Sindikalna organizacija penzionera Kikinda organizovala je za svoje članove boravak u Ivanjici po veoma povoljnim, sindikalnim cenama.
– Boravak sa sedam punih pansiona na bazi „švedskog stola“, s upotrebom bazena, saune i slane sobe sa teretanom, plaćao se 3.500 dinara na dan. Bilo je moguće i odloženo plaćanje, u sedam jednakih mesečnih rata, putem administrativne zabrane, preko PIO Fonda. Prevoz je bio organizovan iz Kikinde. Naša organizacija često priređuje i jednodnevne i višednevne ekskurzije, a u planu imamo i nove aktivnosti – rekla je Milanka Tepić, referent za turizam u sindikatu penzionera.
Kancelarija Sindikalne organizacije penzionera nalazi se u zgradi u Nemanjinoj 1. Za sve zainteresovane otvorena je utorkom i četvrtkom, od 10 do 12 sati.
– Ovo je samo pokazatelj da su Grad Kikinda i udruženja sa područja grada prepoznati kao sigurni i dobri strateški partneri sa višim nivoima vlasti. Grad je usvojio Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost za period od 2024. do 2026. godine, a njegova primena je i u podršci udruženjima u ovakvim aktivnostima. Ovu praksu imali smo i u prethodnom periodu i nastavićemo je i u budućnosti – naveo je Radu.
Radionice su namenjene, pre svega, ženama iz seoskih sredina, napomenula je predsednica Udruženja žena grada Kikinde, Snežana Narančić Janjilović.
– Cilj projekta i ovih radionica je da se ženama iz sela pomogne da se ekonomski osamostale, da im se ukaže na nove načine da ostvare neki prihod ili da se upuste u preduzetničke vode jer u selima nema mnogo poslovnih prilika za njih. U radionicama planiramo da za izradu veza, predmeta i odevnih predmeta, obučimo 30 žena. Vez je zastupljen u mnogim segmentima, čak i u visokoj modi i oduvek je bio prisutan, radile su ga i žene iz najnižeg staleža i kraljice. U prošlim vremenima, devojka nije mogla da se uda ako nema vezene peškire u mirazu – kaže predsednica Udruženja i ističe da je značajan aspekt projekta i očuvanje i prenošenje narodne tradicije mlađim generacijama.
Radionice će se odvijati u naredna dva meseca i radiće se u manjim grupama, kako bi se polaznice što bolje obučile. Za narednu godinu, najavljuju iz Udruženja, u planu je da konkurišu sa sličnim projektom, ali namenjenim deci osnovnoškolskog uzrasta, čime će se osigurati očuvanje ove izuzetne veštine i umetnosti izrade rukotvorina.
– Deca su najiskrenija i najčistija, njihova kreativnost puni dušu. Mladi umetnik Luka je to na najlepši način pokazao stvarajući svoje slike, dao im je svoju energiju, svoje viđenje, a to kako mi vidimo sliku je zapravo način na koji ona deluje na nas. Pikaso je rekao da je svako dete umetnik, veština je samo tu umetnost sačuvati do kraja života i zato smo tu mi stariji koji znamo to da prepoznamo i da ih usmerimo – rekla je Marijana Mirkov, akademska umetnica, članica Gradskog veća za kulturu i turizam i dodala da će Grad uvek podržavati ovakve događaje i mlade umetnike.
Luka nastavu pohađa po individualnom programu za nadarene učenike IOP 3, a njegov talenat za slikarstvo prvi je prepoznao sekretar škole i slikar Zoran Kuzmanov.
Upravo ovaj slikar napravio je i zanimljiv eksperiment. Kako se Lukine slike porede sa delima Pabla Pikasa, on je pronašao jednu sliku slavnog umetnika kojoj najviše liči Lukin umetnički rukopis i anketirao oko stotinu ljudi o tome koja od dve ponuđene je Pikasova slika. Pogrešan odgovor dalo je njih više od polovine.
Postavka pod nazivom „Na putu mašte“ prva je samostalna izložba Luke Ostojića koji je bio veoma srećan zbog prilike da svetu pokaže svoja dela.
Direktor Ivan Pantelić izjavio je da se u Školi veoma ponose Lukom.
Svečanim umetničkim događajem, OŠ „Vuk Karadžić“, koju pohađa gotovo 400 učenika, na najlepši način obeležila je 74 godine rada.
Skup je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je podsetio da je značaj uspostavljanja Distrikta u dobijanju prve autonomije srpskog naroda na ovim prostorima u Habsburškoj monarhiji, pre postojanja srpske Vojvodine.
– Srbi na ovim prostorima borili su se za svoju autonomiju, za prava koja su smatrali da im pripadaju, i bili su istrajni u tome. I to je poruka naših predaka da, kada se temeljno i racionalno borimo i sve svoje snage usmerimo ka jednom cilju, to može i da se ostvari – istakao je Bogdan. – Oni su, 1774. godine, uspeli da dobiju Velikokikindski distrikt koji je imao i privrednu i političku i sudsku autonomiju. Srbi su na ovoj teritoriji imali neku vrstu državnosti i mogućnost da mogu da upravljaju svojim životima i da budu svoji na svome. Grad Kikinda će, i u narednom periodu, nastaviti da poštuje istorijske datume važne za grad i za našu Srbiju jer smatramo da je kult sećanja veoma bitan, posebno kada znamo da je istorija na ovim prostorima bila veoma turbulentna. Važno je i da uvek ističemo da su Kikinđani i meštani svih naših sela bili velike patriote i da su se uvek borili za srpstvo i za slobodu koja im pripada i koju su i izvojevali, i na tome smo im zahvalni.
Pored gradonačelnika, u ime lokalne samouprave skupu je prisustvovala i Marijana Mirkov, resorna članica Gradskog veća. Goste je pozdravio i sekretar Matice srpske, dr Milan Micić.
Na naučnom skupu, pored istorijskih, otvorene su i teme iz oblasti privrede, kulture i sporta, iz svih aspekata života u Distriktu, napomenuo je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.
Naučni skup odvijao se u dvema sesijama. Započela ga je dr Jelena Ilić Mandić iz beogradskog Istorijskog instituta predavanjem o popisu u Velikoj Kikindi 1771. godine. Dr Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva u Zrenjaninu govorio je o Pavlu Trifuncu, Velikokikinđaninu, sudiji, ministarskom savetniku i predsedniku Matice srpske, o značajnim momentima iz istorije u Vojvodstvu Srbije, kao i o ukidanju Distrikta 1876. godine u svetlu velikobečkerečke štampe.
Teme predavanja Dragana Beleslića i Vladimira Dudića iz kikindskog Istorijskog arhiva bile su suvače u Velikokikindskom distriktu, odnosno nemačka i jevrejska zajednica u vreme njegovog postojanja.
Na naučnom skupu bile su izložene Povelja carice Marije Terezije o uspostavljanju Distrikta i Povelja kojom Velika Kikinda dobija slobodu sajmovanja, status varoši i pravo na vašarsko i trgovačko sudstvo, zatim Povelja cara Jozefa Drugog iz 1784, kojom se potvrđuju i proširuju vašarske privilegije Velike Kikinde, Povelja cara Franca Prvog kojom se potvrđuju cehovska prava u Velikoj Kikindi, donesena 1819. godine, kao i kopija njegove Povelje iz 1817. godine o potvrđivanju privilegija Velikokikindskog distrikta.
Na sam dan uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, u utorak, 12. novembra, u Narodnom muzeju će, u 18 sati, biti otvorena izložba, a od 19 sati, takođe u Muzeju, biće održana svečana akademija.
