Најновије

lavovi-(2)

У Кикинди је почела са радом школица корективно развојне гимнастике „Лавови“ коју воде професор доктор Богдан Томић и професор доктор Ангела Месарош Живков. Програм спорта намењен је за децу од три до девет година реализује се у вртићу „Плави чуперак“ и ОШ „Јован Поповић“.

-Децу тестирамо два пута годишње моторичким тестовима, а након тога имамо и 3Д мониторинг постуралног статуса сваког детета. Циљ нам је да утврдимо да ли су у зачетку неки од деформитета попут сколиозе, кифоза на основу чега правимо планове и програме вежби – истакао је Томић.

Програм обухвата све базичне спортове фудбал, кошарка, одбојка, борилачке спортове, бејзбол, атлетика, а укључене су и све методике.

-У „Плавом чуперку“ тренинзи су понедељком и средом од 18 до 20 сати. У школи „Јован Поповић“ су од 18.15 сати. Са радом смо почели 1. октобра и већ имамо групу деце, а жеља нам је да их буде више тако да ћемо 25. октобра промовисати пројекат – додала Месарош Живков.

Током октобра тренинзи ће бити бесплатни.

А.Ђ.

 

voda

Због радова у улици Михајла Пупина, превезивањa кућних прикључака, данас (среда, 16. октобар),  без воде ће бити потрошачи у делу улице Михајла Пупина – од Јована Јовановића Змаја до Угљеше Терзина, од 11 до 15 сати.

Кварови на мрежи отклањаће се у Башаиду, у Раде Микалачког 104 и у Бранка Радичевића 21. Повремени прекиди могући су од 10 до 13 сати, саопштено је из ЈП „Кикинда.

 

Daniel-Kovac

Даниел Ковач, писац, визуелни уметник, гитариста групе “Јарболи”, гостоваће у петак, 18 октобра, у Кикинди. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће, од 18 сати, одржати књижевно вече „Новија проза и песме“.

У Галерији „Soleil“, у Цара Душана 26, у 20 сати, отвориће своју изложбу под називом „Запажања у здробљеном свету“.

csu-predavanje-(3)

Трибина под називом „Рад са ученицима и децом која испољавају поремећаје понашања у колективу и сарадња са родитељима“ организована је у Центру за стручно усавршавање. О теми су окупљеним наставницима, учитељима и васпитачима говорили магистар дефектолошких наука Татјана Божић, мастер Далибор Симоновић и школски педагог Данијела Ивановски.

-У протеклом периоду евидентни су проблеми са децом која исказују поремећаје у понашању, а да им при том не треба подршка у интелектуалном смислу. Ремећење наставе постало је све чешће и јако је тешко организовати час када имате дете које не може да се обузда. Да би и такав ученик почео да се понаша према правилима најважнија је сарадња са родитељима јер и у школи и у код куће она морају да се поштују – наводи Данијела Ивановски.

Најчешће се поремећаји испољавају у одбијању сарадње, налога наставника, устајање за време часа, шетање и ометање других да прате наставу.

-Уколико се овакво понашање занемари оно с временом постаје образац понашања ученика и тада можемо да кажемо да он има поремећај у понашању. Да до тога не би дошло важно је реаговати на време и наш циљ је да пружимо савете како радити са децом која то одбијају, која не гледају наставника у очи, која не слушају шта им се каже, која узнемиравају, па и чупају другу децу – каже Данијела Ивановски.

Осим у понашању ова деца имају поремећај и у социјалној динамици и комуникацији са другом децом те је најважније што чешће им понављати правила која осим у школи морају да се поштују и код куће како би постала образац понашања.

Ова трибина први пут је организована у Кикинди и очекивања су да ће се проширити и на друге градове и општине.

А.Ђ.

gusle-krajiski-2

Чланице Женске певачке групе Академског друштва за неговање „Гусле“ које предводи руководиоц Игор Попов освојиле су друго место на 22. фестивалу „Крајишки бисери“ који негује и чува ојкалице и крајишке песме. У конкуренцији 19 певачких група Кикинђанке су показале да су у самом врху.

-Фестивал негује традицију динарског односно крајишког певања и Женска певачка група на њему учествује од 2019. године. Са сваког наступа на „Крајишким бисерима“ обарадовале су нас значајним признањима и наградама. Ипак, најважније је то што сваки пут стичу нова искуства и знања о певању Срба Крајишника, које им нуде изворне групе, учеснице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

Поред дипломе и плакете девојке ће  учествовати у снимању диска и брошуре о ојкалици и крајишкој песми у издању WМАС (Wоrld Мusic Асоцијацији Србије), под називом „Нек живи та пјесма” – Ојкача и крајишка пјесма.

-Изузетна је част што се управо наша певачка група нашла на албуму, који ће остати у аманет неким новим генерацијама певача, као пример и узор за певање репертоара Срба Крајишника – додала је наша саговорница.

А.Ђ.

 

Radlovic-BG-1

Монографија „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“, аутора проф. др Јовице Тркуље представљена је, у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“, публици у Београду и у Новом Саду.

Пионир фреске и мозаика у нашој земљи, сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовних уметности у Београду.

Књига је јуче представљена у Архиву Војводине, а прошле седмице у РТС Клубу у згради Радио Београда. Уз професора Радловића, о његовом раду и делима, говорили су проф. др Јовица Тркуља, професор Радомир Кнежевић, и проф. др Смиљана Мирков, социолог.

