Најновије

Predsednica-Gojkovic-dodelila-ugovore-za-odrzavanje-i-opremanje-zdravstvenih-ustanova-u-AP-Vojvodini-04

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре о финансирању и суфинансирању изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини, за шта је из покрајинског буџета издвојено 1,36 милијарди динара. Општој болници опредељена су  34 милиона 423 хиљаде динара а Дому здравља 4,7  милиона динара. Покрајинска влада само у последњих осам година за сектор здравства издвојила више од 27 милијарди динара.

-Верујем да ће свака болница, дом здравља, институт или завод, знати у најбољој мери да искористи опредељена средства и пре свега да их стави у службу пацијената. Од 2016. године, потпуно смо изменили слику здравства у нашој покрајини у позитивном смислу – изјавила је Гојковићева.

 

Општа болница набавиће сет хируршких инструмената са уролошким бужијама, сет лапароскопских инструмената, сет опреме за стерилизацију , волуметријски и шприц пумпи са пратећом опремом и то: инфузионе шприц пумпе – 25 комада, радне станице за инфузионе пумпе – девет комада, систем за апликацију ТИВА у операционој сали и инфузионе сталке за радне станице –  девет комада, парни стерилизатор транскутаног билирубинометра, nCрар уређај за неонатологију, аспираторе у са једном боцом – четири комада, са две боце-шест комада, транспортних – четири комада и са вакум погоном – два комада и електрохируршку јединицу.

 

-Средства су увек добро дошла, а Дом здравља ће у наредном периоду купити две стоматолошке столице, два аутоклава и четири пакерице за централну стерилизацију – истакла директорица Дома здравља др Биљана Марковић.

 

А.Ђ.

Dr-Trkulja-(4)

Доктору Вукосаву Тркуљи, специјалисти радиологије, начелнику Одељења за радиолошку и ултразвучну дијагностику у Општој болници у Кикинди, данас је уручено признање „Др Ранко Петровић“ за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде. На пријему у Градској кући признање му је уручио градоначелник Никола Лукач. Пријем је приређен за шесточлану породицу Тркуља коју чине и супруга Александра, ћерке Јефимија (12), Василиса (11) и Зоја (3), и за најновијег члана, једномесечног сина Вукана.

– Велика ми је част и задовољство што могу да угостим породицу Тркуља, ово је права слика и путоказ млађим генерацијама. Доктор Тркуља је добио највеће признање Града из области здравства и, због немогућности да присуствује свечаној додели, угостили смо његову породицу данас и да бисмо им се захвалили што су  остали у Кикинди и што брину о својим суграђанима. и захваљујемо на свему што су учинили и чине за град. Ово је мали знак захвалности и увек ћемо бити ту за њих. Ово је путоказ и за остале и увек ћемо давати подршку оваквим породицама – рекао је градоначелник.

Доктор Тркуља рођен је Лесковцу, а у Кикинду је стигао пре 16 година. Каже да је ово град који су одабрали за живот и подизање деце.

– Градоначелник и Град су препознали моју и нашу бригу за грађане Кикинде, за здравство, и то ми изузетно много значи – каже др Тркуља. – Овај град ми је  пружио готово све – и личну и професионалну срећу. Кикинда нам савршено одговара, има услове за професионални напредак, а за породице са малом децом је просто савршена. Овде ми је и лакше и лепше него у Лесковцу у којем сам одрастао. У бризи о породици супруга преузима највећи терет. Моја мајка каже да човек не може да напредује у свом послу ако нема здраву породицу. Испуњени смо и лично и професионално и остајемо овде – истакао је др Тркуља.

Супруга Александра је виша медицинска сестра, запослена у Болници, на Очном одељењу. Такође је у Кикинду стигла из Лесковца.

– Прво је дошао супруг, а затим и ја, на стажирање, и остала сам због љубави. Овде је мирна средина, купили смо кућу и решили да овде живимо јер је Кикинда идеално место за одрастање. Старије девојчице помажу, као и супруг на којег смо веома поносни. Моја порука је: „Само храбро!“ – истиче Александра Тркуља.

Поред плакете, породици Тркуља градоначелник је уручио и поклоне и захвалио им што својим примером подстичу младе да остану и врате се у Град који ће их увек подржавати.

С. В. О.

petar-kocic-radovi-(3)

У Основној школи „Петар Кочић“ у Накову у току је замена кровне конструкције на уличној страни зграде. Како сазнајемо од директорице Љиљане Јањиловић кров на објекту није мењан од када је зграда изграђена.

