Иконописац Сандра Станковић добила је признање „Жена змај“ за 2024. годину у категорији за развој старих заната. Награду додељује удружење пословних жена Србије.
-Свако признање значајно је јер је то корак више у напретку мог пословања. Посебно ми је значајна јер је сам назив „Жена змај“ подстицај да будем још боља. Уједно је и мотивација да дам свој максимум у послу којим се бавим. Приликом конкурисања за средства на пројектима вреднују се и признања и награде, што је и потврда о квалитету рада и услуга – истакла је Сандра Станковић.
Наша суграђанка слика канонске иконе уз благослов Српске православне цркве и носилац је сертификата старих заната. Њене иконе део су многих домова и цркава, а готово 3.000 до сада урађених икона красе бројне храмове у земљи и иностранству, Српску цркву у Сарајеву трајно улепшава стална поставка њених радова – Српске краљице и принцезе. Посебно је поносна на иконостас који је урадила у Храму светих Козме и Дамјана, али и на осликавање црквице на Водицама, као и на иконе које је насликала за манастир Преображење Господње у Црној Гори.
-Било успона и падова. Успела сам да опстанем уз помоћ Града, Покрајине и Републике. Имам подршку породице, али и институција које виде значај мог посла. Љубав према занату пренела сам и на ћерку Наташу која ми је велика помоћ и подршка. Поред тога, као млада има иновативнији приступ послу који сам радо прихватила. И син Александар, захваљујући својој младости, пуно ми помаже у промоцији мојих производа код купаца до којих би теже дошла – напомиње Сандра Станковић.
Прошле године добила је могућност да користи и знак „Најбоље из Војводине”, а у ранијем периоду била је и међу победницама националног наградног конкурса „100 успешних пословних жена“ који расписује Пошта Србије, а носилац је и награде града за развој женског предузетништва.
Ове године организовала је изложбу радова у Аустрији и у плану јој је да сличан догађај организује и у другим земљама. Нада се да ће у скоријој будућности њене радове моћи да виде и Кикинђани с обзиром на то да је последњу изложбу у родном граду организовала пре две деценије. Жеља јој је да изложба буде посвећена српским владарима и владаркама.
А.Ђ.
Уважавајући ставове ђака и органа школе, упућен је захтев за сагласност за промену назива.
– Лично јесам за то да школе носе називе са именима значајних личности, да бисмо их памтили и одали поштовање. Мислим да Техничкој школи апсолутно припада име тако великог и значајног научника – каже директорица Халиловић.
Техничка школа „Михајло Пупин“ Кикинда основана је 1923. године под називом Стручна продужна школа. Године 1948, почиње поново да ради као Стручна школа за ученике у индустрији, а наредне године основана је Жељезничка индустријска школа. Од 1952. године носи назив Мешовита индустријска школа. Године 1965, прераста у Школски центар за техничко образовање, а 1977. године добија назив Центар за образовање стручних радника металске, електро и саобраћајне струке „Михајло Пупин“. Поменутом одлуком Владе Републике Србије из 1993. године о мрежи средњих школа, добија назив „Техничка школа“.
– После првог фестивала, одржаног прошле године, јављали су ми се глумци из свих крајева који желе да дођу, да бесплатно играју своје представе у Новим Козарцима. Фестивал се, и овога пута, одржава уз подршку Месне заједнице која уступа салу и помаже у организацији, и веома сам им захвалан на томе и, посебно, дивној публици, мештанима, који долазе на представе и подржавају манифестацију – каже Остојић, оснивач и организатор Фестивала.
У петак ће, од 19 сати, на репертоару бити „Дневник узнемирене домаћице“, а од 20 сати монодрама о Десанки Максимовић, „Немојте ме заборавити“, Милице Димитријевић из Ниша.