Синдикална организација пензионера Кикинда организовала је за своје чланове боравак у Ивањици по веома повољним, синдикалним ценама.
– Боравак са седам пуних пансиона на бази „шведског стола“, с употребом базена, сауне и слане собе са теретаном, плаћао се 3.500 динара на дан. Било је могуће и одложено плаћање, у седам једнаких месечних рата, путем административне забране, преко ПИО Фонда. Превоз је био организован из Кикинде. Наша организација често приређује и једнодневне и вишедневне екскурзије, а у плану имамо и нове активности – рекла је Миланка Тепић, референт за туризам у синдикату пензионера.
Канцеларија Синдикалне организације пензионера налази се у згради у Немањиној 1. За све заинтересоване отворена је уторком и четвртком, од 10 до 12 сати.
– Ово је само показатељ да су Град Кикинда и удружења са подручја града препознати као сигурни и добри стратешки партнери са вишим нивоима власти. Град је усвојио Локални акциони план за родну равноправност за период од 2024. до 2026. године, а његова примена је и у подршци удружењима у оваквим активностима. Ову праксу имали смо и у претходном периоду и наставићемо је и у будућности – навео је Раду.
Радионице су намењене, пре свега, женама из сеоских средина, напоменула је председница Удружења жена града Кикинде, Снежана Наранчић Јањиловић.
– Циљ пројекта и ових радионица је да се женама из села помогне да се економски осамостале, да им се укаже на нове начине да остваре неки приход или да се упусте у предузетничке воде јер у селима нема много пословних прилика за њих. У радионицама планирамо да за израду веза, предмета и одевних предмета, обучимо 30 жена. Вез је заступљен у многим сегментима, чак и у високој моди и одувек је био присутан, радиле су га и жене из најнижег сталежа и краљице. У прошлим временима, девојка није могла да се уда ако нема везене пешкире у миразу – каже председница Удружења и истиче да је значајан аспект пројекта и очување и преношење народне традиције млађим генерацијама.
Радионице ће се одвијати у наредна два месеца и радиће се у мањим групама, како би се полазнице што боље обучиле. За наредну годину, најављују из Удружења, у плану је да конкуришу са сличним пројектом, али намењеним деци основношколског узраста, чиме ће се осигурати очување ове изузетне вештине и уметности израде рукотворина.
– Деца су најискренија и најчистија, њихова креативност пуни душу. Млади уметник Лука је то на најлепши начин показао стварајући своје слике, дао им је своју енергију, своје виђење, а то како ми видимо слику је заправо начин на који она делује на нас. Пикасо је рекао да је свако дете уметник, вештина је само ту уметност сачувати до краја живота и зато смо ту ми старији који знамо то да препознамо и да их усмеримо – рекла је Маријана Мирков, академска уметница, чланица Градског већа за културу и туризам и додала да ће Град увек подржавати овакве догађаје и младе уметнике.
Лука наставу похађа по индивидуалном програму за надарене ученике ИОП 3, а његов таленат за сликарство први је препознао секретар школе и сликар Зоран Кузманов.
Управо овај сликар направио је и занимљив експеримент. Како се Лукине слике пореде са делима Пабла Пикаса, он је пронашао једну слику славног уметника којој највише личи Лукин уметнички рукопис и анкетирао око стотину људи о томе која од две понуђене је Пикасова слика. Погрешан одговор дало је њих више од половине.
Поставка под називом „На путу маште“ прва је самостална изложба Луке Остојића који је био веома срећан због прилике да свету покаже своја дела.
Директор Иван Пантелић изјавио је да се у Школи веома поносе Луком.
Свечаним уметничким догађајем, ОШ „Вук Караџић“, коју похађа готово 400 ученика, на најлепши начин обележила је 74 године рада.
Скуп је отворио градоначелник Младен Богдан који је подсетио да је значај успостављања Дистрикта у добијању прве аутономије српског народа на овим просторима у Хабсбуршкој монархији, пре постојања српске Војводине.
– Срби на овим просторима борили су се за своју аутономију, за права која су сматрали да им припадају, и били су истрајни у томе. И то је порука наших предака да, када се темељно и рационално боримо и све своје снаге усмеримо ка једном циљу, то може и да се оствари – истакао је Богдан. – Они су, 1774. године, успели да добију Великокикиндски дистрикт који је имао и привредну и политичку и судску аутономију. Срби су на овој територији имали неку врсту државности и могућност да могу да управљају својим животима и да буду своји на своме. Град Кикинда ће, и у наредном периоду, наставити да поштује историјске датуме важне за град и за нашу Србију јер сматрамо да је култ сећања веома битан, посебно када знамо да је историја на овим просторима била веома турбулентна. Важно је и да увек истичемо да су Кикинђани и мештани свих наших села били велике патриоте и да су се увек борили за српство и за слободу која им припада и коју су и извојевали, и на томе смо им захвални.
Поред градоначелника, у име локалне самоуправе скупу је присуствовала и Маријана Мирков, ресорна чланица Градског већа. Госте је поздравио и секретар Матице српске, др Милан Мицић.
На научном скупу, поред историјских, отворене су и теме из области привреде, културе и спорта, из свих аспеката живота у Дистрикту, напоменуо је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
Научни скуп одвијао се у двема сесијама. Започела га је др Јелена Илић Мандић из београдског Историјског института предавањем о попису у Великој Кикинди 1771. године. Др Филип Крчмар из Историјског архива у Зрењанину говорио је о Павлу Трифунцу, Великокикинђанину, судији, министарском саветнику и председнику Матице српске, о значајним моментима из историје у Војводству Србије, као и о укидању Дистрикта 1876. године у светлу великобечкеречке штампе.
Теме предавања Драгана Белеслића и Владимира Дудића из кикиндског Историјског архива биле су суваче у Великокикиндском дистрикту, односно немачка и јеврејска заједница у време његовог постојања.
На научном скупу биле су изложене Повеља царице Марије Терезије о успостављању Дистрикта и Повеља којом Велика Кикинда добија слободу сајмовања, статус вароши и право на вашарско и трговачко судство, затим Повеља цара Јозефа Другог из 1784, којом се потврђују и проширују вашарске привилегије Велике Кикинде, Повеља цара Франца Првог којом се потврђују цеховска права у Великој Кикинди, донесена 1819. године, као и копија његове Повеље из 1817. године о потврђивању привилегија Великокикиндског дистрикта.
На сам дан успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, у уторак, 12. новембра, у Народном музеју ће, у 18 сати, бити отворена изложба, а од 19 сати, такође у Музеју, биће одржана свечана академија.