Народна библиотека „Јован Поповић“ је, уз београдски „Досије“, суиздавач овог монографског дела.

radijator

Грејна сезона за више од 3.100 корисника ЈП „Топлана“ почела је јуче у вечерњим сатима. Како је за наш портал истакао в.д. директор овог предузећа Душан Марјановић станови су били топли од 18 часова.

-Пустили смо грејање ради, такозваног, загревања система. Јутрос је грејање кренуло на време и систем функционише без већих проблема. С обзиром на то да су најављене дневне температуре око 20 степени, поштоваћемо градску одлуку и у најтоплијем делу дана гасићемо систем и поново га палити када спољана темперетаура падне испод 15 степени –  истакао је Марјановић.

Уколико неко од корисника нема грејање или дође до цурења или ваздуха у радијаторима потребно је да преко професионалних управника односно председника Скупштине станара пријави проблем. Запослени у „Топлани“ изаћи ће на терен и решити насталу ситуацију.

А.Ђ.

Biblioteka-Temisvar-(1)

У оквиру програма поводом стогодишњице смрти Душана Васиљева, 10. октобра, у Српском културном центру Савеза Срба у Румунији, Милана Бајкин и Слободан Томић промовисали су издавачку делатност Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Представљени су наслови који популаризују теме, личности и ауторе са територије града Кикинде. Том приликом приказан је и документарни филм о Душану Васиљеву, аутора Николе Лакића.

Скупу су присуствовали генерални конзул Ивана Јакшић Матовић и Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и посланик у румунском парламенту.

Сутрадан је, у српској гимназији „Доситеј Обрадовић“, дечији песник Горан Новаков из Новог Кнежевца представио своје песме најмлађим ученицима.

hobotnice-carobnice-(1)

Ученици ОШ „Јован Поповић“, чланови секције за ручни рад, поклонили су Општој болници тридесетак ручно рађених луткица познатих као „хоботнице чаробнице“, намењених Одељењу неонатологије.

-„Хоботнице чаробнице“ први пут су почеле да се примењују у Данској, код превремено рођене деце у току боравка у инкубаторима, како како би се прилагодили на услове спољне средине. Беба се ухвати за крак хоботнице, смири се и стабилизује дисање. Ово су потврдиле и научне студије. Наиме, крак подсећа на пупчану врпцу и беба тако осети сигурност као да је у мајчином стомаку – уз захвалност на поклону објаснила је др Биљана Племић, начелница Неонатологије.

Оливера Гашић,професорица географије која води секцију за ручни рад, рекла је да су планирали активности поводом Дана школе који обележавају 18. новембра, а имајући у виду да се дан раније обележава Светски дан превремено рођене деце, родила се идеја да сами направе „хоботнице чаробнице“.

Tридесетак разнобојних луткица, урађених по свим медицинским стандардима када је у питању величина и материјал пошто се морају стерилисати, стигло je у праве руке. С обзиром да их по отпусту из породилишта мајке и бебе носе кући, како кажу у овој школи, по угледу на своје другаре волонтере широм света, планирају да ова акција буде континуирана.

SUBNOR-(5)

Обележавање дана формирања 13. Војвођанске ударне бригаде сећање је на храбре људе, на њихов изузетни патриотизам и спремност да дају и живот за своју земљу. Као и сваког 14. септембра, венац на спомен-обележје испред просторија борачких организација положили су чланови Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције (ПЈП) који припадају овој организацији. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Спомен на пале борце Бригаде посебно је значајан данас јер се ове године навршава 80 година од овог значајног догађаја. Бригада је формирана Указом Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије осам дана по ослобођењу Кикинде и имала је 2.725 бораца, речено је на скупу.

– Дат је знак свим родољубима да се удруже, да из илегале пређу у борбу у једној војној формацији, да би се супротставили непријатељу и задали му последње ударце – рекао је председник кикиндског СУБНОР-а, Саво Орељ. – Слободарски дух је тада био на високом нивоу, што нам је потребно и данас, с обзиром на војну и политичку ситуацију у целом свету.

Бригада је формирана из састава најуспешнијих партизанских одреда из северног и средњег Баната и чинили су је проверени борци и родољуби Великокикиндског партизанског одреда, затим мокринског, меленачког, кумановског, петровградског (зрењанинског), као и већине месних одреда из зрењанинског среза, све до Вишњићева, подсетио је професор Милован Ћурчић.

– Оформљена је са задатком да, уз помоћ Црвене армије, ослободи цео Банат и Бачку од фашистичке војске. У походу од Кикинде до Суботице прво је ослобођен простор Баната, затим је Бригада кренула према Суботици, где су Немци протерани у Мађарску – испричао је професор Ћурчић. – На Дунаву је и добијена чувена и последња борба на овим просторима, Батинска битка. Вођена је крајем 1944. године по веома хладном времену, када су санте леда пловиле Дунавом који је тада и однео многе од бораца. Овај податак говори о њиховој храбрости и одлучности да се народ ослободи од највећег зла. Зато им пред овим спомеником одајемо највећу почаст и захвалност.

Професор Ћурчић је додао да је важно да се зна да су борци били, за оно време, веома писмени – доктори, адвокати, стручњаци, студенти, ученици, занатлије, а допринос су дали и изузетно имућни домаћини који су им, на својим салашима, обезбеђивали смештај и храну.

С. В. О.

 

error: Content is protected !!