађаја, поставка садржи много призора који симболично и сасвим конкретно осликавају важне историјске тренутке и промене, између осталих и говор Слободана Милошевића на Косову Пољу 1987. године.

Сабо излаже од 1974. године, учествовао је на неколико стотина изложби у земљи и иностранству, његове фотографије објављиване су у најпрестижнијим домаћим и страним часописима. Фотографијом се професионално бави од 1980. и члан је УЛУПУДС од 1985. године. Примењена фотографија преокупација му је последње три деценије.

– И даље фотографишем све, не идем никуд без фотоапарата или, сада и без мобилног телефона. Моја Инстаграм страница садржи само фотографије настале мобилним телефоном, то је концепт. Иначе, кад немам фотоапарат, неку врсту, код себе, осећам се као да сам изашао го, да то сви виде, и да ће тада све да се догоди, а ја то нећу моћи да сликам – признаје Сабо.

Младим фотографима кроз смех препоручује „ред, рад и дисциплину“.

– Мој савет је да много раде. Данас је то много једноставније јер се не троше филмови. Ја сам вежбао испред огледала са фотоапаратом без филма и окидао сам онолико пута док нисам успевао да држим апарат сасвим мирно. У једном периоду сам имао такву хиперпродукцију, да су ме питали да ли ми се и отац зове Имре Сабо, јер нису веровали да то један човек може да постигне.

Ова уметничка страст огледа се на свакој фотографији, а избор од 81 слике направљен је за књигу „Имре Сабо – живот кроз објектив“ који је издала Народна библиотека „Јован Поповић“ уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисае и односе са верским заједницама. Библиотека је и организатор изложбе која ће у приземљу Музеја, у старијој галерији, јер је то аутор желео, бити отворена до 3. јула. На отварању је и договорено да се права ретроспектива његових фотографија у Музеју направи за две године.

С. В. О.

цајанка

У сали Основне школе у Банатској Тополи сутра (недеља, 23. јун) ће се, од 14 сати, одржати традиционална “Чајанка” Удружења жена „Банатска Топола“.

Чланице Удружења угостиће активе жена из других места, и овај програм део је Кикиндског лета Туристичке организације Града.

Радионица-Тера-(7)

Први пут код нас, данас је, у Галерији „Тера“, одржана „Психо арт лаб“ радионица. Водила ју је Милена Ћук, психолошкиња и психотерапеуткиња интегративног арт-психотерапијског усмерења.

– Радионица је намењена људима који су отворени за тај вид истраживања, које интересује спој психологије и уметности. То није арт-терапија, већ искуствена радионица која има за циљ да учесници дођу у бољи контакт са собом, да истражују актуелне унутрашње садржаје, да експериментишу са начинима изражавања, и све то доводи до тога да се опустимо, да будемо спокојнији и разигранији – каже Милена Ћук.

Милена Ћук је „Психо арт лаб“ континуирано одржавала у Новом Саду. Каже да је то произвело и арт-терапијску групу за лични развој који доноси конкретне промене.

Иницијативу за радионицу у Кикинди дала је Маја Ердељанин, која је присуствовала њеним радионицама и предложила да једну такву одржи као пратећи програм њене изложбе „Драги дневниче: година свесности“ која је у току у Галерији „Тера“.

Радионице засноване на арт терапијским праксама Милена Ћук води од 2014. године. Упоредо развија своју психотерапијску праксу кроз индивидуални и групни рад са клијентима.

С. В. О.

(Фото: ЦЛПУ “Тера” и Кикиндски портал)