-Школа је саграђенa 1936. године и од тада датира и кров који је покривен старим бибер црепом. Он је дотрајао и време је учинило своје. Ранијих година санирали смо поједине делове крова где је било најкритичније, али никада до сада није мењан у овом обиму. Кров какав је био представљао је безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане – истакла је Љиљана Јањиловић.

Кров је прокишњавао тако да су настајали проблеми у одвијању саме наставе.

-Радове у износу од 14 милиона динара финансира град Кикинда. Хвала локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет да решимо дугогодишњи проблем који нам је био приоритет и велика је ствар за нашу школу. Очекујем да се радови заврше до почетка нове школске године. Посао би био већ урађен, међутим неуобичајено високе температуре успориле су реконструкцију – појаснила је наша саговорница.

И ранијих година улагано је у наковачку образовну установу. Тако су стигла нова наставна средства, а замењен је и део прозора у фискултурној сали, али и на делу зграде. ОШ „Петар Кочић“ у наредној школској години имаће дупло више првака у односу на број осмака који су завршили основношколско образовање, тако да ће први пут у школске клупе сести десет ученика. Укупно је у овој школи 70 ђака.

А.Ђ.

 

 

kup-zreb
Жребом су одређени парови првога кола Купа ФСГ Кикинде, које је на распореду 11. августа од 17.30 сати. Играће: Напредак (Банатска Топола) – Борац (Иђош), 2. октобар (Кумане) – Јединство (Нови Бечеј), ЖАК (Кикинда) – Делија (Мокрин), Војводина (Башаид) – Војводина (Ново Милошево).
Полуфинале је заказано за 28. август, а финале ће бити одиграно 19. септембра.
Д. П. 
Sveti-Ilija

За православне вернике данас је црвено слово, дан посвећен Светом Илији, Илији Громовнику.

Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком. Према предању, Илија је родом из Тесвита, па је прозван Илија Тесвићанин. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Илија или Елаја био је израелски пророк из деветог века пре нове ере. По предању, када се Илија родио, његов отац Савах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе.

Био је у сукобу са тадашњим царем Ахавом који је био одбацио хришћанску веру због жене Језавеље. Пророк Илија му се супротставио и показао моћ Божију: три и по године није било кише. Верује се да је управо због своје моћи и огња толико поштован у народу. Пророковао је 25 година.

Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.

Према народном веровању и традицији, свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Празник пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на овај дан не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.

Да је један од најпоштованијих светитеља међу Србима, потврђују и бројне манифестације, сабори и вашари који се одржавају широм Србије на овај дан.

Црква Светог Пророка Илије у Новим Козарцима

Бројни су обичаји за овај празник. Према њима, не треба радити у пољу, да усеви не би сагорели од сунца. Ако на Светог Илију пуцају громови, верује се да он гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Сматра се да би требало добро гледати место где гром удари зато што је то знак да се ту крије нечастиви. На Светог Илију не би требало да се купа у реци и да се залази у њене дубине, јер вода на овај дан чудним шумом “дозива” своје жртве.

Постоји и предање да је управо Свети Илија тај који одређује када и где ће пасти киша, а када ће владати период суше. Ако на Светог Илију падне блага киша, то се сматра благословом. На сам празник мења се време, па се каже “од Светог Илије сунце све милије”.

Верује се да је данас добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит. Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.

Слави се и као крсна слава, слава је ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.

idjos

На турниру у малом фудбалу „Иђош 2024” окупило се 12 екипа, а укупан фонд награда износи 230 хиљада динара. Градски већник за спорт и омладину Александар Аћимов, рекао је:
– Сваке године почетком августа у Иђошу одржава се турнир у малом фудбалу, којег Град Кикинда свесрдно подржава, посебно што се он одржава током обележавања Дана села. Посебно треба истаћи да турнир окупља велики број екипа и гледалаца. Увек ћемо да пружимо прилику свима да се баве спортом и да на најлепши могући начин промовишу праве вредности нашег друштва.
Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице Иђош, додао је:
– Ово је највећа манифестација коју организујемо у селу више од 40 година. Траје од 1. до 18. августа када је финале. Имамо велики број посетилаца који уживју у сјајном малом фудбалу. Очекујемо одличну атмосферу уз велики број награда које смо припремили уз помоћ Града Кикинде и МЗ Иђош.

bogdan ciplic

Банатски културни центар из Новог Милошева расписује четврти конкурс за књижевну Награду „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис на српском језику.

Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића, књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта (Нови Бечеј, 2. новембар 1910 – Београд, 23. јун 1989). Његова дела су: Пољана, Дивље јато, Паорске баладе, Мртва Тиса, Окамењена стада, Слатко православље, Снага земље, Стравична звона, На велико и на мало, Дечаци са Тисе, Синови равнице, Окови, Јаруга, Ђура Јакшић и друга.

Рукопис у Word документу (до 100 А4 страна, Times New Roman12) заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба  послати на: bogdanciplic@gmail.com

Конкурс је отворен од 1. августа до 30. августа, а резултати ће бити објављени до 30. септембра 2024. године.

Жири ће бити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.

Награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра до краја године.

Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.

etno-kamp-torontal-(2)

Етно камп старих заната у Руском Селу окупио је 95 учесника, а заједно са свима онима који деци држе радионице, али и припремају им оброке има их 115. Међу полазницима су и  Вероника  Марић (9) из Новог Сада и Даниел Попи  (11) из места Торак.

-Бака и деде живе у Руском Селу и део лета проводим код њих. Већ трећи пут сам део овог кампа и свој долазак планирам како бих научила нешто ново и упознала се са великим бројем другара. Највише ми се свидело то што сам од перлица научила да правим наруквице које ће ми остати успомена на ово лето – рекла је Вероника.

Данилу није тешко да сваког дана долази на камп.

-Други пут сам овде и срећан сам јер ми је све занимљиво и ново. Пуно се играмо, а најдраже ми је да правим фигуре од дрвета – казао је Попи.

Да деца науче више о грнчарији, али и о писаној речи потрудила се Ержебет Кормањош из Нове Црње.

-Трудим се да сваке године рад буде тематски. Ове године петодневни камп посветила сам бајкама. Пре него што почнемо да израђујемо фигуре од глине деци прочитам бајку након чега деца имају задатак да у радионици грнчарије израде фигуре које их асоцирају на прочитану причу – појаснила нам је Ержебет Кормањош.

Интересовање за камп је сваке године све веће. У Руском Селу ове године је 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају  према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година.  – истакао је Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику  и да науче старе игре и како су се то играли њихови родитељи, али и баке и деке.

-Пуно ми је срце када видим да се деца друже, играју, квалитетно проводе заједно време. Наш циљ је да током читавог лета понудимо садржаје за све узрасте и тако привучемо што више гостију и посетилаца на територију града који је познат као  мултинационална средина. У свакој месној заједници треба да буде што више оваквих садржаја и ми смо ту да их подржимо и да помогнемо у њиховој реализацији.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће. У недељу, 4. августа организоваће се изложбу радова насталих на кампу и фестивал гулаша, такмичење у кувању овог јела. Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

 

vojvodina-basaid

Башаидска Војводина пролетос је надмоћно окончала такмичење у Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште”, а пре тога, како напомиње председник Зоран Сараволац, залагањем бројних Башаидаца пријатеља клуба, створени су одлични услови.
– Успели смо, јер ништа нисмо препустили случају. Требало је времена, али када се све посложило, вратили смо се у Подручну лигу „Зрењанин”. Прошлу сезону започели смо с тренером Предрагом Манојловићем и потом током јесени све победили уз реми у Равном Тополовцу. Манојловић је због својих обавеза отишао с клупе, а брзо смо се договорили са Сашом Ђурићем из Војводе Степе. Пролеће је протекло у нашој потпуној доминацији, али од јесени у Подручној лиги само јачим радом можемо постати стабилан лигаш – каже Сараволац.
Из Банатског Карађорђева стигли су Дабчевић и Рашета, а тренер Ђурић припреме је започео почетком јула.
– Имам на располагању 25 играча, момци напорно раде, а одиграли смо и три контролне утакмице. С војвођанским лигашем великоселском Козаром ремизирали смо 3:3, а од новокозарачке Слободе изгубили 2:0. Победили смо 4:3 ривала из Подручне лиге, новобечејско Јединство. Екипу предводи капитен Врбачки, ту су и искусни Попов, Ранков, Завишин, Марић… – истиче Ђурић.
Само четворица играча нису из Башаида.
– Данас је реткост да неки клуб у северном и средњем Банату има више од 20 играча из свога села. Усто, сви ови наши Башаици играју без новчане надокнаде, а циљ у повратничкој сезони у подручном рангу биће опстанак – јасан је Ђурић.

Д. П.