Perjanica lokalne filijale Đilasove stranke, poslanica Raca, uporno se trudi, već nekoliko dana, da nam objasni šta je ona zapravo htela da kaže. A rekla je sledeće, citiram:
„Za manje od sto dana vlasti, kikindski naprednjaci su, pored niza već poznatih skandala, uspeli da oštete budžet za dodatnih 400 miliona dinara. Tih 400 miliona dinara AP Vojvodina namenila je za kompletno renoviranje OŠ „Feješ Klara“, što je ujedno i jedini projekat za koji je ove godine Grad trebalo da dobije sredstva od Pokrajine“. Kraj citata.
Poštovani građani i građanke Kikinde, od reči do reči sam citirala šta je Đilasova poslanica, Tanja Raca, izjavila javno. Mogu samo da zaključim da dotična apsolutno ne poznaje terminologiju. Ona – ili nema pojma šta znači „oštetiti budžet“m ili zlonamerno laže. U ovo prvo, prosto, ne mogu da poverujem, jer je nemoguće da, pored toliko iskusnih stručnjaka na tu temu u sopstvenoj stranci, poslanica Raca ne zna šta znači termin „oštetiti budžet“. Pošto ja, zaista, nemam ambiciju da joj objašnjavam značenje, predlažem joj da se, za iscrpno objašnjenje, mnogo puta dokazano u praksi, obrati svom koordinatoru i šefu, lokalnom tajkunu Zoranu Mileševiću, koji sa prijateljem Draganom Đilasom ima višedecenijsko iskustvo i šampion je ove popularne discipline u Stranci slobode i pravde.
Drugo, poslanica je jasno rekla da je to jedini projekat koji je u ovoj godini bio u planu, pa kad je čula da je pokrajinska Vlada u grad Kikindu, po više osnova uložila, samo ove godine, 311.5 miliona dinara, iz sve snage se trudi da objasni šta je ona stvarno mislila da kaže.
Na kraju, imamo činjenice – prva je da poslanica masno laže da je lokalna vlast oštetila budžet i druga da uporno pokušava da nam pojasni šta je htela da kaže, jer je njoj 311.500.000 = NULA! Tipično Đilasovski. Moja topla preporuka njoj je da se uputi pre nego što nešto izjavi, da nešto nauči, jer nije sramota ne znati, sramota je lagati. Svi smo dovoljno pismeni, poslanice Raca, da sa razumevanjem pročitamo vaših nekoliko rečenica. Besmislenih, doduše, stoji u saopštenju koje potpisuje predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanica u Skupštini APV Stanislava Hrnjak.
Plaćanje debitnim i kreditnim platnim karticama na POS terminalima je višegodišnji standard i kod nas, dok se putem SoftPOS aplikacija (preko mobilnog telefona ili tableta koji se koriste za prihvatanje platnih kartica), odnosno instant plaćanja (IPS NBS sistem), uveliko praktikuje u razvijenom svetu. Instant plaćanja (IPS NBS sistem) obezbeđuju pružaocima platnih usluga izvršavanje pojedinačnih transfera 24/7 svakog dana u godini, u roku od nekoliko sekundi, rečeno je na skupu.
Prisutni u Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog upravnog okruga imali su mogućnost da, na interaktivnoj radionici, saznaju i druge informacije važne za unapređenje njihovog poslovanja, kao i činjenicu da je bezgotovinsko plaćanje moguće i za registrovana poljoprivredna gazdinstva i za fizička lica koja su pružaoci usluga smeštaja, a registrovani su u sistemu e-Turista.
Kroz program “Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture, ovim projektom finansiraju se rekonstrukcija i osavremenjavanje foajea i enterijera Kulturnog centra u Kikindi.
– Ciljna grupa su maturanti koji, sa napunjenih 18 godina, postaju sposobni za upravljanje motornim vozilima i najviše su ugroženi u saobraćaju – istakao je Dučić. – Teme su prilično potresne i iskustva članova Udruženja paraplegičara izazivaju zaista snažne reakcije đaka. Praksa je pokazala da ovakav vid interakcije sa nekim ko je doživeo nesreću, ostavlja jak utisak i pozitivno deluje na učesnike u saobraćaju koji se tek formiraju.
Današnja edukacija sprovodi se u okviru kampanje „Um na drum“, rekao je Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
Značajan deo edukacije svake godine su i priče osoba sa invaliditetom koje su ih zadobile u saobraćajnim nesrećama. Slaviša Savić iz Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, saradnik Agencije za bezbednost saobraćaja, uveren je da ovakav vid iskustvenog učenja može da doprinese bezbednosti mladih u saobraćaju.
– Nažalost, moja koleginica Biljana i ja ćemo danas pokazati sa koliko ozbiljnih posledica može da se susretne neko ko ne poštuje saobraćajne propise i na taj način pokušati da im istaknemo ozbiljnost učešća u saobraćaju – rekao je Savić. – Ovi mladi ljudi su veoma obrazovani i poznaju saobraćajna pravila, ali sam siguran da apsolutno nisu upoznati sa svim posledicama neodgovornog ponašanja u saobraćaju koje će danas imati priliku da vide. Oni veoma pažljivo prate naša predavanja, očekujem i verujem da će ih dobar deo njih zapamtiti i da će ih se setiti u ključnim momentima. U prilog tome govori i činjenica da naše stranice na društvenim mrežama pod nazivom „Još uvek vozim, ali ne hodam“ prati veliki broj mladih ljudi.
Edukacije o bezbednosti u saobraćaju Agencija organizuje i za starije osobe, traktoriste i roditelje – o pravilnom korišćenja dečijih auto-sedišta. Takođe, sprovodi kampanje namenjene najmlađim učesnicima u saobraćaju: „Pažljivkova pravila u saobraćaju“ i „Pažljivkovu smotru“ kako bi se ostvarili glavni ciljevi Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja 2023-2030. godine – da imamo 50 odsto manje poginulih i teško povređenih u odnosu na 2019. godinu i da u saobraćaju život ne izgubi nijedno dete.
S. V. O.
